Opisati život naučnog i političkog delatnika, profesora Beogradskog univerziteta dr Dragoljuba Jovanovića, istaknutog učesnika svih najvažnijih društveno-političkih zbivanja na jugoslovenskom tlu od početka dvadesetih godina 20. veka do sredine četrdesetih, oceniti bar delimično njegov doprinos razvoju naučne misli, unapređenju nastavnog procesa na Univerzitetu, borbi za demokratizaciju društva i protiv autokratskih režima, nije bio ni lak ni jednostavan zadatak. Ime Dragoljuba Jovanovića se često pojavljivalo na stranicama štampe i časopisa različite političke i ideološke usmerenosti, u sećanjima učesnika raznih zbivanja, u policijskoj i sudskoj dokumentaciji, u dokumentima Komunističke partije Jugoslavije, u izjavama političara i učesnika društveno-političkih događaja u međuratnom i posleratnom razdoblju. U mnogim napisima i istraživačkim radovima profesor Jovanović je prikazan kao kontraverzna politička ličnost, čovek koji je svoj talenat i naučne interese podredio političkim ambicijama, kao ličnost koja je u političkoj aktivnosti uglavnom razbijala antirežimske snage, savez radnika i seljaka, služila je interesima diktatorskog režima, a kasnije tokom rata, okupatorskom podrivala socijalističku izgadnju posle oslobođenja zemlje, služeći interesima stranih sila i inostranoj agenturi. Ocenjivan je kao demagog, sluga Hrvata i Kominerne, saradnik četničkog pokreta itd. Istoričari su te ocene u štampi, literaturi, izveštajima iz novina, policijskih organa i rukovidilaca KPJ prihvatili opterećeni raznim ideološkim pristupima bez ozbiljnih analiza, često površno i nedovoljno upućeni u sadržinu i suštinu ideologije i akcije Dragoljuba Jovanovića. 

Ko je bio Dragoljub Jovanović? Zašto je privlačio toliku pažnju javnosti, često bio kritikovan? Koje su bile njegove političke teženje tokom više od četrdeset godina rada? Šta je postigao u društveno- političkim akcijama u međuratnoj i posleratnoj Jugoslaviji? Teško odgovoriti na postavljena pitanja, a još teže dati tačne ocene i sudove o dometima njegovog složenog političkog i društvenog angažmana, kome je posvetio svoj život. 

Ličnost dr Dragoljub Jovanović je još od početka sedamdesetih godina privlačila moju pažnju prilikom proučavanja političke krize u Jugoslaviji u drugoj polovini XX veka, seljačkog pokreta u Srbiji u to vreme, režima diktature i borbe protiv nje. 

Dugo godina proučavajući život i delovanje te ličnosti došla sam do saznanja da je potrebno, radi istine i objektivnog vrednovanja njegove celokupne naučne i političke delatnosti, preispitati davane ocene, nametane od strane raznih vlastodržaca i njihovih poslanika i slugu, kao i idejnih protivnika Dragoljuba Jovanovića, u pokušaju da se dođe do objektivne slike njegovog života i aktivnosti kao naučnika, pedagoga, pisca, političara, koji je prošao mnoge scile i haribde, suđenja i robije zbog svojih političkih stavova i angažovanja u borbi protiv režima autokratije i diktatura. 

Rad je pokušaj da se opiše životni put, naučna i politička aktivnost Dragoljuba Jovanovića, preispituju ocene i sudove o njemu, istakne doprinos razvoju naučne misli i demokratizaciji društveno- političkog i državnog uređenja kako u međuratnom razdoblju, tako i posle oslobođenja zemlje od okupacije. 

Francuski đak, koga je sudbina odvela iz zabačenog pirotskog kraja, preko Beograda i Makedonije na školovanje na Sorbonski univerzitet u Francuskoj, gde je odbranio dve doktorske disertacije, bio je jedan od najboljih studenata istaknutog francuskog sociologa Selestena Buglea. Među jugoslovenskim studentima je brzo postao jedan od pristalica jugoslovenske ideje, ali i ideologije socijalne pravde i jednakosti, jedan od vodećih ličnosti u studentskom udruženju jugoslovenskih studenata u Parizu. U tom gradu je našao svoju životnu saputnicu Danu, takođe studentkinju, u Parizu mu se rodila prva kćerka Bojka. Ovde je stekao ne samo široka znanja iz sociologije, istorije i geografije, nego i mnogo dobrih prijatelja među Francuzima i Jugoslovenima. Posle odbrane doktorata, u jesen 1923. godine vratio se u Beograd. Na poziv i po preporuci profesora Slobodana Jovanovića Dragoljub Jovanović postaje docent Pravnog fakulteta Beogradskog univerziteta, na koji prelazi posle rada u Ministarstvu finansija, 1924. godine. Počinje njegov naučni i pedagoški rad, a brzo i napreduje, jer uskoro postaje vanredni profesor, predaje agrarnu politiku, dotad malo poznatu i malo znanu nauku u Srbiji uz punu podršku profesora Slobodana Jovanovića. 

Mlad i aktivan naučnik ne zadovoljava se radom na Univerzitetu, već se angažuje na proučavanju socijalnih problema, uviđajući teško ekonomsko i socijalno stanje narodnih masa posle rata. Postaje jedan od osnivača Grupe za socijalnu i kulturnu akciju u Beogradu sa grupom mladih intelektualaca, uglavnom poznanika iz Francuske i sa Univerziteta u cilju proučavanja socijalnih problema. Sa saradnicima drži predavanja u mnogim mestima Srbije i Vojvodine, upoznavajući slušaoce sa učenjem i životom francuskih socijalista utopista, istaknutih sociologa Evrope. Pojedine delove svoje glavne doktorske teze povremeno iznosi u predavanjima na sastancima Grupe za socijalnu i kulturnu akciju i u drugim predavanjima. Svojim delovanjem podstiče mlade ljude da rade na polju socijalne delatnosti. Posebno se zalaže za širenje ideja demokratije, ljudske solidarnosti i ravnopravnosti raznih nacionalnosti, žena, radnih ljudi. Već je 1924. godine obraćao pažnju na potrebu upoznavanja širih slojeva sa osnovnim idejama organizovanja demokratskog društva, imajući uzore u francuskoj demokratiji. U almanahu Grupe za socijalnu i kulturnu akciju piše uvodni tekst o organizaciji demokratije u kojem, između ostalog, navodi da se zemlja nalazi „u potpunoj dezintegraciji“, da još nisu „nikli novi ljudi“, upotrebljavaju se „stare metode za rešavanje novih problema“, a „nove misije još uvek nose stari ljudi“. Time je izražavao kritički stav prema postojećem društvenom uređenju i vladajućem sistemu. Sem kod francuskih socijalista, nalazio je uzore u delima srpskih socijalista XIV veka, pre svega u delima Svetozara Markovića. 

Približavajući slušaocima i čitaocima ideje naprednih evropskih i srpskih mislilaca, u mnogim tekstovima je ocrtao portrete i izneo ideje Svetozara Markovića, Mihaila Avramovića, Petra Kočića, Isidore Sekulić, Slobodana Jovanovića, Anatola Fransa, Žana Žoresa, Selestena Buglea, Emila Dirkhajma, Karla Marksa, Elen Klej i drugih istaknutih predstavnika domaće i evropske progresivne misli, tražeći u njihovim delima podsticaj za svoje ideološke postavke i aktivnost. Među glavne ciljeve Grupe za socijalnu i kulturnu akciju svrstavao je ostvarenje ideala socijalne i društvene pravde radi postizanja „organskog skupa slobodnih ljudi i grupa koji racionalno proizvode materijalna i duhovna bogatstva i pravično ih među sobom dele“. U isticanju potrebe demokratizacije društva propagirao je versku tolerantnost, istupajući protiv „verske ukočenosti“, za oslobađanje i od nacionalnog romantizma, a pre svega za 

likvidaciju „policijskog i militarističkog shvatanja države“. Radi ostvarenja tih ciljeva se angažuje na socijalnom, a kasnije i političkom polju. 

Bio je i agilan propagator modernizacije jugoslovenske ekonomije i društva u celini. U tom smislu su važni njegovi tekstovi posvećeni organizaciji proizvodnje i unapređenju finansijske politike. Uzor moderne proizvodnje je video u sistemu američkog industrijalca i bankara Henrija Forda, smatrajući da njegovi metodi mogu i treba da budu korišćeni i u Jugoslaviji. O tim metodima je napisao predgovor knjizi Henrija Forda „Moj život“. U tekstovima ekonomske provenijencije pokazao je iscrpno poznavanje problematike privrede i njene modernizacije kao osnova za dalji razvoj privrede zemlje. 

Pored naučnog rada Dragoljub Jovanović je nalazio vremena i snage da pokreće pojedina izdanja, publikacije, zbornike radova, da bude urednik ili član redakcija niza časopisa, zbornika i novina. Sa svojim saradnicima pokrenuo je zbornike tekstova „Nova kultura“, „Bilten Grupe za socijalnu i kulturnu akciju“, almanah te Grupe pod naslovom „Generacija pred stvaranjem“, zbornike „Istok“ i „Novi pravci“. Maja 1926. godine postao je urednik lista „Rad“, koji je izlazio do februara 1929. godine kao organ Grupe za socijalnu i kulturnu akciju. Podržao je izlaženje zagrebačkog lista „Zemljoradničke novine“. Pisao je o raznim temama u desetak srpskih, hrvatskih i drugih novina i časopisa, među kojima su bili tako značajni listovi kao što su: „Politika“, „Novosti“, „Život i rad“, „Ženski pokret“, „Venac“, časopisi: „Srpski književni glasnik“, „Arhiv za pravne i društvene nauke“, „Privredni pregled“, „Nova Evropa“ i mnogi drugi. 

Dragoljub Jovanović je bio ogorčeni i strastveni borac protiv svih vidova nasilja i autokratskih režima, bilo da su to diktatura Kralja Aleksandra, fašistički sistemi u Nemačkoj i Italiji, autokratski metodi u organizovanju društva od strane komunista. Celokupan svoj život posvetio je borbi za život bez straha, odupiranju režimima koji unuštavaju ljudsko dostojanstvo, ograničavaju slobodu čoveka. Zato naslov jednog njegovog članka, koji je objavljen tek 1991. godine, „Sloboda od straha“ izražava njegovo najdublje životno opredeljenje. 

Za hrabrost i doslednost odao mu je priznanje slovenački istoričar Jože Pirjavec koji je ocenio Dragoljuba Jovanovića kao čoveka koji nije pognuo glavu ni pred kraljem Aleksandrom, ni pred Josipom Brozom Titom (dr Jože Pirjavec, Jugoslavija 1918-1992, Nastanak, razvoj te raspad Karađorđevićeve ni Titove Jugoslavije, Koper, 1995). Jovanovićevoj hrabrosti odao je priznanje i dr Božidar Jakšić u predgovoru knjige Dragoljub Jovanović, „Sloboda od straha“. Izabrane političke rasprave (Beograd, 1991), pišući o njegovoj ulozi u razvoju demokratske misli. Podvukao je da je „malo ličnosti tako snažnog i doslednog demokratskog uverenja koje su se i u prvoj (građanskoj) i u drugoj (socijalističkoj) Jugoslaviji tako dosledno suprotstavljale autoritarnim političkim sistemima i bile u opoziciji svemu što je u javnom životu antidemokratsko, kao što je to činio Dragoljub Jovanović“. U ovoj oceni, čini mi se leži srž umnog i političkog kreda istaknutog intelektualca i neumornog borca za život bez straha. 

U svojim demokratskim ubeđenjima, od kojih nije odstupao u dugogodišnjoj političkoj borbi, zalagao se za jačanje uloge narodnih masa, pre svega seljaštva, ne zaboravljajući ni ulogu radničke klase u društvenim preobražajima. Ostao je veran svojim mladalačkim socijalističkim idejama, ali ih je prilagođavao uslovima i političkim zahtevima vremena. Sa ponosom je lično meni istakao da je vaspitavan na idejama francuske demokratije, da je mogao da skrene ulevo ili čak i udesno, ali se odupro i ostao veran ubeđenjima iz mladosti i idejama najvećih francuskih demokratskih mislioca, posebno 

istakavši Žan Žoresa i Romena Rolana. U „Političkim uspomenama“ objašnjavao je svoj put u politiku rečima: „Sve se desilo kako se moralo desiti. Od đaka-socijaliste morao sam postati Jugosloven po ideologiji u jednom Svetskom ratu koji je revolucionisao Evropu i svet i stvarao Jugoslaviju. Nisam se mogao zadovoljiti praznim patriotizmom, još manje ofanzivnim nacionalizmom, koji je značio kod Srba veliko-srpstvo. Morao sam početi jednim naizgled konstruktivnim i bezazlenim radom, koji se ubrzo pretvorio u rušenje bez koga nije moglo biti nove izgradnje. Tako se nametnula politička borba, tim pre što je ona najviše odgovarala mom temperamentu i ranoj đačkoj praksi“. Shodno tome od propagiranja ideja demokratije i socijalne pravde krenuo je u konkretnu političku akciju, ne zadovoljavajući se ni radom u društvu socijalnih radnika, ni u Grupi za socijalnu i kulturnu akciju. 

Svoj politički angažman usredsredio je na rad u Savezu zemljoradnika Srbije, u koji je marta 1927. godine stupio sa grupom istomišljenika i formirao unutar Saveza grupu levih zemljoranika. Zašto je pristupio Savezu? Bio je to korak učinjen iz ljubavi prema seljacima, čiji je život i teškoće upoznao proučavajući agrarnu problematiku, posećujući sela i varošice, susrećući se sa seljacima na vašarima i prilikom raznih praznika. Odlučio je da seljacima posveti svoj život i da ih organizuje za borbu za poboljšanje njihovog položaja. Zasnovao je ideologiju tzv. agrarnog socijalizma, oslobađanja seljaštva od eksploatacije grada, podrazumevajući pod tom eksploatacijom kapitalistički sistem i potcenjivanje seljaštva kao većinskog dela stanovništva, njegovo kulturno i socijalno, kao i ekonomsko, uzdizanje i osamostaljenje i jačanje uloge u državi. Svu svoju energiju je usmerio na rešavanje problema seljaštva u Srbiji, Vojvodini i ostalim oblastima zemlje sa strašću boreći se za oslobađanje seljaštva iz kandži kapitala i zelenaša, trgovaca, policije i činovništva. Potpuno se predao radu među seljacima privlačeći na taj rad mlade intelektualce, studente i napredne seljake. I u okvirima Saveza zemljoradnika i posle odvajanja od njega težio je stvaranju opštejugoslovenskog seljačkog pokreta u savezu sa Hrvatskom seljačkom strankom i drugim seljačkim strankama i pokretima na jugoslovenskom tlu, pa i šire, u savezu sa bugarskim zemljoradnicima, radi jačanja borbe seljaka za ekonomski napredak i političko organizovanje. Toj ideji je ostao veran i posle rata, u socijalističkoj Jugoslaviji. 

U redovima Saveza zemljoradnika Srbije od 1927. do 1940. godine delovao je na njegovoj aktivizaciji, rušenju konzervativnog vođstva pomoću grupe levih zemljoradnika, pokušavajući da se dosledno, uz korektive, primenjuju Program i Statut tog Saveza. Kada je shvatio da njegovi napori u tom smislu nisu imali efekta, posebno posle smrti predsednika Saveza Jovana Jovanovića-Pižona, osnovao je Narodnu seljačku stranku, odvojivši se od matice uoči napada fašističke Nemačke na Jugoslaviju. 

Njegovo zalaganje za razumevanje zahteva hrvatskog seljačkog pokreta nije nailazilo na razumevanje i smatralo se čak da je u službi Hrvata i protiv interesa Srba. 

Shvativši da oštri srpsko-hrvatski sukobi podrivaju osnove mlade jugoslovenske države i razbuktavaju nacionalističke strasti, Dragoljub Jovanović je video u njima opasnost za razvoj demokratije i ostvarenje stvarnog savaza između dva najveća naroda u državi. 

Oko svojih ideja, od kojih su mnoge prevazilazile vreme u kome je živeo i društvenu svest vodećih političkih struktura, nije mogao okupiti veći broj pristalica među inteligencijom i političarima ni u Srbiji, ni u drugim krajevima države. Često smele i za mnoge opasne ideje su izazivale i vlast i predstavnike konzervativnih političkih krugova, a u komuniste. Svojim nastupima i zalaganjem za rešavanje seljačkih 

problema, oštrom kritikom režima i vodećih političara iz redova opozicije davali su hranu za kritiku i odbacivanje saradnje sa njim. Ispoljavao je i političku naivnost i idealizaciju sposobnosti i snage seljaštva za obračune sa režimom, što je na njega navlačilo mržnju vlasti. Jovanovićeva težnja za stvaranjem opštejugoslovenskog seljačkog pokreta izazivala je otpor pre svega hrvatskog vođstva HSS u međuratnom periodu, a u posleratnom rukovodstva KPJ. Bio je uglavnom usamljen u svojoj političkoj aktivnosti i potisnut na margine političkog života u obe Jugoslavije, ali nije se mirio sa tim i ostao je dosledan i veran svojim ideološkim stavovima i uporan u nastojanjima da ih ostvari, uprkos progonima, hapšenjima, osudama i kritikama. U tome je ispoljavao borbenost i visoku moralnu snagu. Suprotstavljajući se velikosrpskoj ideji i separatizmu nesrpskih političara, odbacio je zvaničnu doktrinu integralnog jugoslovenstva, smatrajući da je samo federalno uređenje države mogućnost u otklanjanju prevlasti srpskog političkog establišmenta u političkim i društvenim odnosima i suzbijanju nacionalističkih težnji hrvatskih i slovenačkih političara. To će se postići izgradnjom zajedničke države na osnovu dobrovoljnosti u zajedničkom delovanju i ravnopravnosti. 

Bio je ogorčeni protivnik centralističkog uređenja države zasnovanog na Vidovdanskom ustavu. Na suđenju 1938. godine u zaključnoj reči je izjavio:“Ne bežim od odgovornosti, ne branim se, ne otimam se, već samo određujem svoj stav i obeležavam svoje verovanje. Ni ja, ni drugi nismo fatalisti, ni zanesenjaci. Nismo zavedeni, ni plaćenici. Nećemo da se raspadne država. Zato predlažemo reforme. Nećemo građanski rat, zato tražimo ekonomske i socijalne reforme. Nećemo separatizam, zato tražimo samoupravu i federaciju“. 

Saznanje o potrebi državnog preuređenja na federalističkoj osnovi kod Dragoljuba Jovanovića se učvrstilo posle dolaska Hitlera na vlast u Nemačkoj. Uviđajući da srpsko-hrvatski sukobi slabe odbrambenu moć zemlje, zalagao se za rešavanje hrvatskog pitanja, a kasnije i srpskog, za sklapanje iskrenog srpsko-hrvatskog sporazuma na demokratskim osnovama, za slobodno razvijanje zajedničkog života pod jednim državnim krovom uz uživanje razlika i interesa svakog od ova dva najveća naroda u Kraljevini Jugoslaviji bez pritisaka i prevlasti jednog od njih. Zato je podržavao sporazum sklopljen 1937. i kasniji ulazak predsednika Hrvatske seljačke stranke dr Mačeka u vladu. Zbog njegovog otvorenog zalaganja za rešavanje srpsko-hrvatskih sukoba bio je meta napada u štampi, posebno desničarskoj i provladinoj, pa čak i u stranačkim glasilima nekih demokratski orijentisanih političkih krugova. 

Zbog antiautokratskih demokratskih ubeđenja i borbe protiv režima bio je osuđen na godinu dana robije 1932. godine i izbačen sa Univerziteta. Posle dolaska sa robije bio je aktivan za vreme priprema i sprovođenja petomajskih parlamentarnih izbora 1935. godine, na kojima je bio izabran za narodnog poslanika. Ponovo je bio uhapšen i osuđen na zatvorsku kaznu 1939. godine. U kratkim periodima van zatvorskih zidina izdržavao je porodicu advokaturom, braneći pred Državnim sudom za zaštitu države seljake, komuniste, Makedonce. 

U politici se Dragoljub Jovanović nije pridržavao ustaljenih metoda i razmišljanja. U zavisnosti od uslova prilagođavao je svoje ideje i praktične poteze, povremeno je učestvovao u zajedničkim akcijama sa drugim opozicionim grupama i strankama, podržavajući stvaranje jakog opozicionog bloka radi rušenja vlade i nedemokratskog režima. Isticao je: „Mi smo svim svojim spisima i akcijama tražili izlaz, tražili smo izlaz iz ćorsokaka u koji je ovu zemlju doveo režim diktature… Tražili smo i jedan nov ideal za novo vreme 

i za nove generacije. Zašto tražimo takav ideal kad već postoji komunizam? On kao kakvo veliko sunce greje ljude i čisti ih od urođenog egoizma… Mi se ne damo zatvoriti u dilemu: mrtvilo današnjeg režima ili komunistička groznica; apsolutizam ili krvava revolucija. Nažalost, danas se stvorio jedan jaz, jedna opasna praznina između vladinog rada gore i komunističkog rada dole. U našoj zemlji se još nacionalno pitanje prepliće sa socijalnim gnevom, i obrnuto. Komunisti idu u frankovce i makedonstvujušče, separatisti idu u komuniste. Mi u teoriji nemamo ništa protiv komunizma i protiv revolucije. Ali mi, politički ljudi, stvari posmatramo s obzirom na našu sredinu, na naše vreme i ne generaciju kojoj pripadamo“. Naglasio je da se on i njegove pristalice bore „protiv privredne eksploatacije, društvene nejednakosti i kulturne zapuštenosti ljudi, ljudi koji rade, naročito seljaka“. Podvukao je stanovište da žele da Jugoslavija bude zemlja uređena na federalističkim principima, u kojoj bi bile zadovoljene istorijske težnje i tradicije i Hrvata i Slovenaca, a ne samo Srba, da u zajedničkoj kući svi članovi „porodice“ budu zadovoljeni“. Podvlačio je da narod ima da bira „ili korenite političke reforme u pogledu državnog uređenja, ili stalne srzavice i raspad države prilikom prvog potresa“, tražeći sprovođenje „korenite ekonomske reforme“ sadržane u programu Saveza zemljoradnika, koji je prihvatila i njegova zemljoradnička levica. U protivnom će nastati haos, socijalni nemiri i građanski rat. Naglašavao je:“Ako ne prihvatite federaciju, imaćete separaciju, to znači propast i za Srbe i za Hrvate i za Slovence. Ako nećete ubrzanu evoluciju, imaćete nasilnu revoluciju“. 

Braneći se od napada režimske štampe i kritičara sa desna, Dragoljub Jovanović je objašnjavao svoje stavove u vezi sa saradnjom sa komunistima, odbijajući sve prigovore da služi njima, Moskvi, Kominterni. Nije dozvoljavao da ga bilo ko svojata, sa mu nameće svoje stavove, taktiku i parole. U tome je ispoljavao doslednost u odnosima kako sa drugim opozicionim snagama, tako i sa komunistima. U odnosu sa njima, protiveći se ilegalnim metodima rada KPJ, podržavao je napore na stvaranju Narodnog fronta kao u borbu protiv fašizma i njegove ideologije, zalažući se za uključivanje predstavnika radničke klase, tj. KPJ, u Udruženu opoziciju radi jačanja antirežimske borbe i demokratski preobražaj zemlje. 

Zbog tog zalaganja je bio izložen kritici šefova Udružene opozicije, koji ga nisu ni priznavali za njenog člana. Komunisti su mu zamerali na laviranju između njih i građanskih političara, na odvlačenju seljaštva od saveza sa radnicima, odvlačeći iz redova zemljoradničke levice najagilnije mlade članove u svoje redove, slabeći pozicije te levice i njenog vođe, mada bez vidnijeg uspeha. 

Uz ozbiljne primedbe i rezerve o saradnji i u saradnji sa komunistima, smatrao je ipak da oni treba da učestvuju u legalnoj antirežimskoj borbi kao predstavnici radničke klase. Saradnja sa njima na stvaranju Narodnog fronta pokazala je njegov jasan antifašizam, bezkompromisnu osudu fašističke ideologije i prakse, koje je izrazio i u objavljenim tektovima. Taj stav je pokazao i odlaskom u republikansku Španiju, o čemu je napisao tekst objavljen u zagrebačkom časopisu „Književnik“, izdavši ga kasnije kao posebnu brošuru „Bio sam u Španiji“. Svoj antifašizam i privrženost demokratiji Dragoljub Jovanović je dokazao i kritikom spoljne politike Stojadinovićeve vlade zbog ustupka i približavanja fašističkoj Nemačkoj. Podržavao je sve antifašističke akcije i pokrete u Evropi koji su se suprotstavljali agresiji Hitlerovske Nemačke i Musolinijeve Italije u Evropi i Africi. U uviđanju opasnosti koja preti Jugoslaviji od strane fašističkih država i njihovih satelita zalagao se za neizostavno uspostavljanje diplomatskih i prijateljskih odnosa sa Sovjetskim Savezom, smatrajući Rusiju osloncem slovenskih naroda u suprotstavljanju nemačkim zavojevačkim planovima i težnjama. Bio je, sem toga, pristalica 

uspostavljanja prijateljskih odnosa sa bugarskim narodom, kao i sa demokratskim zapadnoevropskim državama i narodima. 

Doslednost i privrženost svojim političkim ubeđenjima izrazio je u pozdravnoj reči na beogradskoj železničkoj stanici posle izlaska iz zatvora 1939. godine. Okupljenom narodu i prijateljima je rekao: „Vraćam se iz zatvora onakav kakav sam tamo i otišao. Nisam izgubio ni volju ni svoje uzdaje da će narod uvek imati poslednju reč“. Istakao je da će se i dalje truditi „da svu energiju“ naroda sa svojim istomišljenicima propusti „kroz jednu jedinstvenu turbinu“, stvarajući „pogonsku snagu“ za ostvarenje političkih i socijalnih ideja zemljoradničke levice. 

Nevolje sa komunistima su se nastavile za vreme rata i posle oslobođenja zemlje. Posle kraćeg perioda uzajamne saradnje u Narodnom frontu i rukovodstvu savezne i srpske skupštine i povratka na Univerzitet, bio je ponovo napadan zbog opozicionih nastupa u Narodnoj skupštini i kritike pojedinih zakonskih predloga (Zakona o zadrugama, o štampi i dr.). Ponovo je bio isključen sa Univerziteta, izbačen iz rada Skupštine Jugoslavije i Srbije, zatim uhapšen i osuđen na devet godina robije sa fizičkim radom. 

Bio je prinuđen da se brani kako od napada režima u međuratno doba, tako i od komunističkih napada za izneveravanje ideja socijalne pravde i odvajanje seljaštva od radničke klase, što se tumačilo kao izdaja. 

Pored vernosti idealima i ubeđenjima Dragoljuba Jovanovića je odlikovala hrabrost, koju nisu mogli uništiti ni napadi ideoloških protivnika, pa i bivših prijatelja i sledbenika, ni pritisci, represija i progoni organa vlasti. Uvek se zalagao za slobodno izražavanje stavova, borio se za svet bez nasilja i unižavanja čovekovog dostojanstva. Hrabrost i nemirenje sa onima koji su sprovodili naredbe vlasti pokazao je i u obraćanju univerzitetskim vlastima, članovima Saveta Pravnog fakulteta, kolegama koji su ga izbacili sa Univerziteta, rečima: „Znam da je ovaj postupak došao kao posledica mojih govora u Skupštini. Biće ono što je režim odlučio da bude. Ja bih jedino voleo da se vi ne sramotite vršeći jedan posao koji vam ne priliči. Neka me osudi policija, sud, ko hoće, samo neka to ne čine ljudi sa kojima sam sarađivao u jednom uzvišenom poslu“. Tim rečima, izgovorenim 1946. godine, stavio je na proveru moral svojih kolega u nauci i pedagoškom radu, koji zbog jednog profesora i političara nisu želeli da se liše posla i privilegija i pokoeno i bez roptanja obavili posao koji im je dodelila vlast. 

Na suđenju 1947. godine svoj politički kredo otvoreno je izneo pred onim koji će ga osuditi na devet godina robije, završavajući odbranu rečima: „ Ako me osudite na zatvor, ja ću rado tamo otići i nastaviću da propovedam ono za šta sam se stalno borio, čemu sam služio i čemu ostajem veran. Boriću se za Jugoslaviju, za federaciju, za republiku, za socijalizam, za narodnu vlast“. 

Mada nije bila dokazana nijedna krivica za koju je bio optužen (antinarodni rad, veza sa stranim agentima, saradnja sa dr Mačekom i emigracijom) dr Dragoljub Jovanović je bio osuđen na devet godina robije sa prinudnim fizičkim radom. Ni na robiji nije prestao da radi, piše zabeleške o ljudima i proteklom vremenu. Osuđen nevin i bez dokaza, nije izgubio veru u budućnost i moral ljudi, u čemu su ga sve vreme robijanja podržavali žena Dana, deca i pojedini verni prijatelji. 

Po izlasku sa robije tru godine je živeo od pomoći prijatelja, vernih mu seljaka i paketa iz Francuske koje je slala odana prijateljica Mari-An Karoa. Počeo je hod po mukama za dobijanje zaslužene penzije. Od vlasti je dobijao pomoć koja nije bila dovoljna za izdržavanje porodice, koja se svela na ženu Danu i kćerku Dafinu. Režim je starog profesora i političara osudio i posle robijanja na polugladno bivstvovanje, ne dodelivši mu penziju zbog „nedostatka radnog staža“. Umro je u svojoj osamdeset trećoj godini, skromno sahranjen u krugu porodice i najužih prijatelja. 

*** 

Uobičajeno je da svako naučno istorijsko istraživanje bude snabdeveno aparatom (napomenama) sa dodatnim objašnjenjima, navođenjem izvora koji su korišćeni. U ovom delu je odstupljeno od tog načina prezentovanja građe u klasičnom smislu zato što bi tekst bio suviše opterećen napomenama, ispresecan velikim brojem podataka i izvora, što bi narušilo tok izlaganja i nepotrebno upućivalo čitaoca da za svaki podatak ili citat mora proveravati tačnost navedenog. Taj „nedostatak“ nadoknađujem bibliografijom objavljenih i rukopisnih tekstova dr Dragoljuba Jovanovića i literaturom o njemu. 

Glavni izvor za pisanje ovog dela su bili rukopisi dvanaest knjiga „Političkih uspomena“ Dragoljuba Jovanovića, pisanih u prvoj polovini šezdesetih godina, posle izlaska sa robije. Rukopis iznosi tri i po hiljade strana gusto pisanog teksta, snabdeven je registrom imena sa kratkim biografskim podacima za većinu ličnosti o kojima je reč u tekstu. Prirodno je da su iz tog obimnog teksta za ovo delo uzeti najvažniji podaci. Tokom 1997. godine izdato je prvih sedam knjiga tog rukopisa, koje su bile u posedu Arhiva Jugoslavije i skoro trideset godina bili dostupni samo pojedinim istraživačima. Jovanovićeve uspomene nezaobilazan izvor ne samo za proučavanje životnog puta samog autora, nego i za proučavanje političke, naučne i kulturne istorije doba u kome je on živeo. U rukopisu se nalaze i mnogi dokumenti, pisma, isečci iz raznih novina, govori Dragoljuba Jovanovića na raznim skupovima i zborovima, zapisnici sa raznih sastanaka zemljoradničke levice i Narodne seljačke stranke. Kao i u drugim tekstovima Dragoljub Jovanović izražava lično viđenje ljudi i događaja, iznosi lične stavove, mada pokušava, i dosta uspešno, da opiše atmosferu vremena i ponašanje različitih subjekata društveno- političkih zbivanja i događaja. Prirodno je da istraživač mora da proverava navode i po drugim izvorima, kada je to bilo moguće, uglavnom imajući poverenje u istinitost navoda i podataka koje su navedene u uspomenama. 

Iz obimnog rukopisa od tri knjige na 1390. stranica i sa više stotina imena ljudi sa kojima se Dragoljub Jovanović susretao, sarađivao ili se sukobljavao u toku svoje političke i naučne karijere, objavljene su dve knjige pod naslovom „Ljudi, ljudi… Medaljoni 56 umrlih savremenika“ (Beograd 1973, I) i „Ljudi, ljudi… Medaljoni 46 umrlih savremenika“ (Beograd 1975, II), koje predstavljaju samo manji deo rukopisa. Kao i „Političke uspomene“, ove dve knjige su važan izvor za razumevanje odnosa između Dragoljuba Jovanovića i njegovih savremenika, od kojih su mnogi bili istaknuti naučnici, književnici i političari u međuratnoj Jugoslaviji, za saznanja o mnogim već zaboravljenim ili malo poznatim ličnostima. 

Mnogi likovi su upečatljivo, sa zanimljivim podacima iz njihovog života i stvaralaštva dati, tako da su u nedostatku drugih izvora ove dve knjige od velike vrednosti za istraživanje istorije XX veka na jugoslovenskom tlu. 

U rukopisu je ostalo opširno delo „Razmišljanje o moralu“, koje je Dragoljub Jovanović počeo da piše u zatvoru, tokom 1947-1955. godine. Dosada se niko nije prihvatio da objavi ovaj značajan rukopis. Sam Dragoljub Jovanović ga je objavio i dve knjige pod opštim naslovom „Vedrina“. Prva knjiga je štampana 1970. godine i nosila podnaslov „Savremeni čovek, priroda i civilizacija“. U tekstu je zabeležio da je podatke za to delo prikupljao nekoliko godina, da se „sećao doživljenog i pročitanog, ispisivao nova saznanja, bogatio se razgovorima i tuđim iskustvima, danju čitao ili beležio olovkom, noću se vraćao na iste misli“ u zatvorskoj ćeliji u sremskomitrovačkom zatvoru. U objavljenoj knjizi (prva knjiga) razmišlja o plodovima ratova i revolucije, likovima boraca i tvoraca, raspravlja o značaju prirode za čoveka i njegov život, o značaju zemlje u seljačkom životu prilikom formiranja seljakovog lika, o uticaju civilizacije na razvoj ljudskog društva, prirodnim uslovima za življenje i stvaranje. Druga knjiga rukopisa objavljena je 1971. godine i naslovljena „Vedrina“. U njenom prvom delu piše o radu kao obliku oslobađanja čoveka, o dostojanstvu telesnog rada i prolaženju puta kroz rad do slobode. 

Bio je iskren i dosledan borac za poštovanje rada kao merila ljudske vrednosti i življenja. Rad je za njega bio osnova razvoja ličnosti i njenog aktivnog učešća u stvaranju svih vrednosti, pre svega nauke i tehnike. Povezuje potrebu rada i moralnog faktora, tj. uticaj rada kao psihičkog i moralnog faktora na čoveka, nadovezujući na ta razmišljanja i stavove o plodovima rada i značaju delotvornih ljudi. Drugi deo knjige posvećuje razmišljanjima o veri i njenom značaju, tj. vere u boga i verskih osećanja za ljude. Razmatra različite religije i verske organizacije, puteve ka bezverju i ulogu nauke u jačanju bezverja ikoje menjaju ljude i njihovu svest. 

Čitav niz rukopisa je bio uništen za vreme rata, jer ih je Dragoljub Jovanović zakopao da ne bi pali u ruke neprijatelja. Vremenom su oni istruleli i samo manji deo je mogao biti korišćen. Među tim rukopisima su nestali plan knjige „Radna demokratija“, plan brošure „Našim seljacima“, veliki broj govora, istupanja na sudovima, na skupštini Glavnog saveza srpskih zemljoradničkih zadruga 1930. godine, govor održan na francuskom jeziku u pariskom Pale de la Mutije 10. februara 1938. godine, govor na sahrani Jakova Jelašića u Zagrebu 8. septembra 1939, stenografisani govor na zboru u Novim Karlovcima krajem 1939, govor na sastanku zemljoradničke levice krajem te godine pod naslovom „Naslon na Rusiju“, odbrana na procesu komunistima Vasi Prlji i drugovima pred Državnim sudom za zaštitu države i drugi. 

Sem rukopisnih tekstova u ovoj knjizi su korišćeni objavljeni radovi i tekstovi Dragoljuba Jovanovića u posebnim izdanjima, mnogobrojnim časopisima i novinama, navedeni u bibliografiji negovih objavljenih dela. 

U monografiji je korišćena arhivska građa iz raznih arhivskih ustanova u Beogradu, Sarajevu, Zagrebu i nekim drugim gradovima. U Arhivu Jugoslavije o delovanju Dragoljuba Jovanovića nalaze se dokumenta u zbirci Jovana Jovanovića-Pižona, u dokumentima Pres biroa, fondu Ministarstva unutrašnjih poslova Kraljevine Jugoslavije, fondu Milana Stojadinovića, fondu SKJ i Kominterne i fondu Socijalističkog saveza radnog naroda. Ti fondovi i zbirke dokumenata se uglavnom odnose na policijsko praćenje 

aktivnosti Dragoljuba Jovanovića na terenu i u Savezu zemljoradnika, njegovu aktivnost kao šefa levih zemljoradnika i narodnog poslanika, hapšenja u suđenja 1932. godine i dr. Dokumenta iz fonda SKJ- Kominterne sadrže izveštaje generalnog sekretara KPJ Josipa Broza Tita i drugih komunističkih rukovodilaca sa ocenama delovanja i ličnosti Dragoljuba Jovanovića u periodu stvaranja Narodnog fronta, o susretima sa njima uoči napada Nemačke na Jugoslaviju i razgovorima oko zajedničkog suprotstavljanja okupatoru, kao i o odnosima komunista i vođe levih zemljoradnika i Narodne seljačke stranke. U fondu Socijalističkog saveza radnog naroda sačuvani su fragmenti iz sudskog procesa Dragoljubu Petroviću 1947. godine, kao i neki dopisi sa osudom njegovog rada. U arhivu bivše republike Bosne i Hercegovine postoje dokumenti iz fonda Drinske banovine, koje se uglavnom odnose na policijske izveštaje o putovanjima Dragoljuba Jovanovića, sastancima sa istomišljenicima, govorima na zborovima, odnosima zemljoradničke levice sa strankama udružene opozicije. 

U Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu čuva se obimna građa iz porodične dokumentacije Dragoljuba Jovanovića, dokumenta iz perioda školovanja u Francuskoj, dnevnik o životu, susretima i događajima 1916-1918. godine, prepiska sa mnogobrojnim ličnostima, isečci iz novina, rukopisni tekstovi, fotografije, original Zapisnika sastanaka srednjoškolske socijalističke omladine u Pirotu 1910-1912. godine i drugi. Porodica Dragoljuba Jovanovića mi je omogućila korišćenje dokumenta pre njihovog poklanjanja Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti, a i pružila mi mogućnost da pregledam dokumenta iz perioda posle izlaska na slobodu 1955. godine, koja pokazuju napore za dobijanje penzije (potvrde o radnom stažu, svedočenja bivših saradnika iz raznih mesta, prepiska sa raznim ustanovama i vladom Srbije i dr.). 

Od objavljene građe korišćene su Stenografske beleške zasedanja savezne skupštine i Veća naroda 1946-1947. godine, dokumenta objavljivana u raznim izdanjima i delima pojedinih istraživača. 

*** 

U radu su korišćeni napisi u raznim novinama, časopisima i zbornicima sa ocenama naučnih i drugih tekstova Dragoljuba Jovanovića i njegove političke aktivnosti. Štampa je pomno pratila njegovu aktivnost. Posebnu pažnju su privlačila suđenja njemu i njegovim istomišljenicima i pristalicama pred Državnim sudom za zaštitu države 1929, 1932. i 1938. godine, njegov odnos prema drugim političkim grupacijama, šefovima Udružene opozicije, vođama hrvatskog seljačkog pokreta (posebno Mačeku i Radiću), odnosi unutar Saveza zemljoradnika Srbije. Izveštači su objavljivali izveštaje o zborovima Udružne opozicije, na kojima je istupio i Dragoljub Jovanović, posebno Kragujevačkom zboru 1935. godine, kao i zborovima van te opozicije, ocenjivali su osnivanje Narodne seljačke stranke i druge političke akcije Dragoljuba Jovanovića. 

Njegovi govori često nisu navođeni korektno ili uopšte nisu ni spominjani. Sve je zavisilo od ideološke usmerenosti ili političke pripadnosti pojedinih listova u kojima su se autori bavili pozicijom i 

nastupima Dragoljuba Jovanovića, uglavnom sa negativnom konotacijom. To se odnosi pre svega na organe desnih snaga, režima i štampe KPJ. U posleratnoj Jugoslaviji od perioda saradnje u Narodnom frontu do sredine 1946. godine štampa je dosta korektno ocenjivala aktivnost Dragoljuba Jovanovića da bi od 1947. godine, posebno u vezi sa njegovim sudskim procesom i osudom na devet godina robije potpuno negirala njegovu bilo kakvu pozitivnu ulogu u izgradnji društva i saradnji sa vlastima i KPJ. U tome su prednjačili „Borba“, „Politika“ i „Sloboda“ u Pirotu. 

Naučno delo Dragoljuba Jovanovića uglavnom je ocenjivano u ozbiljnim časopisima, kao što su bili „Srpski književni glasnik“, „Arhiv za pravne i društvene nauke“, „Sociologija“, „Nova Evropa“, „Privredni pregled“ i drugi u međuratnom razdoblju. 

*** 

U posleratnoj istoriografskoj literaturi u periodu od 1947. do početka sedamdesetih godina davane su uglavnom negativne ocene ideoloških stavova i političke delatnosti Dragoljuba Jovanovića, uz veoma retko spominjanje njegovih naučnih zasluga. Najveći deo tih ocena odnosio se na njegovo ponašanje za vreme okupacije, izuzev poneke u međuratnom periodu. Zasnovane su bile na političkim osudama koji su protiv Jovanovića izrekli pojedini partijski rukovodioci KPJ (Josip Broz, Edvard Kardelj, Milovan Đilas, Miloš Minić i dr.) i njegovi nekadašnji istomišljenici iz predratnog i posleratnog vremena. U svim državnim listovima on je grubo napadan zbog držanja za vreme rata, istupanja u skupštinskim debatama i kritike posleratnog režima. Neke ocene su se zasnivale na sudskim materijalima iz 1947. godine, bez provere i traženja istine. Političke osude su prenošene u istoriografska dela, u kojima su kao izvor služili Titove ocene iz predratnog perioda, „Dnevnik“ Vladimira Dedijera, neke neidentifikovane izjave pojedinih učesnika NOB-a, izjava Draže Mihailovića za vreme njegovog suđenja, izmišljene poruke Dragoljuba Jovanovića članovima Narodne seljačke stranke za vreme okupacije, izjave podmetanih svedoka njegove „antidržavne“ i „antinarodne“ delatnosti za i posle rata. 

Pojedini istoričari su ipak još početkom 60-tih godina iznosili objektivne ocene o političkom delovanju Dragoljuba Jovanovića u međuratnom razdoblju. Među njima je prvi bio dr Todor Stojkov, ponešto su pisali dr Slavoljub Cvetković i Milica Damjanović u radovima o naprednom omladinskom i studentskom pokretu u Srbiji i u Beogradu. Od kraja šezdesetih godina činjeni su napori da se Dragoljub Jovanović stavi u kontekst kompleksa najvažnijih političkih zbivanja vremena u kome je delovao i kao naučnik i kao političar. Glavna pažnja je usmeravana na njegove poglede na ulogu seljaštva, mesto u društveno-političkim zbivanjima tridesetih godina, sociološke i ekonomske stavove (dr Obren Blagojević, Milovan Mitrović, Aleksandar A. Miljković i dr.). O političkoj aktivnosti Dragoljuba Jovanovića davane su ocene u radovima dr Dušana Živkovića, dr Branka Petranovića, Križišnik-Bukvić, Nadežde Jovanović, mr Mire Radojević, dr Momčila Isića i dr. U radovima navedenih autora popunjene su neke praznine u proučavanju doprinosa dr Dragoljuba Jovanovića razvoju demokratije, koncepciji preuređenja države na federalističkim principima, borbi za socijalno i ekonomsko oslobođenje seljaštva, učešću u stvaranju Narodnog fronta i drugih oblika društvenog, političkog i naučnog delovanja. 

U ocenama istoriografije koja se bavila periodom NOR-a i Drugog svetskog rata uglavnom preovlađuju negativne ocene (pasivnost, izneveravanje sporazuma sa KPJ o uzajamnoj borbi sa okupatorom, izmišljena saradnja sa četničkim pokretom, nedolazak na zasedanja AVNOJ-a, odvraćanje saradnika od učešća u narodnooslobodilačkoj borbi i dr.). Sve negativne ocene obojene određenim političkim i ideološkim stavovima, neutemeljene na proverenim podacima, rezultati su verovanja u već poznate partijske ocene i iskaze neimenovanih ličnosti. 

Distanciranje od partijskih ocena i osuda, kao i sudskih materijala 1947. godine omogućili su istraživačima da objektivno sagledavaju ulogu dr Dragoljuba Jovanovića u istoriji političkih borbi u međuratnoj i posleratnoj Jugoslaviji. U tom pomeranju svesti i odnosa prema njegovoj ličnosti važnu ulogu odigrali su tekstovi dr Vojislava Koštunice i dr Koste Čavoškog („Opozicione političke stranke u Narodnom frontu (1944-1949) Jugoslavije“. Istorija 20 veka. Beograd 1983, 93-116; Stranački pluralizam ili monizam. Društveni pokreti i politički sistem u Jugoslaviji 1944-1949, Beograd, 1983. (Drugo izdanje, dopunjeno, izašlo je iz štampe 1990. godine). Neki poznati istraživački, među njima i prof. dr Branko Petranović, vremenom su se oslobađali ranijih zabluda i ocena datih na osnovu partijskih stavova o Dragoljubu Jovanoviću, pomerajući svoje ocene od negativnih ja pozitivnim, posebno kada su pisali o odnosima između njega kao vodeće ličnosti Narodne seljačke stranke i KPJ posle rata. 

Istoriografija se posebno oslobađala netačnih ili površnih ocena i sudova, čime se stvarala atmosfera za dublje i realnije sagledavanje ne samo ideologije Dragoljuba Jovanovića, nego i njegovog političkog angažmana kako u međuratnom razdoblju, tako i posle oslobođenja zemlje. 

Od 1991. godine počelo je objavljivanje posebnih izdanja tekstova Dragoljuba Jovanovića (Sloboda od straha. Izabrane političke rasprave (1991), priređivači dr Božidar Jakšić i dr Nadežda Jovanović; Seljak svoj čovek (1997); zbirka tektova o selu i seljaštvu koju su priredili dr Momčilo Isić i dr Nadežda Jovanović. Započeta su i opsežnija istraživanja čiji je jedan od rezultata bio okrugli sto u organizaciji Instituta za noviju istoriju Srbije u Beogradu i objavljivanje tekstova u zborniku Čovek iznutra slobodan. Dragoljub Jovanović-naučnik, političar, stradalnik. Niš 1993. U zborniku su objavljeni radovi istraživača u oblasti istorije, sociologije, ekonomike, koji su se neposredno bavili ličnošću Dragoljuba Jovanovića i značajem njegovih radova, bez oslanjanja na ranije stavove i zablude. 

S obzirom na bibliografiju onoga što je dosad pisano u međuratnoj i posleratnoj Jugoslaviji o Dragoljubu Jovanoviću, to je tek početak ozbiljnih istraživanja bogatog nasleđa jednog od značajnih naučnika i političara u istoriji Srbije i Jugoslavije XX veka. Potrebno je objaviti njegovu „Agrarnu politiku“, rukopis „Razmišljanje o moralu“ u celini, trotomni rukopis „Ljudi, ljudi“ i druge dosad nepoznate radove ovog plodnog autora. Predstoji i ozbiljan rad na proučavanju Jovanovićevih socioloških, ekonomskih i drugih stavova, određivanje njegovog mesta i uloge u društveno-političkom životu u međuratnoj i posleratnoj Jugoslaviji. 

Dopunu teksta o životnom putu i delovanju dr Dragoljuba Jovanovića predstavlja bibliografija njegovih rukopisnih i objavljenih radova i pregled predavanja, kao i bibliografija radova u kojima postoje podaci o Dragoljubu Jovanoviću ili u kojima se opisuje politička situacija u zemlji i rad političkih partija i vlade. Podatke za bibliografiju sam crpela u Jovanovićevom rukopisu „Političke uspomene“ i iz objavljenih bibliografija („Leksikon pisaca Jugoslavije“, Novi Sad 1979, II, 601-603, koji su priredili dr 

Todor Stojkov i S.A. Jovanović; „Dragoljub Jovanović, Sloboda os straha. Izabrane političke rasprave“. Beograd 1991, 488-502, koju je sastavila dr Nadežda Jovanović u knjizi koju su priredili Nadežda Jovanović i Božidar Jakšić; „Bibliografija radova dr Dragoljuba Jovanovića i radova o njemu“ u zborniku „Čovek iznutra slobodan. Dragoljub Jovanović-naučnik, političar, stradalnik“, čiji je autor Dobrivoje Aranitović. Beograd 1993, 157-174). 

Bibliografija obuhvata: dela Dragoljuba Jovanovića od 1912. do 1975. godine u literaturu o njemu od 1919. do 1998. godine. Primenjen je hronološki princip rasporeda bibliografskih jedinica. U tom rasporedu se nalaze i posebne brošure, kao i novinski članci i prilozi u časopisima. 

Bibliografija je podeljena u nekoliko delova. U prvi su uključeni Jovanovićevi tekstovi objavljeni kao posebna izdanja i objavljeni u raznim izdanjima: članci u časopisima i novinama, naučne, umetničke, političke i društvene provenijencije. Drugi deo je posvećen njegovim rukopisima tekstovima ( člancima, beleške, zapisi o pojedinim događajima i ljudima, intervjuji i dr.), kao i obimnim rukopisima kao što su „Političke uspomene“, „Razmišljanja o moralu“, „Ruralna i zadružna kultura“, „Seljački socijalizam“, njegovim tekstovima koji su posvećeni odnosima zemljoradničke levice sa komunistima, elaborat o Makedoniji, izveštaji na sednicama Glavnog odbora Narodne seljačke stranke 1945. i 1946. godine; ideološka načela, program i organizacija Narodnog fronta iz 1946. godine i mnogi drugi. 

Jedan deo bibliografije sadrži pregled predavanja dr Dragoljuba Jovanovića držanih od 1918. do 1947. godine na raznim tribinama, pred slušaocima narodnih univerziteta, u Grupi za socijalnu i kulturnu akciju, pred zemljoradničkom omladinom, na sastancima zemljoradničke levice. Pregled je sastavljen na osnovu podataka koje je naveo u svojim „Političkim uspomenama“ sam Dragoljub Jovanović, kao i podataka iz štampe. 

Literatura je svrstana u posebni deo bibliografije i obuhvata period od 1919. do 1998. godine. 

U traganjima za tekstovima Dragoljuba Jovanovića i literaturom, kao i izvorima, o njemu i u vezi s njim, nailazila sam na mnoge teškoće, među kojima bih navela neke: identifikacija datuma ili broja lista ili časopisa u međuratnom periodu, koji su izlazili širom Srbije ili van njenih granica (u odcepljenim bivšim republikama, u inostranstvu), provera nekih Jovanovićevih tekstova koje je objavljivao u novinama i časopisima a zatim neke uključivao u zbirke („Kult rada“, „Novi Antej“, „Novi pravci“, „Istok“) ili u listu Rad. Kod nekih izdanja nisu se mogli tačno ustanoviti mesto ili mesec objavljivanja, što predstavlja određen nedostatak. 

U svakoj od bibliografskih jedinica, ako je tekst bio objavljen kasnije (u nekom zborniku članaka), navodi se prvo objavljivanje teksta i kasnije objavljivanje u drugim izdanjima. Kad se navodi drugo ili treće izdanje, skraćuje se navođenje celog izdanja ili naslova. Na primer, pri pozivanju na tekstove objavljene u zbirci Sloboda od straha, navodi se: Dragoljub Jovanović, Sloboda od straha i stranice na kojima je tekst u zbirci objavljen. Isti metod je primenjen kod zbirke Seljak-svoj čovek. 

Provera tekstova koji su objavljivani nekoliko puta izvršena je na osnovu analize načina izlaganja materije i karakteristika Jovanovićeve obrade pojedinih tema. Neke tekstove objavljene u listu Rad nije Dragoljub Jovanović potpisivao, što se pre svega odnosi na uvodnike bez potpisa. Međutim, oni su mu 

pripadali kao odgovornom uredniku tog lista, jer su svi tekstovi drugih autora uvek nosili njihova prezimena, inicijale i pseudonime. Niz tekstova sam Dragoljub Jovanović je potpisivao pseudonimima, koje je koristio u raznim prilikama. Češće je koristio pseudonim D. Milutinović, A. Golub, J. Stavrić, inicijale J.S., D.J. Trebalo je upotrebiti dodatne napore da se pažljivo prouče tekstovi, do kojih se došlo, a koje smatram da pripadaju Dragoljubu Jovanoviću. 

Teškoću u istraživanju predstavljalo je i dešifrovanje pojedinih inicijala ize kojih su se krili razni autori, a čija prava imena i prezimena nisam uspela da otkrijem. To se odnosi, na primer, na inicijale A.A, M., Spektator, St. D. i drugi. Zbog vremenske distance nemoguće je bilo da iz bilo kog izvora dođem do imena ljudi koji su svoje tekstove potpisivali raznim inicijalima. U Bibliografiji ti tekstovi su navedeni kao tekstovi čiji su autori nepoznati (Nepoznati autor). 

Uz navedene teškoće, pomanjkanja izvorne građe, mogućnosti da se daju tačni podaci za neka izdanja, bibliografija ipak predstavlja najpotpuniju bibliografiju dosad objavljenih radova. U njoj se ispravljaju neke greške u ranije objavljenim bibliografskim podacima. Dalja istraživanja će, bez sumnje, ispraviti moguće nedostatke i propuste i u ovoj bibliografiji. 

Ovom prilikom izražavam veliku zahvalnost porodici Dragoljuba Jovanovića koja mi je pružila veliku pomoć u prikupljanju napisa o svom ocu i omogućila korišćenje dokumentacije iz porodičnog poseda pre njene predaje u Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti, kao i drugih dokumenata, svojim sećanjima na oca, ukazivanjem na neke netačnosti, kao i pružanjem finansijske pomoći za objavljivanje ove knjige. Dugujem zahvalnost svima koji su bili na ovaj ili onaj način od pomoći pri izradi teksta monografije, pre svega Miri Radojević, dr Kosti Čavoškom, dr Smiljani Đurović, dr Latinki Perović, dr Momčilu Isiću, dr Branki Prpi, Ljilji Kovačić, koji su me podržavali u naporima da istrajem u istraživanjima i oblikovanju monografije. 

 Kakav je bio dr Dragoljub Jovanović? Naučnik, pisac, publicista, izdavač, političar? Kakvo je njegovo mesto u istoriji Srbije i Jugoslavije prve polovine dvadesetog veka? Šta je ostavio mladim naraštajima i narodu uopšte? Ova monografija, nadam se, pruža odgovore na postavljena pitanja, jer predstavlja pokušaj da se u celini prikaže mnogostrana delatnost i životni put ovog zanimljivog i po mnogo čemu značajnog naučnika i publiciste, opozicionog delatnika u dva režima (staroj i novoj Jugoslaviji). Mnogo godina je prećutkivan i zaobilažen u radovima istoričara, ekonomista i sociologa; u nekim, kada nije moglo da se izbegne ime dr Dragoljuba Jovanovića spominjano je uglavnom u negativnom svetlu, osporavana je njegova naučna i politička delatnost i doprinos razvoju naučne misli i borbi za demokratski preobražaj zemlje, iznošeni, netačni i zlonamerni podaci, inspirisani političkim razlozima i ciljevima. 

U svojih osamdeset dve godine Dragoljub Jovanović je proživeo bogat i pun različitih događaja, milih i nemilih, život u raznim istorijskim razdobljima: do Prvog svetskog rata, međuratni period, rat i posleratni period u oslobođenoj zemlji. U svim periodima je bio politički angažovan i kao mladić u Pirotu i zatim u Francuskoj, i kao mladi profesor Beogradskog univerziteta, i politički aktivni opozicioni prvak u Savezu zemljoradnika Srbije, i kao najiskreniji pobornik novog režima, a vrlo brzo i kao njegov najdosledniji opozicionar i kritičar do hapšenja i osude na dugogodišnju robiju u novoj Jugoslaviji. U toku svih tih godina borbe i kada je bio osuđivan na zatvorske kazne, proganjan od strane policije i režima i u staroj i u novoj jugoslovenskoj državi, ostao je veran svojim ubeđenjima i idealima iz mladosti. U ovom niskom, krhkom čoveku ogromne energije i upornosti, iz očiju su izbijali prodornost i radoznalost u otkrivanju onog šta je hteo da čuje i sazna od sabesednika. 

Vrhunski intelektualac, bio je dobar stilista i izvanredan govornik. Kao profesor je plenio studente raznovrsnošću i širinom svojih znanja, poznavanjem predmeta, jednostavnošću i slikovitošću u izlaganju materije. To ga je odlikovalo i u političkim govorima i nastupima na mnogobrojnim zborovima širom zemlje. 

Znanja stečena na višim školama Francuske, u slušaonicama Sorbonskog univerziteta, gde je slušao predavanje najistaknutijih francuskih naučnika i srpskih predstavnika nauke i politike, u uporednom radu na proučavanju istorije, sociološke misli, geografije i ekonomije, po povratku u zemlju prenosio je na slušaoce na narodnim univerzitetima i univerzitetskim slušaonicama. Od početka rada u Beogradu bio je inicijator predavanja iz istorije evropske i svetske sociološke misli, jedan od inicijatora pokreta za proučavanje socijalnog položaja naroda, formiranja socijalno-kulturnog pokreta i dr. 

Ambiciozan i aktivan, Dragoljub Jovanović nije mogao da se zadovoljava kabinetskim radom, životom izolovanog naučnika ili predavača na Univerzitetu. Svoju misiju je video u borbi za menjanjem sistema nepravde, ograničavanja slobode, uspostavljanjem nacionalne ravnopravnosti, protiv velike vlasti kralja i velikih srpskih političkih stranaka u društvenom životu, beskrupuloznosti policije, korumpiranja političara, ekonomske eksploatacije najširih narodnih masa. Ne zadovoljivši se ni radom na socijalnom i kulturnom polju zbog ograničenosti uticaja u društvu, težio je aktivnoj borbi za demokratski preobražaj zemlje i slobodan razvoj svih organizacija i udruženja. Svoju ulogu u službi narodu našao je u političkom angažmanu, pre svega u radu među seljačkim masama u seljačkoj zemlji, kakva je bila Jugoslavija, ugledavši se na delovanje hrvatskog seljačkog pokreta i bugarskog zemljodelskog saveza na čelu sa Aleksandrom Stambolijskim. Bio je ubeđen da bez kulturnog uzdizanja i organizovanja većinskog 

seljačkog staleža nema ekonomskog prosperiteta, niti borbe protiv režima i krupnih društveno- ekonomskih promena. Zato se odlučio da sa grupom svojih istomišljenika uđe u Savez zemljoradnika Srbije, videći u njemu političku organizaciju sposobnu da uz pomoć mladih intelektualaca aktivno delije na srpskom selu i stvara opštejugoslovenski seljački pokret uz pomoć ili pandan hrvatskom. Tom političkom angažmanu je podredio sve svoje snage, ambicije i sposobnosti, zapostavivši naučne ambicije i podredivši političkoj aktivnosti naučnu karijeru. 

Zadojen od mladih godina socijalističkim idejama, ostao im je veran celog života, korigujući mnoge postulate socijalističkog učenja, ali ne odstupajući od osnova mog učenja. U temelje svog političkog angažovanja uneo je borbu za demokratiju, oslobođenje seljaštva od kapitalističke eksploatacije, organizovanje seljaka za borbu protiv eksploatacije, pretvaranje sela u moderni ekonomski i socijalno-kulturni deo društva, stvaranje osnova za ravnopravnost svih naroda u zemlji i njeno preuređenje na osnovama federalizma. Postao je jedan od najoštrijih protivnika i kritičara režima, borac protiv diktatorskog režima i njegovih političkih stranaka. U toj borbi je bio stalno na meti režima u staroj Jugoslaviji, koji ga je izvodio pred sudove, osuđivao na zatvorske kazne i progonstvo u „srpski Sibir“ – Sandžak. Oblikovala ga je ne samo upornost u agimaciji i odbrani svojih ideja, nego i spremnost da pruži ruku saradnje svima koji su bili protiv režima, da sasluša različita mišljenja, traži savete od onih koje je poštovao i do čijeg mu je mišljenja stalo, kako je bilo sa profesorom Slobodanom Jovanovićem ili urednikom zagrebačkog časopisa „Nova Evropa“ Milanom Đurčinom. Ceneći mišljenja drugog, uvek je zauzimao sopstveni stav i donosio odluke koje se nisu kosile sa njegovim pogledima. Političke odluke često su bile i bolne i rezultat drugih razmišljanja i neprospavanih noći. Odluke je donosio u skladu sa svojim opredeljenjima, uveren da one služe ostvarenju određenog cilja. 

Ambiciozan i strastven političar, podređivao je lične ambicije interesima pokreta koji je stvarao krajem dvadesetih godina, kolebajući se u određenim momentima radi održavanja celovitosti stranke kojoj je pripadao, dok nije nastupilo vreme i momenat neminovnog raskida sa stranačkim saradnicima. Doživljavao je razočarenje u ljude, ali je znao i da oprašta slabosti drugima, ne gajeći mržnje i osvetoljubivost prema onima koji su ga izneveravali, mada sa tugom ocenjujući stvarno stanje odnosa među ljudima i političkim uslovima. 

Prema idejnim i političkim protivnicima je nastupio beskompromisno, hrabro braneći svoje ideje i drugove pred državnicima, policijom, sudovima, svestan da će njegovo ponašanje uticati ne samo na njegovu sudbinu nego i na sudbinu porodice i prijatelja. Ništa ga nije moglo zaustaviti u odbrani svojih ideja i političkog angažmana, niti ga primorati na poniznost, strah i izneveravanje svojih idejnih i političkih stavova, u čemu je bila njegova, možda, najveća vrlina kao političara i moralno ispravnog čoveka. 

U ličnom životu je zbog političkog angažmana često bio odvojen od porodice, koja ga je u svemu zdušno podržavala i kojoj je uzvraćao toplinom i ljubavlju, nikad je ne izneverivši u najdubljem osećanjima odanosti i privrženosti. 

Uživao je poštovanje, privlačio je ljude ne samo širokim obrazovanjem i raznovrsnim znanjima, nego i otvorenošću u izlaganju svojih ideja i mušljenja, iskrenošću u verovanjima. Zato je uspevao da 

nalazi istomišljenike ne samo među intelektualcima, nego pre svega među univerzitetskom i seoskom omladinom. Protivnici su mu pripisivali različite epitete (firerske ambicije, demagog, prevrtljivac, nepouzdan saveznik i drugi), šireći i neistine o njemu i njegovom moralu. 

Ni vođe Udružene opozicije, ni komunisti nisu prihvatali Dragoljuba Jovanovića i njegovu grupu, a kasnije i Narodnu seljačku stranku, za ravnopravnog člana Narodnog fronta ili opozicije. Prvi su odbijali njega kao saradnika, drugi su podrivali njegov autoritet, kritikovali njegovu ideologiju, odvajali pojedine članove, negirajući pozitivnu ulogu u borbi protiv režima, ali i koristeći leve zemljoradnike i članove njegove stranke u svojim ciljevima. 

Uporno je iznosio svoje ideje u neravnopravnoj borbi protiv autokratije u posleratnoj Jugoslaviji, istupajući hrabro sa skupštinske tribine i drugim prilikama protiv metoda vladanja KPJ i njenog vođstva, za demokratizaciju društveno-političkog života, stvaranja uslova za formiranje seljačkog pokreta i bloka radi aktivnog učešća seljaštva u toj demokratizaciji. Ostao je usamljen, ali ne i bez nade na pobedu svojih ideja, posebno u pogledu osvajanja demokratskih osnova društva bez diktata jedne, mada i pobedničke, partije, uz saradnju i ravnopravnost svih političkih subjekata u izgradnji socijalističkog društva. Njegova upornost u propagiranju ideja dovela je do otvorenog suprotstavljanja režimu, koji ga je posle kratkog perioda „trpljenja“, osudio na robiju i izbacio iz političkog života zemlje oteravši ga na dugogodišnje robijanje. U nastojanjima da se održi neograničena vlast u rukama jedne partije i njenog vođe, prema njemu, kao i prema mnogim drugim opozicionarima, postupljeno je po onoj poznatoj Makijavelijevoj tezi da za održanje neograničene vlasti u jednim rukama moraju biti satrti svi suparnici i protivnici. 

Zbog suprotstavljanja diktatorskim režimima bio je njihova žrtva i u međuratnoj i posleratnoj Jugoslaviji, ali ni policijska praćenja i sudske progone, ni izbacivanja sa Univerziteta, fizički napadi i osuda na zatvorske kazne i robiju nisu slomili ovog vrsnog intelektualca i moralno jakog čoveka koji je ostao veran svojim životnim i političkim idealima, dosledno je branio svoja načela i verovanja, hrabro dizao glas građanske savesti, pozivajući na otpor svim nasilničkim metodama vladanja, za slobodu reči i delovanja bez straha i sa uverenjem u pobedu slobodarskog demokratskog duha. 

Bogat životni put, žrtve koje je podnosio zbog političkih i idejnih stavova, doprinos nauci – nesumnjivo svrstavaju Dragoljuba Jovanovića među najistaknutije srpske i jugoslovenske intelektualce XX veka. 

LITERATURA

(studije, članci, saopštenja, komentari) 

1919.  

Petrović J. M.: Ideje naših novih. Slobodna reč. Beograd 1919, 2. 

1923.  

Bogdanović Katarina: Najbolji prinos od radničkog rada. Moderni istraživači radničkog pokreta. Srpski književni glasnik. Beograd 1923, XX 3, 303-309; 4, 379-383. 

Đerić, M. N.: Jedna doktorska disertacija. Misao. Beograd 1923, 2, 1608-1610. 

Ristić, Pravde: Problem rada. D. Jovanović. „Le rendement optimum du travail ouvrier“. Ženski pokret. Beograd 1923, 7, 291-300. 

Cucić S.: Dr. D[ragoljub] J[ovanović]. Srpsko kolo. Zagreb 1923, 3, 14-15. 

1924.  

Bogdanović Katarina: „Henri Ford. Moj život“. Preveo i predgovor Dr. D[ragoljub] J[ovanović]. Srpski književni glasnik. Beograd 1924, XX,4, 315-317. 

J.: Dragoljub Jovanović. Alkoholizam i rad. Novi život. Beograd 1924, 11, 331. 

M.: Dr. D[ragoljub] J[ovanović]. Kult rada. Leskovački zbornik. Leskovac 1924, 49, 2. 

77. Tasić Đ [orđe]: D[ragoljub] J[ovanović]. „Le rendement optimum du travail ouvrier“. Arhiv za pravne i društvene nauke. Beograd 1924, VII, 1, 75-77. 
78.  

Č: „Novi pravci“. Nova Evropa. Zagreb 1925, XI, 9, 287-288. 

Č: Grupa za socijalnu kulturnu akciju. Nova Evropa. Zagreb 1925; XII, 16, 507-508. 

K.:Robovanje i veličina materijalne kulture. Narod. Sarajevo 1925, 32, 2. 

Nikolić Đurađ: Osnovni pojmovi narodne ekonomije od D.S. Jovanovića. Arhiv za pravne i društvene nauke. Beograd 1925, X (XXVII), 1, 479. 

Nikolić Momir: Jedan glas protivu i za demokratiju. Politički glasnik. Beograd 1925, 28, 5-15. 

Cicvarić, K.: Naslednik čika – Ljubin. Balkan. Beograd 1925, 22, 1. 

Wendel: Generacija pred stvaranjem. Prager Presse. Prag 1925, /?/. 

/Nepoznati autor/: Pokret koji se razvija. grupa za socijalnu i kulturnu akciju – ideologija pokreta i njeni koferancijeri. /?/, 1925, 298. 

/Nepoznati autor/: Radnik u savremenoj sociologiji. Banatski glasnik. Veliki Bečkerek., 1925, 7. 

1926.  

Đonović, Nikola: Prikaz lista Rad. Buktinja. Beograd 1926, 4, 192-193. 

Ivković, S.: Otvoreno pismo g. Stjepanu Radiću. Novosti. Beograd 1925, 517. 

Novinar H.: Jedan organizator demokratije. Politički glasnik. Beograd 1926, 51, 9-11. 

Petrović, M.: „Rad“. Buktinja. Beograd, 4, 193-194. 

Petrović, M.: Generacija pred stvaranje. Srpski književni glasnik. Beograd 1926, XVII, 3, 226-229. 

Živković, Lj.: Jedan novi socijalno-kulturni pokret u Jugoslaviji. Radnički pokret. Sarajevo 1926, 6, 189- 191. 

Živković, dr Lj.: Pokret SKA. Radnički pokret. Sarajevo 1926, 8, 261. 

1927.  

A.: Pred stvaranjem velikog seljačkog pokreta. Slobodna misao. Nikšić 1927, 232, 5. 

G.[inić]? Dve lepe knjige. Leskovački glasnik. Leskovac 1927, 49, 2. 

20. M.: Nedelja u selu. Rad. Beograd, 20. III 1927. 

Nikolić, Stevan: Kult rada. Dr. Dragoljub Jovanović, prof. Beogradskog univerziteta. Narodna prosveta. Beograd 1927, 98, 3-4. 

/Nepoznati autor/: Mi i inteligencija i selo. Jutarnji list. Zagreb 1927, 23, 1. 

/Nepoznati autor/: Izveštaj sa sednice Glavnog odbora Saveza zemljoradnika. Selo. Beograd, 24. II 1927. 

/Nepoznati autor/: Značaj našeg uspeha. Selo. Beograd, 9. III 1927. 

/Nepoznati autor/: Novi članovi iz grupe SKA. Selo. Beograd, 9. III 1927. 

/Nepoznati autor/: Leskovačka grupa za socijalnu i kulturnu akciju. Leskovački glasnik. Leskovac 1927, /?/, 1. 

/Nepoznati autor/: O rešenju privredne krize. Leskovački glasnik. Leskovac 1927, 23, 1. 

/Nepoznati autor/: Napis i akcijama i putu Dragoljuba Jovanovića i Dragomira Prodanovića. Selo. Beograd 22. IV 1927. 

/Nepoznati autor/: Izveštaj sa vanredne sednice Glavnog odbora Saveza zemljoradnika. Selo. Beograd 29. VI 1927. 

*** 

Agrarni socijalizam. Politika zemljoradničke stranke. Reč. Beograd 1927, 882, 1. 

*** 

Urednik „Rada“ pred sudom. Rad. Beograd 20. V 1927. 

*** 

1928.  

V.: Suđenje Dragoljubu Jovanoviću za uvredu kraljevske vlade i Kralj. Rad. Beograd 5. XI 1928. 

Đorđević, J. S.: Dr Dragoljub Jovanović. „Kult rada“. Život i rad. Beograd 1928, 4, 308-309. 

M.: Kult rada. Volja. Beograd 1928, 1, 44. 

Paunović: Kult rada. Vesnik. Beograd 1928, 3, 2-4. 

Pešić, M. M.: Dragoljub Jovanović. O kult rada. Srpski književni glasnik. Beograd 1928, XIII, 7, 534-538. 

Prokić Drag[utin]: Dr. Dragoljub Jovanović. Kult rada. Učiteljska iskra. Beograd 1927/28, 5/6, 67-68. 

129. K.: Kult rada. Letopis Matice srpske. Novi Sad 1928, 315, 1, 128/129. 

Tasić D.: Dragoljub Jovanović o kultu rada. Srpski književni glasnik. Beograd 1928, XXIII, 1, 534-536. 

Cucić S.: Dragoljub Jovanović. Kult rada. Srpsko Kosovo. Skoplje 1928, 3, 14-15. 

Č[určić] L: Dragoljub Jovanović: Kult rada. Književni sever. Subotica 1928 IV, 2, 89-90. 

Štebi Alojzija: Sve će spajati jedan ideal. Ženski pokret. Beograd 1928, 4, 3. 

/Nepoznati autor/: Izveštaj sa sednice Glavnog odbora Saveza zemljoradnika od 19. II 1928. godine. Selo. Beograd, 22. II 1928. 

1929.  

Đorđević J. S.: Dragoljub Jovanović. „Kult rada“. Glasnik profesorskog društva. Beograd 1929, 2, 124. 

/Nepoznati autor/: Beleška o suđenju Dragoljubu Jovanoviću pred Državnim sudom za zaštitu države. Vreme. Beograd, 22. X 1929. 

1930.  

Vasiljević dr J.: Pismenost u Leskovcu pre oslobođenja od turaka. Leskovački glasnik. Leskovac Beograd 1930, 39, 1-2. 

Dobričevski: Agrarna politika. Poljoprivredni glasnik. Novi Sad 1930, 24, 15-16. 

Dimitrijević, Đ. Z.: Sociologija našeg sela. (Predavanje dr Dragoljuba Jovanovića). Književni Sever. Subotica 1930, 6, 176-178. 

311. St.: Dragoljub Jovanović, prof. univerziteta: „Agrarna politika“. Zapisi. Cetinje 1930, VII, 5, 310-311. 

Dimitrijević B.: Primjedbe dr Br. Dimitrijevića na prikaz knjige „Agrarna politika“ u Arhivu za pravne i društvene nauke. Mjesečnik. Beograd 1930, 2-3, 100-119. 

Žujović, M. J.: Dr Dragoljub Jovanović. Agrarna politika. Srpski književni glasnik. Beograd 1930, XXXII, 6, 465-470. 

Jovanović dr Aleksandar: Dr Dragoljub Jovanović. Agrarna politika. Arhiv za pravne i društvene nauke. Mjesečnik. Beograd 1930, XX, 1-2, 147. 

K[ostić] M. M.: Dr. Dragoljub „Agrarna politika“. Društveni život. Novi Sad 1930, 6, 69-73. 

K[ruševac] T[odor]: Bežanje sa zemlje. Pregled. Sarajevo 1930, 78, 5, 441-442. 

90. Đ.: Dr. Dragoljub Jovanović, „Kult rada“. Književni Sever. Subotica 1930, IV 89-90. 

M.: „Agrarna politika“. Trgovinski glasnik. Beograd 1930, 133, 4. 

Maglić, M[ilivoje]: Od Prudona do Marksa (ideološki portret d-ra Dragoljuba Jovanovića). Socijalna misao. Zagreb 1930, 12, 170-171; 1931, 1, 7-10. 

Mirković, M.: Dr. Dragoljub Jovanović. Agrarna politika. Ekonomist. Beograd 1930, 9-10, 588-597. 

Milenković, V[ladislav]: Dr. Dragoljub Jovanović. „Agrarna politika“. Letopis matice srpske. Novi Sad 1930, 326, 1-2, 161-168. 

Novak, L[ujo]: Dr. Dragoljub Jovanović. Agrarna politika. Obzor. Zagreb 1930, Ristić, Ar.: Dr. Dragoljub Jovanović „Agrarna politika“. Leskovački glasnik. Leskovac 27. IX 1930. 

Spektator: Socijalna misao. Beograd 1930, 12, 180. 

/Nepoznati autor/: Beleška o ekskurziji studenstkog Pravičnog društva pod vođstvom dr Dragoljuba Jovanovića do Zemuna i Sarajeva. Studentski časopis. Beograd 1930, 2, 23. 

1931.  

Belin, Ivo: Posledice rata u Srbiji. (Dragoljub Jovanović „Les effets économiques et sociauh de la gerre en Serbie“). Nova Evropa. Zagreb, 1931, XXIV, 3, 127-129. 

Bobčev, Stefan: „Agrarna politika“. Juridičeski pregled. Sofija jun 1931./?/. 

Konstatinović, N[ikola]: Jedna interesantna knjiga o nama. Život i rad. Beograd 1931, VII, 38. 100-105. 

Nehitni, dr B. „Agrarna politika“ dra Dragoljuba Jovanovića. Pregled. Sarajevo 1931, VI, 88, 247-251. 

1. S.: „Agrarna politika“. Naučen pregled. Sofija 1931 /?/. 

Stojanović, S.: Navodilo o agrarnoj politici. Riječ. Zagreb 1931, 45, 8-9. 

St[ojanović] St.: Dr. D[ragoljub] J[ovanović]. „Socijalna struktura Srbije“. Jugoslovenski istorijski časopis. Beograd 1931, 1-4, 28. 

Trifunović, Stanko: „Agrarna politika“ dra Dragoljuba Jovanovića. Pregled. Sarajevo 1931, VI, 88, 247-250. 

1932.  

A.: Dragoljub Jovanović „borac“ iz poslednje rezerve agrarne buržoazije. Proleter. B. M. 1932, 29. 

A.: Suđenje dr Dragoljubu Jovanoviću pred Državnim sudom. Politika. Beograd 20. IX 1932. 

A.: Suđenje dr Dragoljubu Jovanoviću i njegovim saučesnicima. Pravda. Beograd 20. IX 1932. 

A.: Juče je svoju odbranu dao Dragoljub Jovanović. Vreme. Beograd 21. IX 1932. 

A.: Presuda dr Dragoljubu Jovanoviću i drugovima. Politika. 27 IX 1932. 

A.: Suđenje u Državnom sudu. Politika. 23. IX 1932. 

*Profesor dr Jovanović pred Državnim sudom. Slobodna misao. Nikšić 25. IX 1932. 

Bugle Selesten: Jedan politički proces u Srbiji. Profesor Dragoljub Jovanović. Depesx de Tuluz. Tuluz 17. H 1932. 

M-č St.: Tri rečenice g. dr. Dragoljuba Jovanovića. Razvršje. Nikšić 1932, 2, 74. 

Rozenfeld Orest: Teror na Balkanu. Intelektualna elita Jugoslavije pred Specijalnim sudom. Le Populaire. Paris 18. IX 1932. 

/Nepoznati autor/: Dr. Dragoljub Jovanović i njegovi politički procesi. Pismo iz Beograda. Mir. Sofija 10. VIII 1932. 

/Nepoznati autor/: Ispitivanje Dragoljuba Jovanovića i Jaše Daviča. Politika. Beograd 21. IX 1932. 

/Nepoznati autor/: Juče je počelo suđenje dr Dragoljubu Jovanoviću i ostalima. Vreme. Beograd 21. IX 1932. 

/Nepoznati autor/: Diktatura. Jugoslovenski terorizam. Proces profesora Jovanovića. L’ Oevre. Paris 21. IX 1932. 

/Nepoznati autor/: Juče su govorili državni tužilac i branilac dr Dragoljuba Jovanovića. Vreme. Beograd 21. IX 1932. 

/Nepoznati autor/: Peti dan suđenja g. dr. Dragoljubu Jovanoviću i njegovim saučesnicima. Pravda. Beograd 21. IX 1932. 

/Nepoznati autor/: Ispitivanje Miletića, Benića i Popovića. Politika. Beograd 22. IX 1932. 

/Nepoznati autor/: Nastavak suđenja g. dr. Dragoljubu Jovanoviću i njegovim saučesnicima. Pravda. Beograd 24. IX 1932. 

/Nepoznati autor/: Reč tužioca g. dr. Đardova i branioca g. dr. Jankovića. Politika. Beograd 24. IX 1932. 

/Nepoznati autor/: Misija Srbije g. Dragoljuba Jovanovića. Slobodna misao. Nikšić 25. IX 1932. 

/Nepoznati autor/: Profesor dr Jovanović pred državnim sudom. Slobodna misao. Nikšić 25. IX 1932. 

/Nepoznati autor/: Odbrana gg, Demaja, dr. Natlačeka, Vujanca, V. Petrovića i dr Đermanovića. Politika. Beograd 25. IX 1932. 

/Nepoznati autor/: Suđenje u Državnom sudu. Govori branilac na suđenju dr Dragoljubu Jovanoviću. Pravda. Beograd 27. IX 1932. 

/Nepoznati autor/: Danas optuženi dali poslednju reč. Politika. Beograd 27. IX 1932. 

/Nepoznati autor/: Sedmi dan suđenja g. dr. Dragoljubu Jovanoviću. Pravda. Beograd 27. IX 1932. 

/Nepoznati autor/: Dr Dragoljubu Jovanoviću i drugovima biće izrečena presuda u subotu. Politika. Beograd 28. IX 1932. 

/Nepoznati autor/: Presuda dr Dragoljubu Jovanoviću i drugovima. Politika. Beograd 2. H 1932. 

/Parović Blagoje/: Dragoljub Jovanović – „Borac“ iz poslednje rezerve buržoazije. Proleter B.m. 28. XII 1932. (Reprint izdanje) Beograd 1968. 

1933.  

Bugle Selesten: Deportacija profesora Jovanovića. L’ Oevre. Paris 7. VIII 1933. 

1934.  

Kostić P.: Dragoljub Jovanović o Marksu. Danas. Beograd 1934, 4, 67-68. 

Lerc Andre: Situacija u Jugoslaviji. Le Populaire. Paris 1. IV 1934. 

M.: Nova knjiga Dragoljuba Jovanovića. Zeta. Podgorica 1934, 23, 3. 

M.: Novi izgon Dragoljuba Jovanovića. Zeta. Podgorica 1934, 23, 3. 

3. M.: Marks i Prudon. Zeta. Podgorica 1934, 23, 3. 

Parović Blagoje: „Prijatelj seljaka“? Straža na brodu kapitalizma (O „Novom Anteju“ i staroj politici dr Dragoljuba Jovanovića): Tekst pod pseudonimom Kovač. Todor Vujasinović: Blagoje Parović (Građa za biografiju). Beograd 1955; Blagoje Parović. Izabrani spisi. Priredili dr Nadežda Jovanović i mr Đorđe O. Piljević. Beograd 1976. Knj.1, 79-97. 

/Nepoznati autor/: Profesor d-r Dragoljub Jovanović za zbliženieto. Pobeda. Sofija 28.I 1934. 

/Nepoznati autor/: Prikaz knjige Dragoljuba Jovanovića „Novi Antej“. Literarni glas. Sofija 1934, 25. 

1935.  

A.: Demaskiranje „levih zemljoradnika“. Studentske novine. Beograd 1935-1936, 35. 

B.M.: G. dr. Dragoljub Jovanović o radu Udružene opozicije. Dan. Novi Sad 9. VII 1935. 

Blagojević, St.: Dr. Dragoljub Jovanović i Udružena opozicija. Vojvođanin. Novi Sad 1935, 13, I. 

Grol, Milan: Poklič dr Dragoljuba Jovanovića. Narod. Beograd 1935, 14, 1. 

Grol, Milan: Potrebna disciplina. Narod. Beograd 1935, 16. I. 

Drainac, Rade: Dragoljub Jovanović ili seljački Napoleon. Beograd 1935. 

Jakšić, S.: Dragoljub Jovanović. Kandidacija dr. Dragoljuba Jovanovića u Banatu. Vojvođanin. Novi Sad 1935, 13, 1-2. 

Lekić Danilo: Dva „kulturna događaja“. Zeta. Podgorica 1936, 46, 3. 

9. D.: Izveštaj o zboru dr Dragoljuba Jovanovića u Somboru. Politika. Beograd 9. VII 1935. 
10. D.: Izveštaj o konfereciji dr Dragoljuba Jovanovića u Valjevu 12. VII Politika. Beograd 14. VII 1935. 

Milovanović – Bena, D.: Izjava o Kragujevačkom zboru. Vreme. Beograd 28. VIII 1935. 

Popović, Jovan: Manifestacioni zbor Udružene opozicije u Kragujevcu. NIN. Beograd 31. VIII 1935. 

Topalović, Živko: Tuđu ili svoju kuću. Radničke osobine. Beograd 30. VIII 1935. 

Cicvarić, K.: Od Dragoljuba do Dragoljuba. Balkan. Beograd 1935, 59, 1. 

/Nepoznati autor/: Dr. Dragoljub Jovanović i seljaci. Ideje. Beograd 16. II 1935. 

/Nepoznati autor/: Izveštaj o konferenciji Dragoljuba Jovanovića u Valjevu. Politika. Beograd 15. VII 1935. 

/Nepoznati autor/: Javno predavanje Dr. Dragoljuba Jovanovića u Kragujevcu 20. VII. Svetlost. Kragujevac 20. VII 1935. 

/Nepoznati autor/: O akciji Dragoljuba Jovanovića u Srbiji. Politika. Beograd 20. VII 1935. 

/Nepoznati autor/: U Kragujevcu je g. dr. Dragoljub Jovanović održao konfereciju.. Politika Beograd 21. VII 1935; Pančevac, Pančevo 21. VII 1935. 

/Nepoznati autor/: O interpelaciji Dragoljuba Jovanovića na predsednika vlade u vezi odnosa sa SSSR-om. Dan Novi Sad 21. VII 1935. 

/Nepoznati autor/: Dr. Dragoljub Jovanović u Kragujevcu. Njegovo levičarstvo sračunata borbenost ne idu dalje od – ministarske fotelje. Svetlost. Kragujevac 22. VII 1935. 

/Nepoznati autor/: O konferenciji Dragoljuba Jovanovića u Kragujevcu. Politika. Beograd 21. VII 1935. 

Agencijski izveštaj o Kragujevačkom zboru Udružene opozicije. Frankfurter cejtung. Frankfurt 27. VII 1935. 

/Nepoznati autor/: Izveštaj o stanju u Udruženoj opoziciji. Dan. Novi Sad 27. VII 1935. 

/Nepoznati autor/: Izveštaj o zboru Dragoljuba Jovanovića u Sremskoj Mitrovici 28. VII 1935. Politika. Beograd 29. VII 1935. 

/Nepoznati autor/: Posle izjave g. dr. Mačeka. Svetlost. Kragujevac 3. VIII 1935. 

/Nepoznati autor/: Udružena opozicija i g. dr. Dragoljub Jovanović. Politika. Beograd. 6. VIII 1935. 

/Nepoznati autor/: Za Narodni front. Svetlost. Kragujevac 10. VIII 1935. 

/Nepoznati autor/: Sukobi među zemljoradnicima. Radničke novine. Beograd 16. VIII 1935. 

/Nepoznati autor/: Dr. Dragoljub Jovanović o svojoj akciji. (Razgovor sa dopisnikom Nova Doba. Zagreb 23. VIII 1935. 

/Nepoznati autor/: G. dr. Dragoljub Jovanović o političkoj situaciji i svom razgovoru sa g. dr. Mačekom. Politika. Beograd 24. VIII 1935. 

/Nepoznati autor/: Pre svega. Povodom kragujevačkog zbora Udružene opozicije. Svetlost. Kragujevac 25. VIII 1935. 

/Nepoznati autor/: O govoru Dragoljuba Jovanovića na zboru u Kragujevcu i o poseti Dragoljuba Jovanovića Vrnjačkoj Banji. Politika. Beograd 26. VIII 1935. 

/Nepoznati autor/: Posle zbora Udružene opozicije u Kragujevcu. Politika. Beograd 27. VIII 1935. 

/Nepoznati autor/: Karikatura „Dok su Dragoljub i Ljuba pretili…“ Ošišani jež. Beograd 1935, 32. 

/Nepoznati autor/: Narodni zbor slobode je stvarnost. Svetlost. Kragujevac 1. IX 1935. 

/Nepoznati autor/: Izveštaj o zboru Udružene opozicije u Zablaći sa izlaganjem dela govora Dragoljuba Jovanovića. Politika. Beograd 2. IX 1935. 

/Nepoznati autor/: Izveštaj o Kragujevačkom zboru. Pravda. Beograd 2. IX 1935. 

/Nepoznati autor/: Zborovi opozicije. NIN. Beograd 7. IX 1935. 

/Nepoznati autor/: Narodni zbor kod Čačka, Zbor Udružene opozicije u Preljini, Narodni pokret. Čačak 11. IX 1935. 

/Nepoznati autor/: Izveštaj sa zbora u Zablaći. Svetlost. Kragujevac 15. IX 1935. 

/Nepoznati autor/: Izveštaj sa zbora u Zablaći sa izvodima iz govora Dragoljuba Jovanovića. Politika. Beograd. 16. IX 1935. 

/Nepoznati autor/: Jedna politička izjava. Narodni pokret. Čačak 27. IX 1935. 

/Nepoznati autor/: G. Dimitrije Ljotić i g. dr. Dragoljub Jovanović traže da anketa ispita rad Uprave Glavnog Saveza srpskih zemljoradničkih zadruga. Politika. Beograd 29. IX 1935. 

/Nepoznati autor/: Izveštaj o skupštini Glavnog odbora Srpskih zemljoradničkih zadruga u Zaječaru 29. IX 1935. Politika. Beograd 30. IX 1935. 

Izveštaj o zboru Udružene opozicije u Rumi 29. IX 1935. Politika. Beograd 30. IX 1935. 

/Nepoznati autor/: Odgovor Uprave Glavnog odbora Saveza srpskih zemljoradničkih zadruga na izjavu Dragoljuba Jovanovića od 2. H 1935. Politika. Beograd 3. H 1935. 

/Nepoznati autor/: Izveštaj o zboru Udružene opozicije u Požarevcu sa delom govora Dragoljuba Jovanovića. Politika. Beograd 6. H 1935. 

/Nepoznati autor/: G. Dragoljub Jovanović ističe da je nestalo poverenje na zboru Udružene opozicije u Sjenici. Pravda. Beograd 13. H 1935. 

/Nepoznati autor/: Povodom spora u srbijanskoj vanparlamentarnoj opoziciji. Slobodna misao. Nikšić 1935, 41, 5. 

/Nepoznati autor/: Izveštaj o konferenciji bivše zemljoradničke stranke u Kragujevcu 19. H 1935. Politika. Beograd 20. H 1935. 

/Nepoznati autor/: Izveštaj o zboru Udružene opozicije 20. H u Aleksincu. Politika. Beograd 21. H 1935. 

/Nepoznati autor/: G. dr. Dragoljub Jovanović o prilikama u Sandžaku. Slobodna misao. Nikšić 1935, 362. 

/Nepoznati autor/: Hrvatsko pitanje po Svetozaru Pribićeviću: Narodna misao /?/, 20. H 1935. 

/Nepoznati autor/: Zborovi g. dr. Dragoljuba Jovanovića u okolini Petrovgrada. Dan. Novi Sad 14. HI 1935. 

/Nepoznati autor/: Davidović prekinuo sa Dragoljubom Jovanovićem. Hrvatska straža. Zagreb 13. HI 1935. 

/Nepoznati autor/: G. dr. Dragoljub Jovanović o odnosima u Udruženoj opoziciji. Politika. Beograd 15. HI 1935. 

/Nepoznati autor/: Izveštaj o zboru Udružene opozicije u Leskovcu. Politika. Beograd 18. HI 1935. 

/Nepoznati autor/: Izveštaj o zboru Udružene opozicije u Beški. Politika. Beograd 25. HI 1935. 

/Nepoznati autor/: Izveštaj o zboru Udružene opozicije u Kosijeriću. Politika. Beograd 16. HII 1935. 

/Nepoznati autor/: Šira i uža Udružena opozicija. Pravda. Beograd 15. HI 1935. 

Izveštaj o zboru Udružene opozicije u Starom Sivcu. Politika. Beograd 28. HII 1935. 

/Nepoznati autor/: Demokratska omladina odgovara dr. Dragoljubu Jovanoviću. Politika. Beograd 16. HI 1935. 

/Nepoznati autor/: Izveštaj sa sednice Glavnog saveza Srpskih zemljoradničkih zadruga. Odgovor na jednu izjavu dr. Dragoljuba Jovanovića posle skupštine. Zemljoradnička zadruga. Beograd 1935, 40-41, 676. 

/Nepoznati autor/: Kretanje g. dr. Dragoljuba Jovanovića. Orač. Kragujevac 1935, 24. 

/Nepoznati autor/: Karikatura „Ko je mlađi, mlađi“. Okovani jež. Beograd 1935, 5. 

1936.  

Bogomir Bogić: Ko je Dragoljub Jovanović? Narodni pokret. Kragujevac 1. II 1936. 

Laščinec, I: Strah „Samouprave“ i „Obzora“ pred Narodnim frontom. Proleter. B.m. 6. IH 1936, 451-452. Reprint izdanje 

Novak, Lujo: Razvoj društva u Hrvata i Srba. Rasprava dr Nilana Ivoševa i dr Dragoljuba Jovanovića. Novosti. Zagreb 9. VII 1936. 

Maček, dr: Godišnjica složnog rada Hrvata i Srba na izgradnji nove Jugoslavije. Narodni pokret. Leskovac 1936, 1, 2. 

7. T.: Neka načela Dragoljuba Jovanovića. Luč. Beograd 1935-1936, 2-3, 7. 

R.G.: Selo i grad u modernoj privredi. Smotra. Subotica 1936, 10, 2. 

Stanojević St.: Dr. Dragoljub Jovanović. Socijalna struktura Srbije. Jugoslovenski istorijski časopis. Beograd 1936, 1-4. 281. 

/Nepoznati autor/: Dragoljub Jovanović i radnici. Orač. Kragujevac 3. I 1936. 

/Nepoznati autor/: Izveštaj o predavanju Dragoljuba Jovanovića u Valjevu „Suština i sudbina fašizma“. Glas Valjeva. Valjevo 14. I 1936. 

/Nepoznati autor/: Vojvođansko krilo Udružene opozicije i g. dr. Dragoljub Jovanović. Politika. Beograd 2. I 1936. 

/Nepoznati autor/: Izveštaj o zboru Udružene opozicije u Vlasotincima 14. IV. Politika. Beograd 15. IV 1936. 

/Nepoznati autor/: Zbor g. dr. Dragoljuba Jovanovića na Ubu. Politika. Beograd 15. IV 1936. 

/Nepoznati autor/: Seljački pokret kod Srba. – Jedno predavanje dr. Dragoljuba Jovanovića. Slobodna misao. Nikšić 1936, 31. 

/Nepoznati autor/: Odbrana Čede Srebrnidolinskog. Pravda. Beograd 12. V 1936. 

/Nepoznati autor/: O Narodnom frontu. Slovenec. Ljubljana 16. VI 1936. 

/Nepoznati autor/: G. Mihailo Kujundžić naziva akciju g. dr. Dragoljuba Jovanovića defetističkom. Pravda. Beograd 20. VI 1936. 

/Nepoznati autor/: Dr. Dragoljub Jovanović se zauzima za osnivanje Narodnog fronta. Politika. Beograd 7. VIII 1936. 

/Nepoznati autor/: Relativni pojmovi. Zeta. Podgorica 1936, I, 10. 

/Nepoznati autor/: Razmišljanja o Narodnom frontu u Jugoslaviji – Komunisti i dr Dragoljub Jovanović. Pravda. Beograd 21. VII 1936. 

/Nepoznati autor/: Dopis iz Beograda o ideji Narodnog fronta u Jugoslaviji. Borba. Toronto 23. VII 1936. 

/Nepoznati autor/: Na kojoj je strani odgovornost? Zbor. Sušak 28. VII 1936. 

/Nepoznati autor/: O situaciji u Jugoslaviji. Lidovi Listi. Prag 2. VIII 1936. 

/Nepoznati autor/: Dr. Dragoljub Jovanović se zauzeo za osnivanje Narodnog fronta. Politika. Beograd 7. VIII 1936. 

/Nepoznati autor/: I zemljoradnici protiv Narodnog fronta. Pravda. Beograd 7. VIII 1936. 

/Nepoznati autor/: Dr. Dragoljub Jovanović o frontovima. Slobodna misao. Nikšić 16. VIII 1936. 

/Nepoznati autor/: Saopštenje o hapšenju Dragoljuba Jovanovića u Šapcu. Izvestija. Moskva 30. H 1936. 

/Nepoznati autor/: Trojanski konj. Komunisti se uvlače. Samouprava. Beograd 27. XII 1936. 

/Nepoznati autor/: Tekst o ličnosti Dragoljuba Jovanovića. Zarja. Sofija 31. XII 1936. 

1937.  

Visken, Elizabet: Političke grupacije u Jugoslaviji. Vouh euroéenne. Paris, januar 1937. 

/Nepoznati autor/: Dr. Dragoljub Jovanović oštro napada vođstvo bivše zemljoradničke stranke. Vreme. Beograd 1937, 5542, 2. 

/Nepoznati autor/: Vođstvo Udružene opozicije i prijatelji Milana Pribićevića optužuju g. dr. Dragoljuba Jovanovića za falsifikovanje političkog testamenta počivšega Milana Pribićevića. Vreme. Beograd 25. IV 1937. 

/Nepoznati autor/: I u Zagrebu se ne odobrava politička akcija g. dr. Jovanovića i očekuje se da vođstvo beogradske Udružene opozicije primeni sankcije. Obzor. Zagreb 26. IV 1937. 

/Nepoznati autor/: „Crveni“ Dragoljub i „beli“ Ljuba. Samouprava. Beograd 11. V 1937. 

/Nepoznati autor/: G. dr. Dragoljub Jovanović o sarajevskoj konferenciji zemljoradnika. Politika. Beograd 23. IV 1937. 

/Nepoznati autor/: Izjava Dragoljuba Jovanovića Vremenu izazvala veliko nezadovoljstvo u Bosanskoj Krajini i Banja Luci. Vreme. Beograd 24. VI 1937. 

/Nepoznati autor/: Jedan demanti na izjavu g. dr. Dragoljuba Jovanovića. Vreme. Beograd 25. VI 1937. 

/Nepoznati autor/: Dr. Dragoljub Jovanović oštro napada vođstvo bivše zemljoradničke stranke. Vreme. Beograd 1937, 5543, 2. 

/Nepoznati autor/: Novi talas terora u Jugoslaviji. Pravda. Toronto 1937, 1, 4, 3. 

/Nepoznati autor/: Dragoljub Jovanović republikanac. Samouprava. Beograd 23. XII 1937. 

/Nepoznati autor/: Demaskiranje „levih zemljoradnika“. Studentske novine. Beograd 1937, 33, 7, 1. 

/Nepoznati autor/: Proglas zemljoradničke levice u Jugoslaviji. Pravda. Toronto 1937, 10, 1. 

/Nepoznati autor/: G. dr. Dragoljub Jovanović izjavljuje da nije postojao pismeni testament pokojnog Milana Pribićevića. Vreme. Beograd 1937, 5489. 

/Nepoznati autor/: G. dr. Dragoljub Jovanović izjavljuje da svi Hrvati ne mogu dugo zajedno. Vreme. Beograd 1937, 5499. 

1938.  

Bogić Bogičević: Ko je Dragoljub Jovanović? Narodna reč. Jagodina 1938, 7, 2. 

Dončev, Karan: Izveštaj o situaciji u Jugoslaviji. Brazda. Sofija 29. VI 1938. 

21. S.: Razmišljanje o Narodnom frontu u Jugoslaviji. Komunisti i dr. Dragoljub Jovanović. Pravda. Beograd 21. VIII 1938. 

/Nepoznati autor/: Stranačko kretanje. Obzor. Zagreb 3, I 1938. 

/Nepoznati autor/: Beleška o knjizi dr Jovanovića „Pisma prijateljima“. Pravo Lidu Prag 22. I 1938; Rude Pravo. Prag 22. I 1938. 

/Nepoznati autor/: Tekst o boravku Dragoljuba Jovanovića u Španiji. Le Populair. Paris 28. I 1938. 

/Nepoznati autor/: Dr. Dragoljub Jovanović, vođa levog krila zemljoradnika, pozdravlja borce u Španiji. Pravda. Toronto 1938, 33, 1-2. 

/Nepoznati autor/: Tekst o boravku Dragoljuba Jovanovića u Španiji. Slobodna misao. Nikšić 17. II 1938. 

/Nepoznati autor/: Šetnja po Evropi. (D. Marković, B. Jevtić i Dragoljub Jovanović). Vrbaske novine. Vrbas 20. II 1938. 

/Nepoznati autor/: Treća fronta dr. Dragoljuba Jovanovića. Katolička riječ. Zagreb 1938, 5. 

/Nepoznati autor/: Opozicija sa stranim novcem u Beogradu. Felkisher Beobahmer. Berlin 20. III 1938. 

/Nepoznati autor/: G.g. dr. Ribar i dr. Jovanovića odgovaraju šefovima Udružene opozicije. Vreme. Beograd 16. IV 1938. 

/Nepoznati autor/: U čemu je zabluda i greška dr Dragoljuba Jovanovića. Piroćanac. Pirot 14. V 1938. 

/Nepoznati autor/: Evo zašto režim izvodi pred Državni sud za zaštitu države dr Dragoljuba Jovanovića. (Štampani letak). Beograd 1938. 

/Nepoznati autor/: Zemljoradnički poslanik dr Dragoljub Jovanović stavljen u istražni pritvor Državnog suda za zaštitu države. Zemljoradnički poslanik dr Dragoljub Jovanović stavljen u istražni pritvor Državnog suda za zaštitu države. Zadruga. Čačak 15.H 1938. 

1939.  

Stanojević M.: Srpski narod i nacionalno ugnjetavanje. Proleter. B.m. 1.V 1939, 640-641. Reprint izdanje. Beograd 1968. 

/Nepoznati autor/: Dr. Dragoljubu Jovanoviću održano suđene. Zadruga. Čačak 1. IV 1939. 

/Nepoznati autor/: I dr. Dragoljub Jovanović pozdravlja Sporazum. Odjek Šumadije. Kragujevac 1939, 31, 2. /Nepoznati autor/: Pretvoriti ga u pravo narodno selo. Napredak. Sidnej 1939, 90, 3. 

1940.  

Avramović, Mihailo: O seljačkom pokretu. Slobodna misao. Nikšić 1940, 194, 13. 

Junius (Otokar Keršovani): O dr Dragoljubu Jovanoviću i njegovoj stranci. Izraz. Zagreb 1940, 4, 209-211: „Izbor članaka“ Otokara Keršovanija. Beograd 1960, 115-118. 

Kardelj Edvard: Za borbeni savez radnika i seljaka. Proleter. B.m, 1940, 5-6, 689-693. Reprint izdanje. Beograd 1968. (Pod pseudonimom Bevc). 

Lukić (Veselin Masleša): Uzaludne energije. Izraz. Zagreb 1940, 7-7, 416-426. Veselin Masleša. Dela Beograd 1954, 2, 88-106. 

Popović, M. L.: Akcija Dragoljuba Jovanovića. Beograd 1940. 

Popović, M. L.: Akcija Dragoljuba Jovanovića. Bilten jugoslovenskog antimarksističkog komiteta. Beograd 1940, 7, 4-6; 9, 3-5. 

Pribićević, Adam: Rascep u stranci Saveza zemljoradnika. Seljačko kolo. Beograd 1940, 120, 3-4. 

Švatović, Đorđe: Dr. Dragoljub Jovanović glasonoša i sluga reakcije. Sloboda. Pirot 1940, 100. 

/Nepoznati autor/: Saopštenje o konferenciji levog krila Zemljoradničke stranke dr Dragoljuba Jovanovića. Politika. Beograd 1. I 1940. 

/Nepoznati autor/: Osvrt na članak Dragoljuba Jovanovića „Uspon i pad građanstva“. Napred. Beograd 5. II 1940. 

/Nepoznati autor/: Grupa g. dr. Dragoljuba Jovanovića istupa iz Saveza zemljoradnika i osniva Narodnu seljačku stranku. Politika. Beograd 27. II; Novosti. Zagreb 28. II; Hrvatski dnevnik. Zagreb 14. VI 1940. 

/Nepoznati autor/: Reč bez odjeka. (Prikaz knjige Dragoljuba Jovanovića „Učitelji energije“). Radničke novine. Beograd 14. VI 1940, 3. 

/Nepoznati autor/: Svakom svoje. „Figurantov“ odgovor Dragoljuba Jovanovića. Seljačko kolo. Beograd 1940, 135, 5. 

/Nepoznati autor/: O Dragoljubu Jovanoviću i njegovoj stranci. Napred. Sidnej 1940, 119. 

/Nepoznati autor/: Narodna seljačka stranka u Srbiji. Pravda. Toronto 1940, 119. 

/Nepoznati autor/: Osnivački kongres Narodne seljačke stranke. Trgovinski glasnik. Beograd 1940, 17, 2. 

/Nepoznati autor/: Šta je tražio u Parizu šef zemljoradničke levice dr Dragoljub Jovanović. Beogradske novosti. Beograd 28. III 1940. 

/Nepoznati autor/: Dragoljub Jovanović govori za Bugarsku. Mladeško zname. Sofija 1940, 3. 

/Nepoznati autor/: Osvrt na članak Dragoljuba Jovanovića „Snaga seljaštva juče, danas, sutra“. Napred. Begrad 21. VIII 1940. 

1941.  

Divac, N. S.: Učitelji energije (Prikaz). Srpski književni glasnik. Beograd 1941, HII, 1, 73-78. 

/Nepoznati autor/: Dr Dragoljub Jovanović: „Socijalizam i seljaštvo“. (Prikaz). Zeta. Podgorica 23. III 1941. 

1942.  

Stajić, D.: Dragoljub Jovanović, Mihailo Konstantinović i Milan Gavrilović grobari Jugoslavije. Obnova. Beograd 1942, 361, 4. 

1943.  

Bićanić, Rudolf: Davičo J. „Who is Dragoljub Jovanović?“ London 1943. 

1944.  

Cook B.: Londonske vesti o Jugoslaviji i njenim problemima. Novosti. Beograd 1944, 508, 1. 

1945.  

/Nepoznati autor/: Zemaljska konferencija Narodne seljačke stranke. Glas. Beograd 17. IV 1945. 

/Nepoznati autor/: Glasajmo za kandidate NF. Sloboda, Pirot 1945, 58, 3. 

1946.  

Domić, Dragoljub. U vezi pritvora g-na Dragoljuba Jovanovića. Sloboda. Pirot 1936, 6. 

Petrović Slobodan – Bane: Odgovor na pismo Dr. Dragoljuba Jovanovića. Sloboda. Pirot 1946, 2. 

Prodanović Jaša: Jedno rešenje Narodne skupštine Srbije. Republika. Beograd 30. VII 1946. 

Sekulić, M.: Who is Mosha Pijade? Seljanka Jugoslavije. London 9. VIII 1946. 

/Nepoznati autor/: Osuda razbijačkog rada poslanika. Sloboda. Pirot 1946, 96. 

/Nepoznati autor/: Osuđujući stvar svog poslanika Dragoljuba Jovanovića u Narodnoj skupštini narod Pirota i sreza pirotskog zahteva njegovo smenjivanje. Sloboda. Pirot, 1946, 97. 

/Nepoznati autor/: Dragoljub Jovanović i Radomir Todorović izbačeni su iz Narodne seljačke stranke. Sloboda. Pirot 1946, 99. 

/Nepoznati autor/: Predstavnici Narodne seljačke stranke valjevskog okruga traže isključenje Dragoljuba Jovanovića iz stranke. Borba. Beograd 4. VII 1934. 

/Nepoznati autor/: Članovi Glavnog odbora Narodne seljačke stranke iz Podrinja osuđuju stav dr. Dragoljuba Jovanovića. Borba. Beograd 8. VIII 1946. 

/Nepoznati autor/: Univerzitetski savet doneo odluku da se Dragoljub Jovanović kao nedostojan ukloni sa Univerziteta. Glas. Beograd 11. VIII 1946; D. Jovanović. „Sloboda od straha“, 483-487. 

/Nepoznati autor/: Tekst o rezoluciji Prvog vanrednog kongresa Narodne seljačke stranke. Borba. Beograd 12. VIII 1946. 

/Nepoznati autor/: Dragoljub Jovanović i Radomir Todorović izbačeni su iz NSS. Sloboda. Pirot 1946, 100, 2. /Nepoznati autor/: Osuda razbijačkog rada našeg poslanika. Sloboda. Pirot, 1946, 96, 2. 

1947.  

A.: Optuženi Jovanović stupio je u vezu sa izdajnikom Mačekom posle dogovora sa predstavnikom inostrane obaveštajne službe. Politika. Beograd 5.H 1947. 

A.: Reč javnog tužioca dr Josipa Hrnčevića. Politika. Beograd 8.H 1947. 

Ignjatović, Đorđe: Dr Dragoljub Jovanović – glasonoša i sluga reakcije. Sloboda, 1947, 100. 

Živković, Milorad: Uvrede, klevete i laži o Piroćancima i našem kraju. Sloboda. Pirot 1947, 47. 

Sekulić, M.: Slučaj Dragoljuba Jovanovića. Seljanka Jugoslavije. London 24. V 1947. 

Sekulić, M.: To the Freedom loving people. Seljanka Jugoslavije. London 24. V 1947. 

/Nepoznati autor/: Izdajnički napad dr. Dragoljuba Jovanovića na našu armiju. Borba. Beograd 30. VII 1947. 

/Nepoznati autor/: Obrazloženje optužnice (Protiv dr Dragoljuba Jovanovića i inženjera Franje Gažija). Politika. Borba 2.H 1947. 

/Nepoznati autor/: Pred Vrhovnim sudom Srbije Dragoljub Jovanović odgovara za delo protiv naroda i države, koje je vršio po narudžbini inostrane špijunaže. Politika. Beograd 2.H 1947. 

/Nepoznati autor/: Optuženi Dragoljub Jovanović, po uputstvima inostrane špijunaže radio je na organizovanju protivnarodnih elemenata. Politika. Beograd 4.H 1947. 

/Nepoznati autor/: Optuženi Dragoljub Jovanović povezao se sa izdajnikom Mačekom i od njega iz inostranstva tražio direktive za protivnarodni rad u zemlji. Politika. Beograd 4.H 1947. 

/Nepoznati autor/: Pismo izdajniku Mačeku Dragoljub Jovanović poslao je neposredno posle razgovora sa agentom inostrane obaveštajne službe Votsonom mlađim. Borba. Beograd 5.H 1947. 

/Nepoznati autor/: Optuženi Dragoljub Jovanović povezan preko izdajnika Mačeka sa narodnim neprijateljima u emigraciji izvršio je zločin izdaje domovine po narudžbini inostranih agenata. Borba. Beograd 8.H 1947. 

/Nepoznati autor/: Suđenje Dragoljubu Jovanoviću i Franji Gažiju. Politika. Beograd 8.H 1947. 

/Nepoznati autor/: Narodni sud osudio je Dragoljuba Jovanovića na deset, a Franju Gažija na pet godina lišenja slobode sa prinudnim radom. Politika. Beograd 9.H 1947. 

/Nepoznati autor/: Dragoljub Jovanović osuđen na devet, a inženjer Franjo Gaži na pet godina lišenja slobode sa prinudnim radom. Borba. Beograd 9.H 1947. 

/Nepoznati autor/: Povodom presude špijunu i izdajniku Dragoljubu Jovanoviću. Borba. Beograd 11. HI 1947. 

/Nepoznati autor/: Kraj jednog političkog demagoga i izdajnika. Sud dr Dragoljuba Jovanovića osudio na devet godina lišenja slobode sa prinudnim radom. Sloboda. Pirot 1947, 46. 

1948.  

Ribar dr Ivan: Politički zapisi. Beograd 1948, Knj. 1-IV. 

1951.  

/Nepoznati autor/: A Test Case. Gardian Manchester. Mančester 20. I 1951. 

1956.  

Wolf, Robert: Les: The Balkans in our time. Massachusetts. 1956. 

Nikitović Časlav: Lutanje po magli. „Dokument o Jugoslaviji“. Johansesburg 7.VIII 1956, 7, 44-46. 

Pavlović, dr Kosta: Vojislav Marinković. Kembridž 1956. 

1960.  

Smiljanić dr Dragoslav: Sećanje na jednu diktaturu. Beograd 1960. 

1964.  

Petranović Branko. Političke prilike za vreme Privremene vlade DFJ. Beograd 1964. 

Stojkov dr Todor: O stvaranju Bloka narodnog sporazuma. Prilog proučavanju odnosa između građanskih opozicionih grupa u Jugoslaviji 1935-1937. godine. Istorija HH veka. Beograd 1964, VI 245-299. 

1967.  

Jovan M. Jovanović: Sećanja. Prilog za istoriju političkog i društvenog života Leskovačkog pomoravlja u periodu 1929-1941. godine. (Rukopis). Leskovac 1967. 

1968.  

Rašić Katarina: Zbor Narodnog fronta slobode u Kragujevcu, 25. avgusta 1935. godine. Istorija radničkog pokreta. Zb. Radova. Beograd 1968, 5, 211-238. 

1969.  

Petranović Branko: Građanske stranke u Jugoslaviji 1944-1948. i njihov karakter. Istorijski glasnik. Beograd 1969, 1, 71-85. 

Petrović Branko: Političke i ekonomske osnove narodne vlasti u Jugoslaviji za vreme obnove. Beograd 1969. 

Sarić, Predrag: Sedam dana OZNE u okupiranom Beogradu. Politika. Beograd 21-22.H 1969. 

/Nepoznati autor/: Socijalist, seljački vođa u Titovoj Jugoslaviji. B.m. i datuma. Rukopis 

1970.  

Jovanović Nadežda: Hapšenje i suđenje komunistima u Srbiji 1926-1928. Tokovi revolucije. Beograd 1970, V 169-207. 

Jovanović Nadežda: Prilog proučavanju odjeka atentata u Narodnoj skupštini 20. juna 1928. Časopis za suvremenu povijest. Zagreb 1970, 1, 61-70. 

1971.  

Jovanović Nadežda: Pokret seljaštva u Srbiji od aprila do juna 1928. i odnos političkih partija prema njemu. Tokovi revolucije. Beograd 1971, VI 156-165. 

1972.  

Bodrožić, mr. Milica: Osvrt na ulogu i držanje zemljoradničke levice i Narodne seljačke stranke u Srbiji tokom oslobodilačkog rata i revolucije. Zb. „NOR i revolucija u Srbiji 1941-1945“. Beograd 1972, 55-70. 

Bodrožić, Milica: Građanske stranke u Srbiji 1941-1945. Tokovi revolucije. Beograd 1972, VIII, 143-204. 

1973.  

Jovanović, Nadežda, Glišić, Vjenceslav: Mirko Tomić. Beograd 1973. 

Topalović Milenko: Srpska socijaldemokratska stranka na opštinskim izborima 1903-1914. Tokovi revolucije. Beograd 1973, III 

1974.  

Boban, Ljubo: Maček i politika Hrvatske seljačke stranke 1928-1941. Zagreb 1974, 1-2. 

Damjanović, Milica: Napredni pokret studenata Beogradskog univerziteta. Beograd 1974, 2. 

Jovanović, Nadežda: Politički sukobi u Jugoslaviji 1925-1928. Beograd 1974. 

Petranović, Branko: Vođe seljačkih stranaka (HSS, SZ, NSS) i narodnooslobodilački pokret. Zbornik za istoriju Matice srpske. Novi Sad 1974, 10, 50-70. 

1975.  

Antić, Borislav: Radnički pokret u Pirotu od 1903-1914. Pirotski zbornik. Pirot 1975, 7. 

Ž. M.: Užegli medaljoni gospodina Dragoljuba Jovanovića. Politika. Beograd 31.H 1975. 

1976.  

Vetnić, Savo: Zbor Narodnog fronta u Jagodini 3.V 1936. Svetozarevo 1976. 

Pejić, Lazar: Razvoj ekonomske misli u Jugoslaviji do drugog svetskog rata. Rukopis doktorske disertacije. Beograd 1976. 111, 705-708. 

1977.  

Vasić, dr Miroljub: Revolucionarni omladinski pokret u Jugoslaviji 1929-1941. Beograd 1977. 

Nikitović, dr M. Časlav: Dragoljub Jovanović. 1895-1977. Glasnik Srpskog istorijsko-kulturnog društva „Njegoš“. Johanesburg 1977, 130-132. 

Purić, dr Milan: Sećanja na Dr. Dragoljuba Jovanovića. Glas kanadskih Srba. 25. VIII 1997. (Voice of canalian Serbe). 

Tošić, Desimir: Iz prepiske sa dr Dragoljubom Jovanovićem (1895-1977). Naša reč. London 1977, 289, 5-7. 

1978.  

Živković, dr Dušan: Narodni front u Jugoslaviji 1935-1945. Beograd 1978. 

Petrović, Branko: Osnivanje Narodne seljačke strane (NSS). Godišnjak grada Beograda. Beograd 1978, 303-309. 

/Nepoznati autor/: Na godišnjicu smrti Dragoljuba Jovanovića. Kako je režim postupao sa svojim saradnicima iz 1946. Naša reč. Beograd 1978, 295, 12. 

1979.  

Bodrožić, Milica: Prilog Proučavanju delatnosti građanskih stranaka u Beogradu 1941-1944. Zb. „Tri decenije revolucionarnih zbivanja u Beograsdu 1920-1950“. Beograd 1979, 304-316. 

Marjanović, dr Jovan: Draža Mihajlović između Britanaca i Nemaca. Politika Beograd 22.HI 1979. 

Petrović, Branko: Narodni front i politički sistem Jugoslavije (1945-1949). Istraživanja. Novi Sad 1979, 8, 314-367. 

Ćirković, Vojislav: Ujedinjenje levih krila seljačkih stranaka. Godišnjak grada Beograda. Beograd 1979, 26, 227-235. 

Stojkov, T., Jovanović, S. A.: Dragoljub Jovanović. „Leksikon pisaca Jugoslavije“. Novi Sad 1979, II, 601- 603. 

1980.  

Blagojević, Obren: Ekonomska misao u Srbiji do drugog svetskog rata. Beograd, 1980, 623-625. 

Petrović, Ninko: Tragom političkih uspomena 1920-1940. Rukopis b.g. Beograd. 

1981.  

Petranović, Branko: Istorija Jugoslavije 1918-1978. Beograd 1981. 

1982.  

Miljković, A. Aleksandar: Biblioteka „Politika i društvo“. Iz istorije naše sociologije sela. Sociologija. Beograd 1982, 4, 449-460. 

Mitrović, Milovan: Jugoslovenska predratna sociologija. Beograd 1982. 

Mitrović Milovan: Jovanović Dragoljub. (Pirot, 1895. – Beograd. 1977). „Sociološki leksikon“. Beograd 1982, 251. 

1983.  

Đurić Veljković: O saradnji revolucionarnog studentskog pokreta i zemljoradničke omladine na Beogradskom univerzitetu 1933-1935. Zb. „Beogradski univerzitet u predratnom periodu, Narodnooslobodilačkom ratu i revoluciji“. Beograd 1983, 218-223. 

Đuričković, Boško: Kako sam doživeo Beograd (kroz akcije) od kraja februara 1937 god. do kraja marta 1941. godine. Zb. „Beogradski univerzitet u predratnom periodu, narodnooslobodilačkom ratu i revoluciji“. Beograd 1983, 372-410. 

Vojislav Koštunica, Čavoški, Kosta: Opozicione političke stranke u Narodnom frontu (1944-1949) Jugoslavije. Istorija HH veka. Beograd 1983, I, 93-116. 

Koštunica, Vojislav, Čavoški, Kosta: Stranački pluralizam ili monizam. Društveni pokret i politički sistem u Jugoslaviji 1944-1949. Beograd 1983. 

Mitrović, Momčilo: Komisija za obnovu Beogradskog univerziteta. Zb. „Beogradski univerzitet u predratnom periodu, narodnooslobodilačkom ratu i revoluciji“. Beograd 1983. 

Tripković, Đoko: Izborna kampanja vlade Bogoljuba Jevtića. Istorijski glasnik. Beograd 1983, 1-2, 63-79. 

Cvetković, dr Slaboljub: Marksistička misao na Beogradskom univerzitetu dvadesetih godina. Zb. „Beogradski univerzitet u predratnom periodu, narodnooslobodilačkom ratu i revoluciji“. Beograd 1983, 17-21. 

1984.  

Petranović, Branko: Politička ideologija levih zemljoradnika i komunisti. Zbornik Matice srpske za istoriju. Novi Sad 1984, 29. 69-80. 

1985.  

Milojević, D. Živomir: Odlomci tuge i radosti. Beograd, b.g. (Rukopis). 

Milojević, D. Živomir: Jedna retka radost Dragoljuba Jovanovića (Rukopis iz intervjua sa Dragoljubom Jovanovićem. 15. IX 1985.). 

Mitrović, Milovan: Uloga seljaštva u NOR i socijalističkoj revoluciji u Jugoslaviji (1941-1945). Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu. Novi Sad 1985, 1/3, 75-87. 

Petrović, Branko: Politika i ideologija levih zemljoradnika i komunista Bulletin Scientificue. II. Tom 21, Sv. 7-12 (1983), 186 „neviđeno“. 

1986.  

Mitrović, Milovan: Položaj seljaštva u periodu revolucionarnog etatizma. Marksistička misao. Novi Sad 1986, 6, 166-189. 

Petrović, Zoran-Piroćanac: I hleb i otrov. NIN. Beograd 1. V 1986. 

Stojkov, dr Todor: Vlada Milana Stojadinovića (1935/1937). Beograd 1986. 

1987.  

Gakonić, Milan: Nekoliko programskih dokumenata Saveza zemljoradnika (Zemljoradničke stranke). 1932. godine. Prilozi. Sarajevo 1987. 27, 93-115. 

Mitrović, Milovan: Socijalistički pokret i seljaštvo u Jugoslaviji do drugog svetskog rata. Savremenost. Novi Sad 1987, 1-2, 129-140. 

Mitrović, Milovan: Seljaštvo i građanski društveno-politički pokreti u Jugoslaviji do Drugog svetskog rata. Savremenost. Novi Sad 1987, 10-11, 20-23. 

Petranović, Branko: Zemljoradnička levica i španski građanski rat. Istorijski glasnik. Beograd 1987, 1-2, 179-192. 

Stevanović, Đura: Sociologija sela u radovima Dragoljuba Jovanovića. Beograd 1987. „Jugoslovenska sociologija sela“. SANU. Posebna izdanja, Odeljenje društvenih nauka. 98, 140-144. 

Stefanovski, dr Mirjana: Zemljoradnička levica Dragoljuba Jovanovića i pitanje preuređenja Kraljevine Jugoslavije. Anali Pravnog fakulteta u Beogradu. Beograd 1987, 1, 94-103. 

1988.  

Kržišnik-Bukvić, dr Vera: Politička KPJ prema agrarnom i seljačkom pitanju Bosanske Krajine 1945-1948. Banja Luka 1988, 51-52. 

Petković, Aleksandar: Ustavne polemike 1945-1946. Borba. Beograd 7-18. I 1988. 

1989.  

Đilas, Milovan: Memoari jednog revolucionara. New York 1989. 

Jovanović, Nadežda: Dragoljub Jovanović o Stjepanu Radiću i hrvatskom pitanju. Naše teme. Zagreb 1989. 11, 372-392. 

Miljković, A. Aleksandar: Shvatanja Dragoljuba Jovanovića o socijalnoj politici. Socijalna politika i socijalni rad. Beograd 1989, I, 74-93. 

Panajotović, Tomislav: Dragoljub Jovanović i Piroćanci. Sloboda. Pirot 23. IX 1989. 

Panajotović, Tomislav: Uslovi „stvorili“ Dragoljuba. Sloboda. Pirot 30. IX 1989. 

Panajotović, Tomislav: Petomajski izbori 1935. Sloboda. Pirot 7. H 1989. 

Panajotović, Tomislav: Splašnjava oduševljenje dragoljubovaca. Sloboda. Pirot 14. H 1989. 

Panajotović, Tomislav: Ivan Ribar u Gnjilanu. Sloboda. Pirot 21. H 1989. 

Panajotović, Tomislav: Pred sudom istorije. Sloboda. Pirot 28. H 1989. 

1990.  

Gudac, Vera: Prilog proučavanju frontovske opozicije. Tokovi. Beograd 1990, 1, 187-194. 

Đilas, Milovan: Revolucionarni rat. Beograd 1990. 

Zorkić, Lj.: Babice partijske države. Novosti. Beograd 27. III 1990. 

Jovanović, Nadežda: Srpsko-hrvatski odnosi u svetlosti stavova Dragoljuba Jovanovića. Filozofija i društva. Beograd 1990, 1, 57-69. 

Jovanović, Nadežda: Aranđelovačka akcija levih demokrata i levih zemljoradnika i komunisti. Tokovi. Beograd 1990, 1, 53-69. 

Jovanović, Nadežda. Borba KPJ u Srbiji i stvaranje Narodnog fronta 1935-1938. Beograd 1990. 

Koštunica, Vojislav, Čavoški, Kosta: Stranački pluralizam ili monizam. Posleratna opozicija – Obnova i zatiranje. Beograd 1990. 

Milin, Vojin: Objaviti Jovanovića. NIN. Beograd 26. H 1990. 

Milojević, D. Živomir: Neslaganje prof. dr. Dragoljuba Jovanovića i članova Narodne seljačke stranke sa komunistima. Beograd 20. II 1990. Rukopis. 

Milojević, D. Živomir: Oteli su nam ime stranke. Politika. Beograd 18.V 1990. 

Radojević, Mira: „Zemljoradnička levica“ i socijalno-ekonomska pitanja. Tokovi. Beograd 1990, 1, 115- 134. 

1991 

Đilas, Milovan: Vlast i pobuna. Beograd 1991. 

Jakšić, Božidar: Sloboda od straha. Dragoljub Jovanović između dve autoritarne Jugoslavije. Dragoljub Jovanović. Sloboda od straha. Izabrane političke rasprave. Priredili Nadežda Jovanović i Božidar Jakšić. Beograd 1991, V-XXI 

Jovanović, Nadežda: Komunistička partija Jugoslavije prema zemljoradničkoj levici. Vojnoistorijski glasnik. Beograd 1991, 3, 201-235. 

Jovanović, Nadežda: Bibliografija radova Dragoljuba Jovanovića. Dragoljub Jovanović. Sloboda od straha, 488-502. 

Perović, Latinka: Pobedničko slavlje kroz mamurluk poraza. Bobra. Beograd 28-29. XII 1991. 

Prpa Jovanović, Branka: Federacija kao lek. Borba. Beograd, 24. H 1991. 

1992.  

Dautović, Sava: Montirani procesi srpskih seljačkim vođama. Intervju. Beograd, 1, 15, 29. V; 26, VI, 10, 24. VII, 7.VIII 1992. 

Jovanović, dr Nadežda: Beogradski list „Rad“ (1926-1929). Godišnjak grada Beograda. Beograd 1992, XXIX, 151-175. 

Krtinić, Valentina: Strah od reakcije. Prikaz knjige: Dragoljub Jovanović „Sloboda od straha“, Ekonomska politika. Beograd 22.V 1992. 

Petranović, Branko: Dragoljub Jovanović. Ideje i sudbine političara. (Povodom izabranih političkih rasprava Dragoljuba Jovanovića „Sloboda od straha“. Beograd 1991). Zbornik Matire srpske za istoriju. Novi Sad 1992, 46, 215-232. 

1993.  

Aranitović, Dobrivoje: Bibliografija radova dr Dragoljuba Jovanovića i radova o njemu. Zb. „Čovek iznutra slobodan. Dragoljub Jovanović – naučnik, političar, stradalnik“. Niš, 1993, 157-174. 

Bogavac, M. Milovan: Milan Pribićević. Život i književno delo. Beograd – Priština 1993. 

Danilović, dr Rajko: Upotreba neprijatelja. Politička suđenja 1945-1991. u Jugoslaviji. Beograd 1993, 108- 112. 

Đorđević, Dragoljub: Dragoljub Jovanovićevo tumačenje ateizma. Zb. „Čovek iznutra slobodan. Dragoljub Jovanović – naučnik, političar, stradalnik“. Niš 1993, 67-74. 

Đurović, Bogdan: Kult rada, sreće i čoveka u delu Dragoljuba Jovanovića. Zb. „Čovek iznutra slobodan Dragoljub Jovanović – naučnik, političar, stradalnik“. Niš 1993, 57-66. 

Đurović, Smiljana: Agrarizam Dragoljuba Jovanovića – Društvena misao na jugoslovenskoj levici. Zb. „Čovek iznutra slobodan Dragoljub Jovanović – naučnik, političar, stradalnik“. Niš 1993. 127-139. 

Isić, Momčilo: Seljaštvo u Srbiji 1918-1929. Beograd 1993. 

Isić, Momčilo: Antifašistički pogledi Dragoljuba Jovanovića. Zb. „Čovek iznutra slobodan. Dragoljub Jovanović – naučnik, političar, stradalnik“. Niš 1993, 109-116. 

Jovanović, dr Nadežda: Dragoljub Jovanović i Nova Evropa. Zb. „Čovek iznutra slobodan. Dragoljub Jovanović – naučnik, političar, stradalnik“. Niš 1993, 117-125. 

Miljković, A. Aleksandar: O sociologiji i socijalnim pojavama u radovima Dragoljuba Jovanovića. Zb. „Čovek iznutra slobodan. Dragoljub Jovanović – naučnik, političar, stradalnik“. Niš 1993, 5-21. 

Mitrović, Milovan: Sociologija Dragoljuba Jovanovića. Zb. „Čovek iznutra slobodan. Dragoljub Jovanović – naučnik, političar, stradalnik“. Niš 1993, 31-45. 

Pavlović, Momčilo: Dragoljub Jovanović i komunisti. Zb. „Čovek iznutra slobodan. Dragoljub Jovanović – naučnik, političar, stradalnik“. Niš 1993, 149-155. 

Perović, Latinka: Čovek iznutra slobodan. Zb. „Čovek iznutra slobodan. Dragoljub Jovanović – naučnik, političar, stradalnik“. Niš 1993, 95-99. 

Petranović, Branko: Dragoljub Jovanović – ideje i sudbina političara. Zb. „Čovek iznutra slobodan. Dragoljub Jovanović – naučnik, političar, stradalnik“. Niš 1993, 75-99. 

Subotić, Dragan: Prilog proučavanju međuratne građanske sociologije: o sociološkom pristupu Dragoljuba Jovanovića. Zb. „Čovek iznutra slobodan. Dragoljub Jovanović – naučnik, političar, stradalnik“. Niš 1993, 74-56. 

Todorović, Mirjana: Demokratska uverenja Dragoljuba Jovanovića. Zb. „Čovek iznutra slobodan. Dragoljub Jovanović – naučnik, političar, stradalnik“. Niš 1993, 101-107. 

Cvetković, Slavoljub: Dragoljub Jovanović i komunisti. Zb. „Čovek iznutra slobodan. Dragoljub Jovanović – naučnik, političar, stradalnik“. Niš 1993, 141-147. 

1994.  

Jovanović, dr Žarko: Seljaštvo i agrarni socijalizam Dragoljuba Jovanovića. Niški zbornik. Niš, 1994, 97- 101. 

Jovanović, Nadežda: Dragoljub Jovanović i Maček. Prilog istoriji ličnosti. Istorija HH veka. Beograd 1994, 1, 59-173. 

Jovanović, dr Nadežda: Mr. Mira Radojević: „Udružena opozicija 1935-1939“. Prikaz. Tokovi istorije. Beograd 1994, 1-a, 202-208. 

Jovanović, dr Nadežda: Dragoljub Jovanović o demokratiji kao osnovnom uslovu društvenog progresa. Zb. „Srbija u modernizacijskim procesima HH veka“. Beograd 1994, 377-385. 

Jovanović, dr Nadežda: Zemljoradnička levica u Srbiji 1927-1939. godine. Beograd 1994. 

Jovanović, dr Nadežda: Osnivanje društva socijalnih radnika i njegov program. Tokovi istorije. Beograd 1994, 1-2, 155-172. 

Lilić, dr Borislava: Istorija Pirota i okoline, Beograd 1994, 1-2. 

Petranović, Branko: Komunisti i Dragoljub Jovanović 1945. Vranjski zbornik. Vranje 1993/94, XXVI-XXVII, 263-278. 

Radojević, Mira: Udružena opozicija 1935-1939. Beograd 1994. 

Hrabak dr Bogumil: Privreda, društveni odnosi i politički život Čačka 1918-1941. Zbornik Narodnog muzeja. Čačak 1994, XXIV, 215-314. 

1995.  

Đurović, dr Smiljana: Dr Nadežda Jovanović: Zemljoradnička levica u Srbiji 1927-1939. Prikaz. Tokovi istorije. Beograd 1994/95. 1-2. 230- 

Jovanović, dr Žarko: Seljaštvo u Srbiji u drugom svetskom ratu 1941-1945. Beograd 1995. 

Jovanović, dr Nadežda: Saradnja Dragoljuba Jovanovića sa Letopisom Matice srpske. Zbornik Matice srpske za istoriju. Novi Sad 1995, 52, 139-153. 

Jovanović, dr Nadežda: Rasprava na skupu o modernizacijskim procesima u Srbiji u HH veku. Tokovi istorije. Beograd 1995, 1, 129-133. 

Kozić, dr Petar: Dragoljub Jovanović: Političke uspomene. Prikaz. Pirotski zbornik. Pirot 1995, 21, 269- 280. 

Končar, dr Ranko: Dragoljub Jovanović o Jugoslaviji i Balkanskoj federaciji Zbornik Matice srpske za istoriju. Novi Sad 1995, 51, 91-126. 

Križišnik-Bukvić, dr Vera: Legal triale in Jugoslavia. Partikularly in Slovenia the affernath of the Second War. Vjenna 2-5 XI, 1995 17-18. 

Manojlović, Ljubiša: Dragoljub Jovanović u uzavrelom Kragujevcu. Politika. Beograd 20.XI 1995. 

Manojlović, Ljubiša: Dva klipa kukuruza. Politika. Beograd 21. H 1995. 

Matveev, G. F.: Ideologičeskoe razvitie serbskogo krestjanskogo dviženia v mežvojennij period. Tokovi istorije. Beograd 1995 1-2 61-91. 

Milačić, Dušan: Dragoljub Jovanović. Rukopis. B.g., b.m. 

Milančić, A. Dejan: Koliko poštujemo svoje velikane. Sloboda. Pirot 26.VIII 1995. 

Mitrović, D. Jeremija: Nekoliko pitanja. („Političke uspomene“). Politika. Beograd 2.XI 1995. 

Petrović, S. Dragoljub: Čovek koji je video dalje. Borba. Beograd 27-28.V 1995. 

Pejčić, dr Miodrag, Tančić Miodrag: Kakvi smo to ljudi? NIN. Beograd 10.H 1995. 

Pirjavec, Jože: Jugoslavija 1918-1992. Nastanak, razvoj ter raspad Karađorđevićeve in Titove Jugoslavije. Koper 1995. 

1996.  

Bogović, S. Živadin: Zemljoradnička stranka nije sarađivala sa komunistima. („Političke uspomene“ dr Dragoljuba Jovanovića). Politika. Beograd 7. I 1996. 

Jovanović, dr Nadežda: Slobodan Jovanović i Dragoljub Jovanović – Prilog proučavanju njihovih uzajamnih odnosa. Tokovi istorije. Beograd 1996, 1-2, 117-165. 

Jovanović, Nadežda: Grupa za socijalnu i kulturnu akciju. Zbornik Matice srpske za istoriju. Novi Sad 1996, 63, 125-259. 

Zečević, Momčilo: Slobodan Jovanović i 27. mart 1941. Istorija 20 veka. Beograd 1996, 1, 45-57. 

Miljković, dr Aleksandar: Socijalna i politička misao i delatnost dr Dragoljuba Jovanovića, Anali Pravnog fakulteta. Beograd 1966, 1, 60-70. 

Radojević, Mira: Nadežda Jovanović „Zemljoradnička levica u Srbiji 1927-1939 Prikaz. Istorija 20 veka. Beograd 1966, 1, 174-177. 

Radojević, Mira: Milan Grol o problemima demokratije u Kraljevini Jugoslaviji. Vojnoistorijski glasnik. Beograd 1996, 3, 49-62. 

1997.  

Jovanović, Aleksandar: Politički promašaji SPO-a. Politika, Beograd 21. VII 1997. 

Jovanović, dr Nadežda, Isić, dr Momčilo: Ideolog seljaštva. (Predgovor knjizi „Dragoljub Jovanović. Seljak – svoj čovek“. Izbor tekstova). Beograd 1997, 9-32. 

Jovanović, dr Nadežda, Isić dr Momčilo: Dragoljub Jovanović. Seljak – svoj čovek. Izbor tekstova. Beograd 1997. 

Kovačević, R.: Tako je govorio Dragoljub Jovanović. Prikaz knjige „Dragoljub Jovanović. Seljak – svoj čovek“. Izbor tekstova. Politika. Beograd 15.V 1997. 

Kozić, Petar. Umesto predgovora. „Dragoljub Jovanović. Političke uspomene. Zanosi“. Beograd, 1997, 1, 7-16. 

Kozić, dr Petar: Homo politikus Dragoljub Jovanović. Intervju listu „Naša sloboda“. Pirot decembar 1997. 

1998.  

Jovanović, mr Vladan: Dragoljub Jovanović. Seljak – svoj čovek. Priredili N. Jovanović i M. Isić. Beograd 1997. (Prikaz). Tokovi istorije. 1998. 1-4, 284-286. Prikaz. 

Jovanović, dr Nadežda: Dragoljub Jovanović o ulozi žene u društvu. Zb. 

„Srbija u modernizacijskim procesima 19. i 20. veka“. Beograd 1998, 2, 421-423. 

Kozić, Petar: Političke uspomene Dragoljuba Jovanovića. Rezime sadržaja. Beograd 1998. 

Konstantinović, Mihailo: Politika sporazuma: Dnevničke beleške 1939-1941, Londonske beleške 1944- 1945. Novi Sad 1998. 

1999.  

Mr Dragana Dinić: Seljaštvo kao sudbina Dragoljuba Jovanovića. Beograd 1999. 

2000.  

Jovanović, dr Nadežda: Dr Dragoljub Jovanović o zakonu o štampi iz 1929. godine. – Novinari stalno na udaru režima. Republika. Beograd 2000, 1-15. mart, 232, 38-39. 

Jovanović, dr Nadežda: Sloboda od straha. Jedna zaboravljena poruka dr Dragoljuba Jovanovića. Republika. Beograd 2000. 1-31, maj, 32.