{"id":205,"date":"2019-10-08T19:11:54","date_gmt":"2019-10-08T19:11:54","guid":{"rendered":"http:\/\/www.drdragoljubjovanovic.com\/naslovna\/?page_id=205"},"modified":"2026-07-16T12:52:32","modified_gmt":"2026-07-16T12:52:32","slug":"ko-je-bio-dragoljub-jovanovic","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/www.drdragoljubjovanovic.com\/naslovna\/ko-je-bio-dragoljub-jovanovic\/","title":{"rendered":"**Ko je bio Dragoljub Jovanovi\u0107**"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

\n\n \n\t\t\n\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n
\n
\n \n\n \n
\n \n
\n

Ko je bio Dragoljub Jovanovi\u0107<\/h3>\n

\u00a0<\/p>\n

Opisati \u017eivot nau\u010dnog i politi\u010dkog delatnika, profesora Beogradskog univerziteta dr Dragoljuba Jovanovi\u0107a, istaknutog u\u010desnika svih najva\u017enijih dru\u0161tveno-politi\u010dkih zbivanja na jugoslovenskom tlu od po\u010detka dvadesetih godina 20. veka do sredine \u010detrdesetih, oceniti bar delimi\u010dno njegov doprinos razvoju nau\u010dne misli, unapre\u0111enju nastavnog procesa na Univerzitetu, borbi za demokratizaciju dru\u0161tva i protiv autokratskih re\u017eima, nije bio ni lak ni jednostavan zadatak. Ime Dragoljuba Jovanovi\u0107a se \u010desto pojavljivalo na stranicama \u0161tampe i \u010dasopisa razli\u010dite politi\u010dke i ideolo\u0161ke usmerenosti, u se\u0107anjima u\u010desnika raznih zbivanja, u policijskoj i sudskoj dokumentaciji, u dokumentima Komunisti\u010dke partije Jugoslavije, u izjavama politi\u010dara i u\u010desnika dru\u0161tveno-politi\u010dkih doga\u0111aja u me\u0111uratnom i posleratnom razdoblju. U mnogim napisima i istra\u017eiva\u010dkim radovima profesor Jovanovi\u0107 je prikazan kao kontraverzna politi\u010dka li\u010dnost, \u010dovek koji je svoj talenat i nau\u010dne interese podredio politi\u010dkim ambicijama, kao li\u010dnost koja je u politi\u010dkoj aktivnosti uglavnom razbijala antire\u017eimske snage, savez radnika i seljaka, slu\u017eila je interesima diktatorskog re\u017eima, a kasnije tokom rata, okupatorskom podrivala socijalisti\u010dku izgadnju posle oslobo\u0111enja zemlje, slu\u017ee\u0107i interesima stranih sila i inostranoj agenturi. Ocenjivan je kao demagog, sluga Hrvata i Kominerne, saradnik \u010detni\u010dkog pokreta itd. Istori\u010dari su te ocene u \u0161tampi, literaturi, izve\u0161tajima iz novina, policijskih organa i rukovidilaca KPJ prihvatili optere\u0107eni raznim ideolo\u0161kim pristupima bez ozbiljnih analiza, \u010desto povr\u0161no i nedovoljno upu\u0107eni u sadr\u017einu i su\u0161tinu ideologije i akcije Dragoljuba Jovanovi\u0107a.\u00a0<\/p>\n

Ko je bio Dragoljub Jovanovi\u0107? Za\u0161to je privla\u010dio toliku pa\u017enju javnosti, \u010desto bio kritikovan? Koje su bile njegove politi\u010dke te\u017eenje tokom vi\u0161e od \u010detrdeset godina rada? \u0160ta je postigao u dru\u0161tveno- politi\u010dkim akcijama u me\u0111uratnoj i posleratnoj Jugoslaviji? Te\u0161ko odgovoriti na postavljena pitanja, a jo\u0161 te\u017ee dati ta\u010dne ocene i sudove o dometima njegovog slo\u017eenog politi\u010dkog i dru\u0161tvenog anga\u017emana, kome je posvetio svoj \u017eivot.\u00a0<\/p>\n

Li\u010dnost dr Dragoljub Jovanovi\u0107 je jo\u0161 od po\u010detka sedamdesetih godina privla\u010dila moju pa\u017enju prilikom prou\u010davanja politi\u010dke krize u Jugoslaviji u drugoj polovini XX veka, selja\u010dkog pokreta u Srbiji u to vreme, re\u017eima diktature i borbe protiv nje.\u00a0<\/p>\n

Dugo godina prou\u010davaju\u0107i \u017eivot i delovanje te li\u010dnosti do\u0161la sam do saznanja da je potrebno, radi istine i objektivnog vrednovanja njegove celokupne nau\u010dne i politi\u010dke delatnosti, preispitati davane ocene, nametane od strane raznih vlastodr\u017eaca i njihovih poslanika i slugu, kao i idejnih protivnika Dragoljuba Jovanovi\u0107a, u poku\u0161aju da se do\u0111e do objektivne slike njegovog \u017eivota i aktivnosti kao nau\u010dnika, pedagoga, pisca, politi\u010dara, koji je pro\u0161ao mnoge scile i haribde, su\u0111enja i robije zbog svojih politi\u010dkih stavova i anga\u017eovanja u borbi protiv re\u017eima autokratije i diktatura.\u00a0<\/p>\n

Rad je poku\u0161aj da se opi\u0161e \u017eivotni put, nau\u010dna i politi\u010dka aktivnost Dragoljuba Jovanovi\u0107a, preispituju ocene i sudove o njemu, istakne doprinos razvoju nau\u010dne misli i demokratizaciji dru\u0161tveno- politi\u010dkog i dr\u017eavnog ure\u0111enja kako u me\u0111uratnom razdoblju, tako i posle oslobo\u0111enja zemlje od okupacije.\u00a0<\/p>\n

Francuski \u0111ak, koga je sudbina odvela iz zaba\u010denog pirotskog kraja, preko Beograda i Makedonije na \u0161kolovanje na Sorbonski univerzitet u Francuskoj, gde je odbranio dve doktorske disertacije, bio je jedan od najboljih studenata istaknutog francuskog sociologa Selestena Buglea. Me\u0111u jugoslovenskim studentima je brzo postao jedan od pristalica jugoslovenske ideje, ali i ideologije socijalne pravde i jednakosti, jedan od vode\u0107ih li\u010dnosti u studentskom udru\u017eenju jugoslovenskih studenata u Parizu. U tom gradu je na\u0161ao svoju \u017eivotnu saputnicu Danu, tako\u0111e studentkinju, u Parizu mu se rodila prva k\u0107erka Bojka. Ovde je stekao ne samo \u0161iroka znanja iz sociologije, istorije i geografije, nego i mnogo dobrih prijatelja me\u0111u Francuzima i Jugoslovenima. Posle odbrane doktorata, u jesen 1923. godine vratio se u Beograd. Na poziv i po preporuci profesora Slobodana Jovanovi\u0107a Dragoljub Jovanovi\u0107 postaje docent Pravnog fakulteta Beogradskog univerziteta, na koji prelazi posle rada u Ministarstvu finansija, 1924. godine. Po\u010dinje njegov nau\u010dni i pedago\u0161ki rad, a brzo i napreduje, jer uskoro postaje vanredni profesor, predaje agrarnu politiku, dotad malo poznatu i malo znanu nauku u Srbiji uz punu podr\u0161ku profesora Slobodana Jovanovi\u0107a.\u00a0<\/p>\n

Mlad i aktivan nau\u010dnik ne zadovoljava se radom na Univerzitetu, ve\u0107 se anga\u017euje na prou\u010davanju socijalnih problema, uvi\u0111aju\u0107i te\u0161ko ekonomsko i socijalno stanje narodnih masa posle rata. Postaje jedan od osniva\u010da Grupe za socijalnu i kulturnu akciju u Beogradu sa grupom mladih intelektualaca, uglavnom poznanika iz Francuske i sa Univerziteta u cilju prou\u010davanja socijalnih problema. Sa saradnicima dr\u017ei predavanja u mnogim mestima Srbije i Vojvodine, upoznavaju\u0107i slu\u0161aoce sa u\u010denjem i \u017eivotom francuskih socijalista utopista, istaknutih sociologa Evrope. Pojedine delove svoje glavne doktorske teze povremeno iznosi u predavanjima na sastancima Grupe za socijalnu i kulturnu akciju i u drugim predavanjima. Svojim delovanjem podsti\u010de mlade ljude da rade na polju socijalne delatnosti. Posebno se zala\u017ee za \u0161irenje ideja demokratije, ljudske solidarnosti i ravnopravnosti raznih nacionalnosti, \u017eena, radnih ljudi. Ve\u0107 je 1924. godine obra\u0107ao pa\u017enju na potrebu upoznavanja \u0161irih slojeva sa osnovnim idejama organizovanja demokratskog dru\u0161tva, imaju\u0107i uzore u francuskoj demokratiji. U almanahu Grupe za socijalnu i kulturnu akciju pi\u0161e uvodni tekst o organizaciji demokratije u kojem, izme\u0111u ostalog, navodi da se zemlja nalazi \u201eu potpunoj dezintegraciji\u201c, da jo\u0161 nisu \u201enikli novi ljudi\u201c, upotrebljavaju se \u201estare metode za re\u0161avanje novih problema\u201c, a \u201enove misije jo\u0161 uvek nose stari ljudi\u201c. Time je izra\u017eavao kriti\u010dki stav prema postoje\u0107em dru\u0161tvenom ure\u0111enju i vladaju\u0107em sistemu. Sem kod francuskih socijalista, nalazio je uzore u delima srpskih socijalista XIV veka, pre svega u delima Svetozara Markovi\u0107a.\u00a0<\/p>\n

Pribli\u017eavaju\u0107i slu\u0161aocima i \u010ditaocima ideje naprednih evropskih i srpskih mislilaca, u mnogim tekstovima je ocrtao portrete i izneo ideje Svetozara Markovi\u0107a, Mihaila Avramovi\u0107a, Petra Ko\u010di\u0107a, Isidore Sekuli\u0107, Slobodana Jovanovi\u0107a, Anatola Fransa, \u017dana \u017doresa, Selestena Buglea, Emila Dirkhajma, Karla Marksa, Elen Klej i drugih istaknutih predstavnika doma\u0107e i evropske progresivne misli, tra\u017ee\u0107i u njihovim delima podsticaj za svoje ideolo\u0161ke postavke i aktivnost. Me\u0111u glavne ciljeve Grupe za socijalnu i kulturnu akciju svrstavao je ostvarenje ideala socijalne i dru\u0161tvene pravde radi postizanja \u201eorganskog skupa slobodnih ljudi i grupa koji racionalno proizvode materijalna i duhovna bogatstva i pravi\u010dno ih me\u0111u sobom dele\u201c. U isticanju potrebe demokratizacije dru\u0161tva propagirao je versku tolerantnost, istupaju\u0107i protiv \u201everske uko\u010denosti\u201c, za osloba\u0111anje i od nacionalnog romantizma, a pre svega za\u00a0<\/p>\n

likvidaciju \u201epolicijskog i militaristi\u010dkog shvatanja dr\u017eave\u201c. Radi ostvarenja tih ciljeva se anga\u017euje na socijalnom, a kasnije i politi\u010dkom polju.\u00a0<\/p>\n

Bio je i agilan propagator modernizacije jugoslovenske ekonomije i dru\u0161tva u celini. U tom smislu su va\u017eni njegovi tekstovi posve\u0107eni organizaciji proizvodnje i unapre\u0111enju finansijske politike. Uzor moderne proizvodnje je video u sistemu ameri\u010dkog industrijalca i bankara Henrija Forda, smatraju\u0107i da njegovi metodi mogu i treba da budu kori\u0161\u0107eni i u Jugoslaviji. O tim metodima je napisao predgovor knjizi Henrija Forda \u201eMoj \u017eivot\u201c. U tekstovima ekonomske provenijencije pokazao je iscrpno poznavanje problematike privrede i njene modernizacije kao osnova za dalji razvoj privrede zemlje.\u00a0<\/p>\n

Pored nau\u010dnog rada Dragoljub Jovanovi\u0107 je nalazio vremena i snage da pokre\u0107e pojedina izdanja, publikacije, zbornike radova, da bude urednik ili \u010dlan redakcija niza \u010dasopisa, zbornika i novina. Sa svojim saradnicima pokrenuo je zbornike tekstova \u201eNova kultura\u201c, \u201eBilten Grupe za socijalnu i kulturnu akciju\u201c, almanah te Grupe pod naslovom \u201eGeneracija pred stvaranjem\u201c, zbornike \u201eIstok\u201c i \u201eNovi pravci\u201c. Maja 1926. godine postao je urednik lista \u201eRad\u201c, koji je izlazio do februara 1929. godine kao organ Grupe za socijalnu i kulturnu akciju. Podr\u017eao je izla\u017eenje zagreba\u010dkog lista \u201eZemljoradni\u010dke novine\u201c. Pisao je o raznim temama u desetak srpskih, hrvatskih i drugih novina i \u010dasopisa, me\u0111u kojima su bili tako zna\u010dajni listovi kao \u0161to su: \u201ePolitika\u201c, \u201eNovosti\u201c, \u201e\u017divot i rad\u201c, \u201e\u017denski pokret\u201c, \u201eVenac\u201c, \u010dasopisi: \u201eSrpski knji\u017eevni glasnik\u201c, \u201eArhiv za pravne i dru\u0161tvene nauke\u201c, \u201ePrivredni pregled\u201c, \u201eNova Evropa\u201c i mnogi drugi.\u00a0<\/p>\n

Dragoljub Jovanovi\u0107 je bio ogor\u010deni i strastveni borac protiv svih vidova nasilja i autokratskih re\u017eima, bilo da su to diktatura Kralja Aleksandra, fa\u0161isti\u010dki sistemi u Nema\u010dkoj i Italiji, autokratski metodi u organizovanju dru\u0161tva od strane komunista. Celokupan svoj \u017eivot posvetio je borbi za \u017eivot bez straha, odupiranju re\u017eimima koji unu\u0161tavaju ljudsko dostojanstvo, ograni\u010davaju slobodu \u010doveka. Zato naslov jednog njegovog \u010dlanka, koji je objavljen tek 1991. godine, \u201eSloboda od straha\u201c izra\u017eava njegovo najdublje \u017eivotno opredeljenje.\u00a0<\/p>\n

Za hrabrost i doslednost odao mu je priznanje slovena\u010dki istori\u010dar Jo\u017ee Pirjavec koji je ocenio Dragoljuba Jovanovi\u0107a kao \u010doveka koji nije pognuo glavu ni pred kraljem Aleksandrom, ni pred Josipom Brozom Titom (dr Jo\u017ee Pirjavec, Jugoslavija 1918-1992, Nastanak, razvoj te raspad Kara\u0111or\u0111evi\u0107eve ni Titove Jugoslavije, Koper, 1995). Jovanovi\u0107evoj hrabrosti odao je priznanje i dr Bo\u017eidar Jak\u0161i\u0107 u predgovoru knjige Dragoljub Jovanovi\u0107, \u201eSloboda od straha\u201c. Izabrane politi\u010dke rasprave (Beograd, 1991), pi\u0161u\u0107i o njegovoj ulozi u razvoju demokratske misli. Podvukao je da je \u201emalo li\u010dnosti tako sna\u017enog i doslednog demokratskog uverenja koje su se i u prvoj (gra\u0111anskoj) i u drugoj (socijalisti\u010dkoj) Jugoslaviji tako dosledno suprotstavljale autoritarnim politi\u010dkim sistemima i bile u opoziciji svemu \u0161to je u javnom \u017eivotu antidemokratsko, kao \u0161to je to \u010dinio Dragoljub Jovanovi\u0107\u201c. U ovoj oceni, \u010dini mi se le\u017ei sr\u017e umnog i politi\u010dkog kreda istaknutog intelektualca i neumornog borca za \u017eivot bez straha.\u00a0<\/p>\n

U svojim demokratskim ube\u0111enjima, od kojih nije odstupao u dugogodi\u0161njoj politi\u010dkoj borbi, zalagao se za ja\u010danje uloge narodnih masa, pre svega selja\u0161tva, ne zaboravljaju\u0107i ni ulogu radni\u010dke klase u dru\u0161tvenim preobra\u017eajima. Ostao je veran svojim mladala\u010dkim socijalisti\u010dkim idejama, ali ih je prilago\u0111avao uslovima i politi\u010dkim zahtevima vremena. Sa ponosom je li\u010dno meni istakao da je vaspitavan na idejama francuske demokratije, da je mogao da skrene ulevo ili \u010dak i udesno, ali se odupro i ostao veran ube\u0111enjima iz mladosti i idejama najve\u0107ih francuskih demokratskih mislioca, posebno\u00a0<\/p>\n

istakav\u0161i \u017dan \u017doresa i Romena Rolana. U \u201ePoliti\u010dkim uspomenama\u201c obja\u0161njavao je svoj put u politiku re\u010dima: \u201eSve se desilo kako se moralo desiti. Od \u0111aka-socijaliste morao sam postati Jugosloven po ideologiji u jednom Svetskom ratu koji je revolucionisao Evropu i svet i stvarao Jugoslaviju. Nisam se mogao zadovoljiti praznim patriotizmom, jo\u0161 manje ofanzivnim nacionalizmom, koji je zna\u010dio kod Srba veliko-srpstvo. Morao sam po\u010deti jednim naizgled konstruktivnim i bezazlenim radom, koji se ubrzo pretvorio u ru\u0161enje bez koga nije moglo biti nove izgradnje. Tako se nametnula politi\u010dka borba, tim pre \u0161to je ona najvi\u0161e odgovarala mom temperamentu i ranoj \u0111a\u010dkoj praksi\u201c. Shodno tome od propagiranja ideja demokratije i socijalne pravde krenuo je u konkretnu politi\u010dku akciju, ne zadovoljavaju\u0107i se ni radom u dru\u0161tvu socijalnih radnika, ni u Grupi za socijalnu i kulturnu akciju.\u00a0<\/p>\n

Svoj politi\u010dki anga\u017eman usredsredio je na rad u Savezu zemljoradnika Srbije, u koji je marta 1927. godine stupio sa grupom istomi\u0161ljenika i formirao unutar Saveza grupu levih zemljoranika. Za\u0161to je pristupio Savezu? Bio je to korak u\u010dinjen iz ljubavi prema seljacima, \u010diji je \u017eivot i te\u0161ko\u0107e upoznao prou\u010davaju\u0107i agrarnu problematiku, pose\u0107uju\u0107i sela i varo\u0161ice, susre\u0107u\u0107i se sa seljacima na va\u0161arima i prilikom raznih praznika. Odlu\u010dio je da seljacima posveti svoj \u017eivot i da ih organizuje za borbu za pobolj\u0161anje njihovog polo\u017eaja. Zasnovao je ideologiju tzv. agrarnog socijalizma, osloba\u0111anja selja\u0161tva od eksploatacije grada, podrazumevaju\u0107i pod tom eksploatacijom kapitalisti\u010dki sistem i potcenjivanje selja\u0161tva kao ve\u0107inskog dela stanovni\u0161tva, njegovo kulturno i socijalno, kao i ekonomsko, uzdizanje i osamostaljenje i ja\u010danje uloge u dr\u017eavi. Svu svoju energiju je usmerio na re\u0161avanje problema selja\u0161tva u Srbiji, Vojvodini i ostalim oblastima zemlje sa stra\u0161\u0107u bore\u0107i se za osloba\u0111anje selja\u0161tva iz kand\u017ei kapitala i zelena\u0161a, trgovaca, policije i \u010dinovni\u0161tva. Potpuno se predao radu me\u0111u seljacima privla\u010de\u0107i na taj rad mlade intelektualce, studente i napredne seljake. I u okvirima Saveza zemljoradnika i posle odvajanja od njega te\u017eio je stvaranju op\u0161tejugoslovenskog selja\u010dkog pokreta u savezu sa Hrvatskom selja\u010dkom strankom i drugim selja\u010dkim strankama i pokretima na jugoslovenskom tlu, pa i \u0161ire, u savezu sa bugarskim zemljoradnicima, radi ja\u010danja borbe seljaka za ekonomski napredak i politi\u010dko organizovanje. Toj ideji je ostao veran i posle rata, u socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji.\u00a0<\/p>\n

U redovima Saveza zemljoradnika Srbije od 1927. do 1940. godine delovao je na njegovoj aktivizaciji, ru\u0161enju konzervativnog vo\u0111stva pomo\u0107u grupe levih zemljoradnika, poku\u0161avaju\u0107i da se dosledno, uz korektive, primenjuju Program i Statut tog Saveza. Kada je shvatio da njegovi napori u tom smislu nisu imali efekta, posebno posle smrti predsednika Saveza Jovana Jovanovi\u0107a-Pi\u017eona, osnovao je Narodnu selja\u010dku stranku, odvojiv\u0161i se od matice uo\u010di napada fa\u0161isti\u010dke Nema\u010dke na Jugoslaviju.\u00a0<\/p>\n

Njegovo zalaganje za razumevanje zahteva hrvatskog selja\u010dkog pokreta nije nailazilo na razumevanje i smatralo se \u010dak da je u slu\u017ebi Hrvata i protiv interesa Srba.\u00a0<\/p>\n

Shvativ\u0161i da o\u0161tri srpsko-hrvatski sukobi podrivaju osnove mlade jugoslovenske dr\u017eave i razbuktavaju nacionalisti\u010dke strasti, Dragoljub Jovanovi\u0107 je video u njima opasnost za razvoj demokratije i ostvarenje stvarnog savaza izme\u0111u dva najve\u0107a naroda u dr\u017eavi.\u00a0<\/p>\n

Oko svojih ideja, od kojih su mnoge prevazilazile vreme u kome je \u017eiveo i dru\u0161tvenu svest vode\u0107ih politi\u010dkih struktura, nije mogao okupiti ve\u0107i broj pristalica me\u0111u inteligencijom i politi\u010darima ni u Srbiji, ni u drugim krajevima dr\u017eave. \u010cesto smele i za mnoge opasne ideje su izazivale i vlast i predstavnike konzervativnih politi\u010dkih krugova, a u komuniste. Svojim nastupima i zalaganjem za re\u0161avanje selja\u010dkih\u00a0<\/p>\n

problema, o\u0161trom kritikom re\u017eima i vode\u0107ih politi\u010dara iz redova opozicije davali su hranu za kritiku i odbacivanje saradnje sa njim. Ispoljavao je i politi\u010dku naivnost i idealizaciju sposobnosti i snage selja\u0161tva za obra\u010dune sa re\u017eimom, \u0161to je na njega navla\u010dilo mr\u017enju vlasti. Jovanovi\u0107eva te\u017enja za stvaranjem op\u0161tejugoslovenskog selja\u010dkog pokreta izazivala je otpor pre svega hrvatskog vo\u0111stva HSS u me\u0111uratnom periodu, a u posleratnom rukovodstva KPJ. Bio je uglavnom usamljen u svojoj politi\u010dkoj aktivnosti i potisnut na margine politi\u010dkog \u017eivota u obe Jugoslavije, ali nije se mirio sa tim i ostao je dosledan i veran svojim ideolo\u0161kim stavovima i uporan u nastojanjima da ih ostvari, uprkos progonima, hap\u0161enjima, osudama i kritikama. U tome je ispoljavao borbenost i visoku moralnu snagu. Suprotstavljaju\u0107i se velikosrpskoj ideji i separatizmu nesrpskih politi\u010dara, odbacio je zvani\u010dnu doktrinu integralnog jugoslovenstva, smatraju\u0107i da je samo federalno ure\u0111enje dr\u017eave mogu\u0107nost u otklanjanju prevlasti srpskog politi\u010dkog establi\u0161menta u politi\u010dkim i dru\u0161tvenim odnosima i suzbijanju nacionalisti\u010dkih te\u017enji hrvatskih i slovena\u010dkih politi\u010dara. To \u0107e se posti\u0107i izgradnjom zajedni\u010dke dr\u017eave na osnovu dobrovoljnosti u zajedni\u010dkom delovanju i ravnopravnosti.\u00a0<\/p>\n

Bio je ogor\u010deni protivnik centralisti\u010dkog ure\u0111enja dr\u017eave zasnovanog na Vidovdanskom ustavu. Na su\u0111enju 1938. godine u zaklju\u010dnoj re\u010di je izjavio:\u201cNe be\u017eim od odgovornosti, ne branim se, ne otimam se, ve\u0107 samo odre\u0111ujem svoj stav i obele\u017eavam svoje verovanje. Ni ja, ni drugi nismo fatalisti, ni zanesenjaci. Nismo zavedeni, ni pla\u0107enici. Ne\u0107emo da se raspadne dr\u017eava. Zato predla\u017eemo reforme. Ne\u0107emo gra\u0111anski rat, zato tra\u017eimo ekonomske i socijalne reforme. Ne\u0107emo separatizam, zato tra\u017eimo samoupravu i federaciju\u201c.\u00a0<\/p>\n

Saznanje o potrebi dr\u017eavnog preure\u0111enja na federalisti\u010dkoj osnovi kod Dragoljuba Jovanovi\u0107a se u\u010dvrstilo posle dolaska Hitlera na vlast u Nema\u010dkoj. Uvi\u0111aju\u0107i da srpsko-hrvatski sukobi slabe odbrambenu mo\u0107 zemlje, zalagao se za re\u0161avanje hrvatskog pitanja, a kasnije i srpskog, za sklapanje iskrenog srpsko-hrvatskog sporazuma na demokratskim osnovama, za slobodno razvijanje zajedni\u010dkog \u017eivota pod jednim dr\u017eavnim krovom uz u\u017eivanje razlika i interesa svakog od ova dva najve\u0107a naroda u Kraljevini Jugoslaviji bez pritisaka i prevlasti jednog od njih. Zato je podr\u017eavao sporazum sklopljen 1937. i kasniji ulazak predsednika Hrvatske selja\u010dke stranke dr Ma\u010deka u vladu. Zbog njegovog otvorenog zalaganja za re\u0161avanje srpsko-hrvatskih sukoba bio je meta napada u \u0161tampi, posebno desni\u010darskoj i provladinoj, pa \u010dak i u strana\u010dkim glasilima nekih demokratski orijentisanih politi\u010dkih krugova.\u00a0<\/p>\n

Zbog antiautokratskih demokratskih ube\u0111enja i borbe protiv re\u017eima bio je osu\u0111en na godinu dana robije 1932. godine i izba\u010den sa Univerziteta. Posle dolaska sa robije bio je aktivan za vreme priprema i sprovo\u0111enja petomajskih parlamentarnih izbora 1935. godine, na kojima je bio izabran za narodnog poslanika. Ponovo je bio uhap\u0161en i osu\u0111en na zatvorsku kaznu 1939. godine. U kratkim periodima van zatvorskih zidina izdr\u017eavao je porodicu advokaturom, brane\u0107i pred Dr\u017eavnim sudom za za\u0161titu dr\u017eave seljake, komuniste, Makedonce.\u00a0<\/p>\n

U politici se Dragoljub Jovanovi\u0107 nije pridr\u017eavao ustaljenih metoda i razmi\u0161ljanja. U zavisnosti od uslova prilago\u0111avao je svoje ideje i prakti\u010dne poteze, povremeno je u\u010destvovao u zajedni\u010dkim akcijama sa drugim opozicionim grupama i strankama, podr\u017eavaju\u0107i stvaranje jakog opozicionog bloka radi ru\u0161enja vlade i nedemokratskog re\u017eima. Isticao je: \u201eMi smo svim svojim spisima i akcijama tra\u017eili izlaz, tra\u017eili smo izlaz iz \u0107orsokaka u koji je ovu zemlju doveo re\u017eim diktature… Tra\u017eili smo i jedan nov ideal za novo vreme\u00a0<\/p>\n

i za nove generacije. Za\u0161to tra\u017eimo takav ideal kad ve\u0107 postoji komunizam? On kao kakvo veliko sunce greje ljude i \u010disti ih od uro\u0111enog egoizma… Mi se ne damo zatvoriti u dilemu: mrtvilo dana\u0161njeg re\u017eima ili komunisti\u010dka groznica; apsolutizam ili krvava revolucija. Na\u017ealost, danas se stvorio jedan jaz, jedna opasna praznina izme\u0111u vladinog rada gore i komunisti\u010dkog rada dole. U na\u0161oj zemlji se jo\u0161 nacionalno pitanje prepli\u0107e sa socijalnim gnevom, i obrnuto. Komunisti idu u frankovce i makedonstvuju\u0161\u010de, separatisti idu u komuniste. Mi u teoriji nemamo ni\u0161ta protiv komunizma i protiv revolucije. Ali mi, politi\u010dki ljudi, stvari posmatramo s obzirom na na\u0161u sredinu, na na\u0161e vreme i ne generaciju kojoj pripadamo\u201c. Naglasio je da se on i njegove pristalice bore \u201eprotiv privredne eksploatacije, dru\u0161tvene nejednakosti i kulturne zapu\u0161tenosti ljudi, ljudi koji rade, naro\u010dito seljaka\u201c. Podvukao je stanovi\u0161te da \u017eele da Jugoslavija bude zemlja ure\u0111ena na federalisti\u010dkim principima, u kojoj bi bile zadovoljene istorijske te\u017enje i tradicije i Hrvata i Slovenaca, a ne samo Srba, da u zajedni\u010dkoj ku\u0107i svi \u010dlanovi \u201eporodice\u201c budu zadovoljeni\u201c. Podvla\u010dio je da narod ima da bira \u201eili korenite politi\u010dke reforme u pogledu dr\u017eavnog ure\u0111enja, ili stalne srzavice i raspad dr\u017eave prilikom prvog potresa\u201c, tra\u017ee\u0107i sprovo\u0111enje \u201ekorenite ekonomske reforme\u201c sadr\u017eane u programu Saveza zemljoradnika, koji je prihvatila i njegova zemljoradni\u010dka levica. U protivnom \u0107e nastati haos, socijalni nemiri i gra\u0111anski rat. Nagla\u0161avao je:\u201cAko ne prihvatite federaciju, ima\u0107ete separaciju, to zna\u010di propast i za Srbe i za Hrvate i za Slovence. Ako ne\u0107ete ubrzanu evoluciju, ima\u0107ete nasilnu revoluciju\u201c.\u00a0<\/p>\n

Brane\u0107i se od napada re\u017eimske \u0161tampe i kriti\u010dara sa desna, Dragoljub Jovanovi\u0107 je obja\u0161njavao svoje stavove u vezi sa saradnjom sa komunistima, odbijaju\u0107i sve prigovore da slu\u017ei njima, Moskvi, Kominterni. Nije dozvoljavao da ga bilo ko svojata, sa mu name\u0107e svoje stavove, taktiku i parole. U tome je ispoljavao doslednost u odnosima kako sa drugim opozicionim snagama, tako i sa komunistima. U odnosu sa njima, protive\u0107i se ilegalnim metodima rada KPJ, podr\u017eavao je napore na stvaranju Narodnog fronta kao u borbu protiv fa\u0161izma i njegove ideologije, zala\u017eu\u0107i se za uklju\u010divanje predstavnika radni\u010dke klase, tj. KPJ, u Udru\u017eenu opoziciju radi ja\u010danja antire\u017eimske borbe i demokratski preobra\u017eaj zemlje.\u00a0<\/p>\n

Zbog tog zalaganja je bio izlo\u017een kritici \u0161efova Udru\u017eene opozicije, koji ga nisu ni priznavali za njenog \u010dlana. Komunisti su mu zamerali na laviranju izme\u0111u njih i gra\u0111anskih politi\u010dara, na odvla\u010denju selja\u0161tva od saveza sa radnicima, odvla\u010de\u0107i iz redova zemljoradni\u010dke levice najagilnije mlade \u010dlanove u svoje redove, slabe\u0107i pozicije te levice i njenog vo\u0111e, mada bez vidnijeg uspeha.\u00a0<\/p>\n

Uz ozbiljne primedbe i rezerve o saradnji i u saradnji sa komunistima, smatrao je ipak da oni treba da u\u010destvuju u legalnoj antire\u017eimskoj borbi kao predstavnici radni\u010dke klase. Saradnja sa njima na stvaranju Narodnog fronta pokazala je njegov jasan antifa\u0161izam, bezkompromisnu osudu fa\u0161isti\u010dke ideologije i prakse, koje je izrazio i u objavljenim tektovima. Taj stav je pokazao i odlaskom u republikansku \u0160paniju, o \u010demu je napisao tekst objavljen u zagreba\u010dkom \u010dasopisu \u201eKnji\u017eevnik\u201c, izdav\u0161i ga kasnije kao posebnu bro\u0161uru \u201eBio sam u \u0160paniji\u201c. Svoj antifa\u0161izam i privr\u017eenost demokratiji Dragoljub Jovanovi\u0107 je dokazao i kritikom spoljne politike Stojadinovi\u0107eve vlade zbog ustupka i pribli\u017eavanja fa\u0161isti\u010dkoj Nema\u010dkoj. Podr\u017eavao je sve antifa\u0161isti\u010dke akcije i pokrete u Evropi koji su se suprotstavljali agresiji Hitlerovske Nema\u010dke i Musolinijeve Italije u Evropi i Africi. U uvi\u0111anju opasnosti koja preti Jugoslaviji od strane fa\u0161isti\u010dkih dr\u017eava i njihovih satelita zalagao se za neizostavno uspostavljanje diplomatskih i prijateljskih odnosa sa Sovjetskim Savezom, smatraju\u0107i Rusiju osloncem slovenskih naroda u suprotstavljanju nema\u010dkim zavojeva\u010dkim planovima i te\u017enjama. Bio je, sem toga, pristalica\u00a0<\/p>\n

uspostavljanja prijateljskih odnosa sa bugarskim narodom, kao i sa demokratskim zapadnoevropskim dr\u017eavama i narodima.\u00a0<\/p>\n

Doslednost i privr\u017eenost svojim politi\u010dkim ube\u0111enjima izrazio je u pozdravnoj re\u010di na beogradskoj \u017eelezni\u010dkoj stanici posle izlaska iz zatvora 1939. godine. Okupljenom narodu i prijateljima je rekao: \u201eVra\u0107am se iz zatvora onakav kakav sam tamo i oti\u0161ao. Nisam izgubio ni volju ni svoje uzdaje da \u0107e narod uvek imati poslednju re\u010d\u201c. Istakao je da \u0107e se i dalje truditi \u201eda svu energiju\u201c naroda sa svojim istomi\u0161ljenicima propusti \u201ekroz jednu jedinstvenu turbinu\u201c, stvaraju\u0107i \u201epogonsku snagu\u201c za ostvarenje politi\u010dkih i socijalnih ideja zemljoradni\u010dke levice.\u00a0<\/p>\n

Nevolje sa komunistima su se nastavile za vreme rata i posle oslobo\u0111enja zemlje. Posle kra\u0107eg perioda uzajamne saradnje u Narodnom frontu i rukovodstvu savezne i srpske skup\u0161tine i povratka na Univerzitet, bio je ponovo napadan zbog opozicionih nastupa u Narodnoj skup\u0161tini i kritike pojedinih zakonskih predloga (Zakona o zadrugama, o \u0161tampi i dr.). Ponovo je bio isklju\u010den sa Univerziteta, izba\u010den iz rada Skup\u0161tine Jugoslavije i Srbije, zatim uhap\u0161en i osu\u0111en na devet godina robije sa fizi\u010dkim radom.\u00a0<\/p>\n

Bio je prinu\u0111en da se brani kako od napada re\u017eima u me\u0111uratno doba, tako i od komunisti\u010dkih napada za izneveravanje ideja socijalne pravde i odvajanje selja\u0161tva od radni\u010dke klase, \u0161to se tuma\u010dilo kao izdaja.\u00a0<\/p>\n

Pored vernosti idealima i ube\u0111enjima Dragoljuba Jovanovi\u0107a je odlikovala hrabrost, koju nisu mogli uni\u0161titi ni napadi ideolo\u0161kih protivnika, pa i biv\u0161ih prijatelja i sledbenika, ni pritisci, represija i progoni organa vlasti. Uvek se zalagao za slobodno izra\u017eavanje stavova, borio se za svet bez nasilja i uni\u017eavanja \u010dovekovog dostojanstva. Hrabrost i nemirenje sa onima koji su sprovodili naredbe vlasti pokazao je i u obra\u0107anju univerzitetskim vlastima, \u010dlanovima Saveta Pravnog fakulteta, kolegama koji su ga izbacili sa Univerziteta, re\u010dima: \u201eZnam da je ovaj postupak do\u0161ao kao posledica mojih govora u Skup\u0161tini. Bi\u0107e ono \u0161to je re\u017eim odlu\u010dio da bude. Ja bih jedino voleo da se vi ne sramotite vr\u0161e\u0107i jedan posao koji vam ne prili\u010di. Neka me osudi policija, sud, ko ho\u0107e, samo neka to ne \u010dine ljudi sa kojima sam sara\u0111ivao u jednom uzvi\u0161enom poslu\u201c. Tim re\u010dima, izgovorenim 1946. godine, stavio je na proveru moral svojih kolega u nauci i pedago\u0161kom radu, koji zbog jednog profesora i politi\u010dara nisu \u017eeleli da se li\u0161e posla i privilegija i pokoeno i bez roptanja obavili posao koji im je dodelila vlast.\u00a0<\/p>\n

Na su\u0111enju 1947. godine svoj politi\u010dki kredo otvoreno je izneo pred onim koji \u0107e ga osuditi na devet godina robije, zavr\u0161avaju\u0107i odbranu re\u010dima: \u201e Ako me osudite na zatvor, ja \u0107u rado tamo oti\u0107i i nastavi\u0107u da propovedam ono za \u0161ta sam se stalno borio, \u010demu sam slu\u017eio i \u010demu ostajem veran. Bori\u0107u se za Jugoslaviju, za federaciju, za republiku, za socijalizam, za narodnu vlast\u201c.\u00a0<\/p>\n

Mada nije bila dokazana nijedna krivica za koju je bio optu\u017een (antinarodni rad, veza sa stranim agentima, saradnja sa dr Ma\u010dekom i emigracijom) dr Dragoljub Jovanovi\u0107 je bio osu\u0111en na devet godina robije sa prinudnim fizi\u010dkim radom. Ni na robiji nije prestao da radi, pi\u0161e zabele\u0161ke o ljudima i proteklom vremenu. Osu\u0111en nevin i bez dokaza, nije izgubio veru u budu\u0107nost i moral ljudi, u \u010demu su ga sve vreme robijanja podr\u017eavali \u017eena Dana, deca i pojedini verni prijatelji.\u00a0<\/p>\n

Po izlasku sa robije tru godine je \u017eiveo od pomo\u0107i prijatelja, vernih mu seljaka i paketa iz Francuske koje je slala odana prijateljica Mari-An Karoa. Po\u010deo je hod po mukama za dobijanje zaslu\u017eene penzije. Od vlasti je dobijao pomo\u0107 koja nije bila dovoljna za izdr\u017eavanje porodice, koja se svela na \u017eenu Danu i k\u0107erku Dafinu. Re\u017eim je starog profesora i politi\u010dara osudio i posle robijanja na polugladno bivstvovanje, ne dodeliv\u0161i mu penziju zbog \u201enedostatka radnog sta\u017ea\u201c. Umro je u svojoj osamdeset tre\u0107oj godini, skromno sahranjen u krugu porodice i naju\u017eih prijatelja.\u00a0<\/p>\n

*****<\/p>\n

Uobi\u010dajeno je da svako nau\u010dno istorijsko istra\u017eivanje bude snabdeveno aparatom (napomenama) sa dodatnim obja\u0161njenjima, navo\u0111enjem izvora koji su kori\u0161\u0107eni. U ovom delu je odstupljeno od tog na\u010dina prezentovanja gra\u0111e u klasi\u010dnom smislu zato \u0161to bi tekst bio suvi\u0161e optere\u0107en napomenama, ispresecan velikim brojem podataka i izvora, \u0161to bi naru\u0161ilo tok izlaganja i nepotrebno upu\u0107ivalo \u010ditaoca da za svaki podatak ili citat mora proveravati ta\u010dnost navedenog. Taj \u201enedostatak\u201c nadokna\u0111ujem bibliografijom objavljenih i rukopisnih tekstova dr Dragoljuba Jovanovi\u0107a i literaturom o njemu.\u00a0<\/p>\n

Glavni izvor za pisanje ovog dela su bili rukopisi dvanaest knjiga \u201ePoliti\u010dkih uspomena\u201c Dragoljuba Jovanovi\u0107a, pisanih u prvoj polovini \u0161ezdesetih godina, posle izlaska sa robije. Rukopis iznosi tri i po hiljade strana gusto pisanog teksta, snabdeven je registrom imena sa kratkim biografskim podacima za ve\u0107inu li\u010dnosti o kojima je re\u010d u tekstu. Prirodno je da su iz tog obimnog teksta za ovo delo uzeti najva\u017eniji podaci. Tokom 1997. godine izdato je prvih sedam knjiga tog rukopisa, koje su bile u posedu Arhiva Jugoslavije i skoro trideset godina bili dostupni samo pojedinim istra\u017eiva\u010dima. Jovanovi\u0107eve uspomene nezaobilazan izvor ne samo za prou\u010davanje \u017eivotnog puta samog autora, nego i za prou\u010davanje politi\u010dke, nau\u010dne i kulturne istorije doba u kome je on \u017eiveo. U rukopisu se nalaze i mnogi dokumenti, pisma, ise\u010dci iz raznih novina, govori Dragoljuba Jovanovi\u0107a na raznim skupovima i zborovima, zapisnici sa raznih sastanaka zemljoradni\u010dke levice i Narodne selja\u010dke stranke. Kao i u drugim tekstovima Dragoljub Jovanovi\u0107 izra\u017eava li\u010dno vi\u0111enje ljudi i doga\u0111aja, iznosi li\u010dne stavove, mada poku\u0161ava, i dosta uspe\u0161no, da opi\u0161e atmosferu vremena i pona\u0161anje razli\u010ditih subjekata dru\u0161tveno- politi\u010dkih zbivanja i doga\u0111aja. Prirodno je da istra\u017eiva\u010d mora da proverava navode i po drugim izvorima, kada je to bilo mogu\u0107e, uglavnom imaju\u0107i poverenje u istinitost navoda i podataka koje su navedene u uspomenama.\u00a0<\/p>\n

Iz obimnog rukopisa od tri knjige na 1390. stranica i sa vi\u0161e stotina imena ljudi sa kojima se Dragoljub Jovanovi\u0107 susretao, sara\u0111ivao ili se sukobljavao u toku svoje politi\u010dke i nau\u010dne karijere, objavljene su dve knjige pod naslovom \u201eLjudi, ljudi… Medaljoni 56 umrlih savremenika\u201c (Beograd 1973, I) i \u201eLjudi, ljudi… Medaljoni 46 umrlih savremenika\u201c (Beograd 1975, II), koje predstavljaju samo manji deo rukopisa. Kao i \u201ePoliti\u010dke uspomene\u201c, ove dve knjige su va\u017ean izvor za razumevanje odnosa izme\u0111u Dragoljuba Jovanovi\u0107a i njegovih savremenika, od kojih su mnogi bili istaknuti nau\u010dnici, knji\u017eevnici i politi\u010dari u me\u0111uratnoj Jugoslaviji, za saznanja o mnogim ve\u0107 zaboravljenim ili malo poznatim li\u010dnostima.\u00a0<\/p>\n

Mnogi likovi su upe\u010datljivo, sa zanimljivim podacima iz njihovog \u017eivota i stvarala\u0161tva dati, tako da su u nedostatku drugih izvora ove dve knjige od velike vrednosti za istra\u017eivanje istorije XX veka na jugoslovenskom tlu.\u00a0<\/p>\n

U rukopisu je ostalo op\u0161irno delo \u201eRazmi\u0161ljanje o moralu\u201c, koje je Dragoljub Jovanovi\u0107 po\u010deo da pi\u0161e u zatvoru, tokom 1947-1955. godine. Dosada se niko nije prihvatio da objavi ovaj zna\u010dajan rukopis. Sam Dragoljub Jovanovi\u0107 ga je objavio i dve knjige pod op\u0161tim naslovom \u201eVedrina\u201c. Prva knjiga je \u0161tampana 1970. godine i nosila podnaslov \u201eSavremeni \u010dovek, priroda i civilizacija\u201c. U tekstu je zabele\u017eio da je podatke za to delo prikupljao nekoliko godina, da se \u201ese\u0107ao do\u017eivljenog i pro\u010ditanog, ispisivao nova saznanja, bogatio se razgovorima i tu\u0111im iskustvima, danju \u010ditao ili bele\u017eio olovkom, no\u0107u se vra\u0107ao na iste misli\u201c u zatvorskoj \u0107eliji u sremskomitrova\u010dkom zatvoru. U objavljenoj knjizi (prva knjiga) razmi\u0161lja o plodovima ratova i revolucije, likovima boraca i tvoraca, raspravlja o zna\u010daju prirode za \u010doveka i njegov \u017eivot, o zna\u010daju zemlje u selja\u010dkom \u017eivotu prilikom formiranja seljakovog lika, o uticaju civilizacije na razvoj ljudskog dru\u0161tva, prirodnim uslovima za \u017eivljenje i stvaranje. Druga knjiga rukopisa objavljena je 1971. godine i naslovljena \u201eVedrina\u201c. U njenom prvom delu pi\u0161e o radu kao obliku osloba\u0111anja \u010doveka, o dostojanstvu telesnog rada i prola\u017eenju puta kroz rad do slobode.\u00a0<\/p>\n

Bio je iskren i dosledan borac za po\u0161tovanje rada kao merila ljudske vrednosti i \u017eivljenja. Rad je za njega bio osnova razvoja li\u010dnosti i njenog aktivnog u\u010de\u0161\u0107a u stvaranju svih vrednosti, pre svega nauke i tehnike. Povezuje potrebu rada i moralnog faktora, tj. uticaj rada kao psihi\u010dkog i moralnog faktora na \u010doveka, nadovezuju\u0107i na ta razmi\u0161ljanja i stavove o plodovima rada i zna\u010daju delotvornih ljudi. Drugi deo knjige posve\u0107uje razmi\u0161ljanjima o veri i njenom zna\u010daju, tj. vere u boga i verskih ose\u0107anja za ljude. Razmatra razli\u010dite religije i verske organizacije, puteve ka bezverju i ulogu nauke u ja\u010danju bezverja ikoje menjaju ljude i njihovu svest.\u00a0<\/p>\n

\u010citav niz rukopisa je bio uni\u0161ten za vreme rata, jer ih je Dragoljub Jovanovi\u0107 zakopao da ne bi pali u ruke neprijatelja. Vremenom su oni istruleli i samo manji deo je mogao biti kori\u0161\u0107en. Me\u0111u tim rukopisima su nestali plan knjige \u201eRadna demokratija\u201c, plan bro\u0161ure \u201eNa\u0161im seljacima\u201c, veliki broj govora, istupanja na sudovima, na skup\u0161tini Glavnog saveza srpskih zemljoradni\u010dkih zadruga 1930. godine, govor odr\u017ean na francuskom jeziku u pariskom Pale de la Mutije 10. februara 1938. godine, govor na sahrani Jakova Jela\u0161i\u0107a u Zagrebu 8. septembra 1939, stenografisani govor na zboru u Novim Karlovcima krajem 1939, govor na sastanku zemljoradni\u010dke levice krajem te godine pod naslovom \u201eNaslon na Rusiju\u201c, odbrana na procesu komunistima Vasi Prlji i drugovima pred Dr\u017eavnim sudom za za\u0161titu dr\u017eave i drugi.\u00a0<\/p>\n

Sem rukopisnih tekstova u ovoj knjizi su kori\u0161\u0107eni objavljeni radovi i tekstovi Dragoljuba Jovanovi\u0107a u posebnim izdanjima, mnogobrojnim \u010dasopisima i novinama, navedeni u bibliografiji negovih objavljenih dela.\u00a0<\/p>\n

U monografiji je kori\u0161\u0107ena arhivska gra\u0111a iz raznih arhivskih ustanova u Beogradu, Sarajevu, Zagrebu i nekim drugim gradovima. U Arhivu Jugoslavije o delovanju Dragoljuba Jovanovi\u0107a nalaze se dokumenta u zbirci Jovana Jovanovi\u0107a-Pi\u017eona, u dokumentima Pres biroa, fondu Ministarstva unutra\u0161njih poslova Kraljevine Jugoslavije, fondu Milana Stojadinovi\u0107a, fondu SKJ i Kominterne i fondu Socijalisti\u010dkog saveza radnog naroda. Ti fondovi i zbirke dokumenata se uglavnom odnose na policijsko pra\u0107enje\u00a0<\/p>\n

aktivnosti Dragoljuba Jovanovi\u0107a na terenu i u Savezu zemljoradnika, njegovu aktivnost kao \u0161efa levih zemljoradnika i narodnog poslanika, hap\u0161enja u su\u0111enja 1932. godine i dr. Dokumenta iz fonda SKJ- Kominterne sadr\u017ee izve\u0161taje generalnog sekretara KPJ Josipa Broza Tita i drugih komunisti\u010dkih rukovodilaca sa ocenama delovanja i li\u010dnosti Dragoljuba Jovanovi\u0107a u periodu stvaranja Narodnog fronta, o susretima sa njima uo\u010di napada Nema\u010dke na Jugoslaviju i razgovorima oko zajedni\u010dkog suprotstavljanja okupatoru, kao i o odnosima komunista i vo\u0111e levih zemljoradnika i Narodne selja\u010dke stranke. U fondu Socijalisti\u010dkog saveza radnog naroda sa\u010duvani su fragmenti iz sudskog procesa Dragoljubu Petrovi\u0107u 1947. godine, kao i neki dopisi sa osudom njegovog rada. U arhivu biv\u0161e republike Bosne i Hercegovine postoje dokumenti iz fonda Drinske banovine, koje se uglavnom odnose na policijske izve\u0161taje o putovanjima Dragoljuba Jovanovi\u0107a, sastancima sa istomi\u0161ljenicima, govorima na zborovima, odnosima zemljoradni\u010dke levice sa strankama udru\u017eene opozicije.\u00a0<\/p>\n

U Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu \u010duva se obimna gra\u0111a iz porodi\u010dne dokumentacije Dragoljuba Jovanovi\u0107a, dokumenta iz perioda \u0161kolovanja u Francuskoj, dnevnik o \u017eivotu, susretima i doga\u0111ajima 1916-1918. godine, prepiska sa mnogobrojnim li\u010dnostima, ise\u010dci iz novina, rukopisni tekstovi, fotografije, original Zapisnika sastanaka srednjo\u0161kolske socijalisti\u010dke omladine u Pirotu 1910-1912. godine i drugi. Porodica Dragoljuba Jovanovi\u0107a mi je omogu\u0107ila kori\u0161\u0107enje dokumenta pre njihovog poklanjanja Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti, a i pru\u017eila mi mogu\u0107nost da pregledam dokumenta iz perioda posle izlaska na slobodu 1955. godine, koja pokazuju napore za dobijanje penzije (potvrde o radnom sta\u017eu, svedo\u010denja biv\u0161ih saradnika iz raznih mesta, prepiska sa raznim ustanovama i vladom Srbije i dr.).\u00a0<\/p>\n

Od objavljene gra\u0111e kori\u0161\u0107ene su Stenografske bele\u0161ke zasedanja savezne skup\u0161tine i Ve\u0107a naroda 1946-1947. godine, dokumenta objavljivana u raznim izdanjima i delima pojedinih istra\u017eiva\u010da.\u00a0<\/p>\n

*****\u00a0<\/p>\n

U radu su kori\u0161\u0107eni napisi u raznim novinama, \u010dasopisima i zbornicima sa ocenama nau\u010dnih i drugih tekstova Dragoljuba Jovanovi\u0107a i njegove politi\u010dke aktivnosti. \u0160tampa je pomno pratila njegovu aktivnost. Posebnu pa\u017enju su privla\u010dila su\u0111enja njemu i njegovim istomi\u0161ljenicima i pristalicama pred Dr\u017eavnim sudom za za\u0161titu dr\u017eave 1929, 1932. i 1938. godine, njegov odnos prema drugim politi\u010dkim grupacijama, \u0161efovima Udru\u017eene opozicije, vo\u0111ama hrvatskog selja\u010dkog pokreta (posebno Ma\u010deku i Radi\u0107u), odnosi unutar Saveza zemljoradnika Srbije. Izve\u0161ta\u010di su objavljivali izve\u0161taje o zborovima Udru\u017ene opozicije, na kojima je istupio i Dragoljub Jovanovi\u0107, posebno Kragujeva\u010dkom zboru 1935. godine, kao i zborovima van te opozicije, ocenjivali su osnivanje Narodne selja\u010dke stranke i druge politi\u010dke akcije Dragoljuba Jovanovi\u0107a.\u00a0<\/p>\n

Njegovi govori \u010desto nisu navo\u0111eni korektno ili uop\u0161te nisu ni spominjani. Sve je zavisilo od ideolo\u0161ke usmerenosti ili politi\u010dke pripadnosti pojedinih listova u kojima su se autori bavili pozicijom i\u00a0<\/p>\n

nastupima Dragoljuba Jovanovi\u0107a, uglavnom sa negativnom konotacijom. To se odnosi pre svega na organe desnih snaga, re\u017eima i \u0161tampe KPJ. U posleratnoj Jugoslaviji od perioda saradnje u Narodnom frontu do sredine 1946. godine \u0161tampa je dosta korektno ocenjivala aktivnost Dragoljuba Jovanovi\u0107a da bi od 1947. godine, posebno u vezi sa njegovim sudskim procesom i osudom na devet godina robije potpuno negirala njegovu bilo kakvu pozitivnu ulogu u izgradnji dru\u0161tva i saradnji sa vlastima i KPJ. U tome su prednja\u010dili \u201eBorba\u201c, \u201ePolitika\u201c i \u201eSloboda\u201c u Pirotu.\u00a0<\/p>\n

Nau\u010dno delo Dragoljuba Jovanovi\u0107a uglavnom je ocenjivano u ozbiljnim \u010dasopisima, kao \u0161to su bili \u201eSrpski knji\u017eevni glasnik\u201c, \u201eArhiv za pravne i dru\u0161tvene nauke\u201c, \u201eSociologija\u201c, \u201eNova Evropa\u201c, \u201ePrivredni pregled\u201c i drugi u me\u0111uratnom razdoblju.\u00a0<\/p>\n

*****\u00a0<\/p>\n

U posleratnoj istoriografskoj literaturi u periodu od 1947. do po\u010detka sedamdesetih godina davane su uglavnom negativne ocene ideolo\u0161kih stavova i politi\u010dke delatnosti Dragoljuba Jovanovi\u0107a, uz veoma retko spominjanje njegovih nau\u010dnih zasluga. Najve\u0107i deo tih ocena odnosio se na njegovo pona\u0161anje za vreme okupacije, izuzev poneke u me\u0111uratnom periodu. Zasnovane su bile na politi\u010dkim osudama koji su protiv Jovanovi\u0107a izrekli pojedini partijski rukovodioci KPJ (Josip Broz, Edvard Kardelj, Milovan \u0110ilas, Milo\u0161 Mini\u0107 i dr.) i njegovi nekada\u0161nji istomi\u0161ljenici iz predratnog i posleratnog vremena. U svim dr\u017eavnim listovima on je grubo napadan zbog dr\u017eanja za vreme rata, istupanja u skup\u0161tinskim debatama i kritike posleratnog re\u017eima. Neke ocene su se zasnivale na sudskim materijalima iz 1947. godine, bez provere i tra\u017eenja istine. Politi\u010dke osude su preno\u0161ene u istoriografska dela, u kojima su kao izvor slu\u017eili Titove ocene iz predratnog perioda, \u201eDnevnik\u201c Vladimira Dedijera, neke neidentifikovane izjave pojedinih u\u010desnika NOB-a, izjava Dra\u017ee Mihailovi\u0107a za vreme njegovog su\u0111enja, izmi\u0161ljene poruke Dragoljuba Jovanovi\u0107a \u010dlanovima Narodne selja\u010dke stranke za vreme okupacije, izjave podmetanih svedoka njegove \u201eantidr\u017eavne\u201c i \u201eantinarodne\u201c delatnosti za i posle rata.\u00a0<\/p>\n

Pojedini istori\u010dari su ipak jo\u0161 po\u010detkom 60-tih godina iznosili objektivne ocene o politi\u010dkom delovanju Dragoljuba Jovanovi\u0107a u me\u0111uratnom razdoblju. Me\u0111u njima je prvi bio dr Todor Stojkov, pone\u0161to su pisali dr Slavoljub Cvetkovi\u0107 i Milica Damjanovi\u0107 u radovima o naprednom omladinskom i studentskom pokretu u Srbiji i u Beogradu. Od kraja \u0161ezdesetih godina \u010dinjeni su napori da se Dragoljub Jovanovi\u0107 stavi u kontekst kompleksa najva\u017enijih politi\u010dkih zbivanja vremena u kome je delovao i kao nau\u010dnik i kao politi\u010dar. Glavna pa\u017enja je usmeravana na njegove poglede na ulogu selja\u0161tva, mesto u dru\u0161tveno-politi\u010dkim zbivanjima tridesetih godina, sociolo\u0161ke i ekonomske stavove (dr Obren Blagojevi\u0107, Milovan Mitrovi\u0107, Aleksandar A. Miljkovi\u0107 i dr.). O politi\u010dkoj aktivnosti Dragoljuba Jovanovi\u0107a davane su ocene u radovima dr Du\u0161ana \u017divkovi\u0107a, dr Branka Petranovi\u0107a, Kri\u017ei\u0161nik-Bukvi\u0107, Nade\u017ede Jovanovi\u0107, mr Mire Radojevi\u0107, dr Mom\u010dila Isi\u0107a i dr. U radovima navedenih autora popunjene su neke praznine u prou\u010davanju doprinosa dr Dragoljuba Jovanovi\u0107a razvoju demokratije, koncepciji preure\u0111enja dr\u017eave na federalisti\u010dkim principima, borbi za socijalno i ekonomsko oslobo\u0111enje selja\u0161tva, u\u010de\u0161\u0107u u stvaranju Narodnog fronta i drugih oblika dru\u0161tvenog, politi\u010dkog i nau\u010dnog delovanja.\u00a0<\/p>\n

U ocenama istoriografije koja se bavila periodom NOR-a i Drugog svetskog rata uglavnom preovla\u0111uju negativne ocene (pasivnost, izneveravanje sporazuma sa KPJ o uzajamnoj borbi sa okupatorom, izmi\u0161ljena saradnja sa \u010detni\u010dkim pokretom, nedolazak na zasedanja AVNOJ-a, odvra\u0107anje saradnika od u\u010de\u0161\u0107a u narodnooslobodila\u010dkoj borbi i dr.). Sve negativne ocene obojene odre\u0111enim politi\u010dkim i ideolo\u0161kim stavovima, neutemeljene na proverenim podacima, rezultati su verovanja u ve\u0107 poznate partijske ocene i iskaze neimenovanih li\u010dnosti.\u00a0<\/p>\n

Distanciranje od partijskih ocena i osuda, kao i sudskih materijala 1947. godine omogu\u0107ili su istra\u017eiva\u010dima da objektivno sagledavaju ulogu dr Dragoljuba Jovanovi\u0107a u istoriji politi\u010dkih borbi u me\u0111uratnoj i posleratnoj Jugoslaviji. U tom pomeranju svesti i odnosa prema njegovoj li\u010dnosti va\u017enu ulogu odigrali su tekstovi dr Vojislava Ko\u0161tunice i dr Koste \u010cavo\u0161kog (\u201eOpozicione politi\u010dke stranke u Narodnom frontu (1944-1949) Jugoslavije\u201c. Istorija 20 veka. Beograd 1983, 93-116; Strana\u010dki pluralizam ili monizam. Dru\u0161tveni pokreti i politi\u010dki sistem u Jugoslaviji 1944-1949, Beograd, 1983. (Drugo izdanje, dopunjeno, iza\u0161lo je iz \u0161tampe 1990. godine). Neki poznati istra\u017eiva\u010dki, me\u0111u njima i prof. dr Branko Petranovi\u0107, vremenom su se osloba\u0111ali ranijih zabluda i ocena datih na osnovu partijskih stavova o Dragoljubu Jovanovi\u0107u, pomeraju\u0107i svoje ocene od negativnih ja pozitivnim, posebno kada su pisali o odnosima izme\u0111u njega kao vode\u0107e li\u010dnosti Narodne selja\u010dke stranke i KPJ posle rata.\u00a0<\/p>\n

Istoriografija se posebno osloba\u0111ala neta\u010dnih ili povr\u0161nih ocena i sudova, \u010dime se stvarala atmosfera za dublje i realnije sagledavanje ne samo ideologije Dragoljuba Jovanovi\u0107a, nego i njegovog politi\u010dkog anga\u017emana kako u me\u0111uratnom razdoblju, tako i posle oslobo\u0111enja zemlje.\u00a0<\/p>\n

Od 1991. godine po\u010delo je objavljivanje posebnih izdanja tekstova Dragoljuba Jovanovi\u0107a (Sloboda od straha. Izabrane politi\u010dke rasprave (1991), prire\u0111iva\u010di dr Bo\u017eidar Jak\u0161i\u0107 i dr Nade\u017eda Jovanovi\u0107; Seljak svoj \u010dovek (1997); zbirka tektova o selu i selja\u0161tvu koju su priredili dr Mom\u010dilo Isi\u0107 i dr Nade\u017eda Jovanovi\u0107. Zapo\u010deta su i opse\u017enija istra\u017eivanja \u010diji je jedan od rezultata bio okrugli sto u organizaciji Instituta za noviju istoriju Srbije u Beogradu i objavljivanje tekstova u zborniku \u010covek iznutra slobodan. Dragoljub Jovanovi\u0107-nau\u010dnik, politi\u010dar, stradalnik. Ni\u0161 1993. U zborniku su objavljeni radovi istra\u017eiva\u010da u oblasti istorije, sociologije, ekonomike, koji su se neposredno bavili li\u010dno\u0161\u0107u Dragoljuba Jovanovi\u0107a i zna\u010dajem njegovih radova, bez oslanjanja na ranije stavove i zablude.\u00a0<\/p>\n

S obzirom na bibliografiju onoga \u0161to je dosad pisano u me\u0111uratnoj i posleratnoj Jugoslaviji o Dragoljubu Jovanovi\u0107u, to je tek po\u010detak ozbiljnih istra\u017eivanja bogatog nasle\u0111a jednog od zna\u010dajnih nau\u010dnika i politi\u010dara u istoriji Srbije i Jugoslavije XX veka. Potrebno je objaviti njegovu \u201eAgrarnu politiku\u201c, rukopis \u201eRazmi\u0161ljanje o moralu\u201c u celini, trotomni rukopis \u201eLjudi, ljudi\u201c i druge dosad nepoznate radove ovog plodnog autora. Predstoji i ozbiljan rad na prou\u010davanju Jovanovi\u0107evih sociolo\u0161kih, ekonomskih i drugih stavova, odre\u0111ivanje njegovog mesta i uloge u dru\u0161tveno-politi\u010dkom \u017eivotu u me\u0111uratnoj i posleratnoj Jugoslaviji.\u00a0<\/p>\n

Dopunu teksta o \u017eivotnom putu i delovanju dr Dragoljuba Jovanovi\u0107a predstavlja bibliografija njegovih rukopisnih i objavljenih radova i pregled predavanja, kao i bibliografija radova u kojima postoje podaci o Dragoljubu Jovanovi\u0107u ili u kojima se opisuje politi\u010dka situacija u zemlji i rad politi\u010dkih partija i vlade. Podatke za bibliografiju sam crpela u Jovanovi\u0107evom rukopisu \u201ePoliti\u010dke uspomene\u201c i iz objavljenih bibliografija (\u201eLeksikon pisaca Jugoslavije\u201c, Novi Sad 1979, II, 601-603, koji su priredili dr\u00a0<\/p>\n

Todor Stojkov i S.A. Jovanovi\u0107; \u201eDragoljub Jovanovi\u0107, Sloboda os straha. Izabrane politi\u010dke rasprave\u201c. Beograd 1991, 488-502, koju je sastavila dr Nade\u017eda Jovanovi\u0107 u knjizi koju su priredili Nade\u017eda Jovanovi\u0107 i Bo\u017eidar Jak\u0161i\u0107; \u201eBibliografija radova dr Dragoljuba Jovanovi\u0107a i radova o njemu\u201c u zborniku \u201e\u010covek iznutra slobodan. Dragoljub Jovanovi\u0107-nau\u010dnik, politi\u010dar, stradalnik\u201c, \u010diji je autor Dobrivoje Aranitovi\u0107. Beograd 1993, 157-174).\u00a0<\/p>\n

Bibliografija obuhvata: dela Dragoljuba Jovanovi\u0107a od 1912. do 1975. godine u literaturu o njemu od 1919. do 1998. godine. Primenjen je hronolo\u0161ki princip rasporeda bibliografskih jedinica. U tom rasporedu se nalaze i posebne bro\u0161ure, kao i novinski \u010dlanci i prilozi u \u010dasopisima.\u00a0<\/p>\n

Bibliografija je podeljena u nekoliko delova. U prvi su uklju\u010deni Jovanovi\u0107evi tekstovi objavljeni kao posebna izdanja i objavljeni u raznim izdanjima: \u010dlanci u \u010dasopisima i novinama, nau\u010dne, umetni\u010dke, politi\u010dke i dru\u0161tvene provenijencije. Drugi deo je posve\u0107en njegovim rukopisima tekstovima ( \u010dlancima, bele\u0161ke, zapisi o pojedinim doga\u0111ajima i ljudima, intervjuji i dr.), kao i obimnim rukopisima kao \u0161to su \u201ePoliti\u010dke uspomene\u201c, \u201eRazmi\u0161ljanja o moralu\u201c, \u201eRuralna i zadru\u017ena kultura\u201c, \u201eSelja\u010dki socijalizam\u201c, njegovim tekstovima koji su posve\u0107eni odnosima zemljoradni\u010dke levice sa komunistima, elaborat o Makedoniji, izve\u0161taji na sednicama Glavnog odbora Narodne selja\u010dke stranke 1945. i 1946. godine; ideolo\u0161ka na\u010dela, program i organizacija Narodnog fronta iz 1946. godine i mnogi drugi.\u00a0<\/p>\n

Jedan deo bibliografije sadr\u017ei pregled predavanja dr Dragoljuba Jovanovi\u0107a dr\u017eanih od 1918. do 1947. godine na raznim tribinama, pred slu\u0161aocima narodnih univerziteta, u Grupi za socijalnu i kulturnu akciju, pred zemljoradni\u010dkom omladinom, na sastancima zemljoradni\u010dke levice. Pregled je sastavljen na osnovu podataka koje je naveo u svojim \u201ePoliti\u010dkim uspomenama\u201c sam Dragoljub Jovanovi\u0107, kao i podataka iz \u0161tampe.\u00a0<\/p>\n

Literatura je svrstana u posebni deo bibliografije i obuhvata period od 1919. do 1998. godine.\u00a0<\/p>\n

U traganjima za tekstovima Dragoljuba Jovanovi\u0107a i literaturom, kao i izvorima, o njemu i u vezi s njim, nailazila sam na mnoge te\u0161ko\u0107e, me\u0111u kojima bih navela neke: identifikacija datuma ili broja lista ili \u010dasopisa u me\u0111uratnom periodu, koji su izlazili \u0161irom Srbije ili van njenih granica (u odcepljenim biv\u0161im republikama, u inostranstvu), provera nekih Jovanovi\u0107evih tekstova koje je objavljivao u novinama i \u010dasopisima a zatim neke uklju\u010divao u zbirke (\u201eKult rada\u201c, \u201eNovi Antej\u201c, \u201eNovi pravci\u201c, \u201eIstok\u201c) ili u listu Rad. Kod nekih izdanja nisu se mogli ta\u010dno ustanoviti mesto ili mesec objavljivanja, \u0161to predstavlja odre\u0111en nedostatak.\u00a0<\/p>\n

U svakoj od bibliografskih jedinica, ako je tekst bio objavljen kasnije (u nekom zborniku \u010dlanaka), navodi se prvo objavljivanje teksta i kasnije objavljivanje u drugim izdanjima. Kad se navodi drugo ili tre\u0107e izdanje, skra\u0107uje se navo\u0111enje celog izdanja ili naslova. Na primer, pri pozivanju na tekstove objavljene u zbirci Sloboda od straha, navodi se: Dragoljub Jovanovi\u0107, Sloboda od straha i stranice na kojima je tekst u zbirci objavljen. Isti metod je primenjen kod zbirke Seljak-svoj \u010dovek.\u00a0<\/p>\n

Provera tekstova koji su objavljivani nekoliko puta izvr\u0161ena je na osnovu analize na\u010dina izlaganja materije i karakteristika Jovanovi\u0107eve obrade pojedinih tema. Neke tekstove objavljene u listu Rad nije Dragoljub Jovanovi\u0107 potpisivao, \u0161to se pre svega odnosi na uvodnike bez potpisa. Me\u0111utim, oni su mu\u00a0<\/p>\n

pripadali kao odgovornom uredniku tog lista, jer su svi tekstovi drugih autora uvek nosili njihova prezimena, inicijale i pseudonime. Niz tekstova sam Dragoljub Jovanovi\u0107 je potpisivao pseudonimima, koje je koristio u raznim prilikama. \u010ce\u0161\u0107e je koristio pseudonim D. Milutinovi\u0107, A. Golub, J. Stavri\u0107, inicijale J.S., D.J. Trebalo je upotrebiti dodatne napore da se pa\u017eljivo prou\u010de tekstovi, do kojih se do\u0161lo, a koje smatram da pripadaju Dragoljubu Jovanovi\u0107u.\u00a0<\/p>\n

Te\u0161ko\u0107u u istra\u017eivanju predstavljalo je i de\u0161ifrovanje pojedinih inicijala ize kojih su se krili razni autori, a \u010dija prava imena i prezimena nisam uspela da otkrijem. To se odnosi, na primer, na inicijale A.A, M., Spektator, St. D. i drugi. Zbog vremenske distance nemogu\u0107e je bilo da iz bilo kog izvora do\u0111em do imena ljudi koji su svoje tekstove potpisivali raznim inicijalima. U Bibliografiji ti tekstovi su navedeni kao tekstovi \u010diji su autori nepoznati (Nepoznati autor).\u00a0<\/p>\n

Uz navedene te\u0161ko\u0107e, pomanjkanja izvorne gra\u0111e, mogu\u0107nosti da se daju ta\u010dni podaci za neka izdanja, bibliografija ipak predstavlja najpotpuniju bibliografiju dosad objavljenih radova. U njoj se ispravljaju neke gre\u0161ke u ranije objavljenim bibliografskim podacima. Dalja istra\u017eivanja \u0107e, bez sumnje, ispraviti mogu\u0107e nedostatke i propuste i u ovoj bibliografiji.\u00a0<\/p>\n

Ovom prilikom izra\u017eavam veliku zahvalnost porodici Dragoljuba Jovanovi\u0107a koja mi je pru\u017eila veliku pomo\u0107 u prikupljanju napisa o svom ocu i omogu\u0107ila kori\u0161\u0107enje dokumentacije iz porodi\u010dnog poseda pre njene predaje u Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti, kao i drugih dokumenata, svojim se\u0107anjima na oca, ukazivanjem na neke neta\u010dnosti, kao i pru\u017eanjem finansijske pomo\u0107i za objavljivanje ove knjige. Dugujem zahvalnost svima koji su bili na ovaj ili onaj na\u010din od pomo\u0107i pri izradi teksta monografije, pre svega Miri Radojevi\u0107, dr Kosti \u010cavo\u0161kom, dr Smiljani \u0110urovi\u0107, dr Latinki Perovi\u0107, dr Mom\u010dilu Isi\u0107u, dr Branki Prpi, Ljilji Kova\u010di\u0107, koji su me podr\u017eavali u naporima da istrajem u istra\u017eivanjima i oblikovanju monografije.\u00a0<\/p>\n

\u00a0Kakav je bio dr Dragoljub Jovanovi\u0107? Nau\u010dnik, pisac, publicista, izdava\u010d, politi\u010dar? Kakvo je njegovo mesto u istoriji Srbije i Jugoslavije prve polovine dvadesetog veka? \u0160ta je ostavio mladim nara\u0161tajima i narodu uop\u0161te? Ova monografija, nadam se, pru\u017ea odgovore na postavljena pitanja, jer predstavlja poku\u0161aj da se u celini prika\u017ee mnogostrana delatnost i \u017eivotni put ovog zanimljivog i po mnogo \u010demu zna\u010dajnog nau\u010dnika i publiciste, opozicionog delatnika u dva re\u017eima (staroj i novoj Jugoslaviji). Mnogo godina je pre\u0107utkivan i zaobila\u017een u radovima istori\u010dara, ekonomista i sociologa; u nekim, kada nije moglo da se izbegne ime dr Dragoljuba Jovanovi\u0107a spominjano je uglavnom u negativnom svetlu, osporavana je njegova nau\u010dna i politi\u010dka delatnost i doprinos razvoju nau\u010dne misli i borbi za demokratski preobra\u017eaj zemlje, izno\u0161eni, neta\u010dni i zlonamerni podaci, inspirisani politi\u010dkim razlozima i ciljevima.\u00a0<\/p>\n

U svojih osamdeset dve godine Dragoljub Jovanovi\u0107 je pro\u017eiveo bogat i pun razli\u010ditih doga\u0111aja, milih i nemilih, \u017eivot u raznim istorijskim razdobljima: do Prvog svetskog rata, me\u0111uratni period, rat i posleratni period u oslobo\u0111enoj zemlji. U svim periodima je bio politi\u010dki anga\u017eovan i kao mladi\u0107 u Pirotu i zatim u Francuskoj, i kao mladi profesor Beogradskog univerziteta, i politi\u010dki aktivni opozicioni prvak u Savezu zemljoradnika Srbije, i kao najiskreniji pobornik novog re\u017eima, a vrlo brzo i kao njegov najdosledniji opozicionar i kriti\u010dar do hap\u0161enja i osude na dugogodi\u0161nju robiju u novoj Jugoslaviji. U toku svih tih godina borbe i kada je bio osu\u0111ivan na zatvorske kazne, proganjan od strane policije i re\u017eima i u staroj i u novoj jugoslovenskoj dr\u017eavi, ostao je veran svojim ube\u0111enjima i idealima iz mladosti. U ovom niskom, krhkom \u010doveku ogromne energije i upornosti, iz o\u010diju su izbijali prodornost i radoznalost u otkrivanju onog \u0161ta je hteo da \u010duje i sazna od sabesednika.\u00a0<\/p>\n

Vrhunski intelektualac, bio je dobar stilista i izvanredan govornik. Kao profesor je plenio studente raznovrsno\u0161\u0107u i \u0161irinom svojih znanja, poznavanjem predmeta, jednostavno\u0161\u0107u i slikovito\u0161\u0107u u izlaganju materije. To ga je odlikovalo i u politi\u010dkim govorima i nastupima na mnogobrojnim zborovima \u0161irom zemlje.\u00a0<\/p>\n

Znanja ste\u010dena na vi\u0161im \u0161kolama Francuske, u slu\u0161aonicama Sorbonskog univerziteta, gde je slu\u0161ao predavanje najistaknutijih francuskih nau\u010dnika i srpskih predstavnika nauke i politike, u uporednom radu na prou\u010davanju istorije, sociolo\u0161ke misli, geografije i ekonomije, po povratku u zemlju prenosio je na slu\u0161aoce na narodnim univerzitetima i univerzitetskim slu\u0161aonicama. Od po\u010detka rada u Beogradu bio je inicijator predavanja iz istorije evropske i svetske sociolo\u0161ke misli, jedan od inicijatora pokreta za prou\u010davanje socijalnog polo\u017eaja naroda, formiranja socijalno-kulturnog pokreta i dr.\u00a0<\/p>\n

Ambiciozan i aktivan, Dragoljub Jovanovi\u0107 nije mogao da se zadovoljava kabinetskim radom, \u017eivotom izolovanog nau\u010dnika ili predava\u010da na Univerzitetu. Svoju misiju je video u borbi za menjanjem sistema nepravde, ograni\u010davanja slobode, uspostavljanjem nacionalne ravnopravnosti, protiv velike vlasti kralja i velikih srpskih politi\u010dkih stranaka u dru\u0161tvenom \u017eivotu, beskrupuloznosti policije, korumpiranja politi\u010dara, ekonomske eksploatacije naj\u0161irih narodnih masa. Ne zadovoljiv\u0161i se ni radom na socijalnom i kulturnom polju zbog ograni\u010denosti uticaja u dru\u0161tvu, te\u017eio je aktivnoj borbi za demokratski preobra\u017eaj zemlje i slobodan razvoj svih organizacija i udru\u017eenja. Svoju ulogu u slu\u017ebi narodu na\u0161ao je u politi\u010dkom anga\u017emanu, pre svega u radu me\u0111u selja\u010dkim masama u selja\u010dkoj zemlji, kakva je bila Jugoslavija, ugledav\u0161i se na delovanje hrvatskog selja\u010dkog pokreta i bugarskog zemljodelskog saveza na \u010delu sa Aleksandrom Stambolijskim. Bio je ube\u0111en da bez kulturnog uzdizanja i organizovanja ve\u0107inskog\u00a0<\/p>\n

selja\u010dkog stale\u017ea nema ekonomskog prosperiteta, niti borbe protiv re\u017eima i krupnih dru\u0161tveno- ekonomskih promena. Zato se odlu\u010dio da sa grupom svojih istomi\u0161ljenika u\u0111e u Savez zemljoradnika Srbije, vide\u0107i u njemu politi\u010dku organizaciju sposobnu da uz pomo\u0107 mladih intelektualaca aktivno delije na srpskom selu i stvara op\u0161tejugoslovenski selja\u010dki pokret uz pomo\u0107 ili pandan hrvatskom. Tom politi\u010dkom anga\u017emanu je podredio sve svoje snage, ambicije i sposobnosti, zapostaviv\u0161i nau\u010dne ambicije i podrediv\u0161i politi\u010dkoj aktivnosti nau\u010dnu karijeru.\u00a0<\/p>\n

Zadojen od mladih godina socijalisti\u010dkim idejama, ostao im je veran celog \u017eivota, koriguju\u0107i mnoge postulate socijalisti\u010dkog u\u010denja, ali ne odstupaju\u0107i od osnova mog u\u010denja. U temelje svog politi\u010dkog anga\u017eovanja uneo je borbu za demokratiju, oslobo\u0111enje selja\u0161tva od kapitalisti\u010dke eksploatacije, organizovanje seljaka za borbu protiv eksploatacije, pretvaranje sela u moderni ekonomski i socijalno-kulturni deo dru\u0161tva, stvaranje osnova za ravnopravnost svih naroda u zemlji i njeno preure\u0111enje na osnovama federalizma. Postao je jedan od najo\u0161trijih protivnika i kriti\u010dara re\u017eima, borac protiv diktatorskog re\u017eima i njegovih politi\u010dkih stranaka. U toj borbi je bio stalno na meti re\u017eima u staroj Jugoslaviji, koji ga je izvodio pred sudove, osu\u0111ivao na zatvorske kazne i progonstvo u \u201esrpski Sibir\u201c \u2013 Sand\u017eak. Oblikovala ga je ne samo upornost u agimaciji i odbrani svojih ideja, nego i spremnost da pru\u017ei ruku saradnje svima koji su bili protiv re\u017eima, da saslu\u0161a razli\u010dita mi\u0161ljenja, tra\u017ei savete od onih koje je po\u0161tovao i do \u010dijeg mu je mi\u0161ljenja stalo, kako je bilo sa profesorom Slobodanom Jovanovi\u0107em ili urednikom zagreba\u010dkog \u010dasopisa \u201eNova Evropa\u201c Milanom \u0110ur\u010dinom. Cene\u0107i mi\u0161ljenja drugog, uvek je zauzimao sopstveni stav i donosio odluke koje se nisu kosile sa njegovim pogledima. Politi\u010dke odluke \u010desto su bile i bolne i rezultat drugih razmi\u0161ljanja i neprospavanih no\u0107i. Odluke je donosio u skladu sa svojim opredeljenjima, uveren da one slu\u017ee ostvarenju odre\u0111enog cilja.\u00a0<\/p>\n

Ambiciozan i strastven politi\u010dar, podre\u0111ivao je li\u010dne ambicije interesima pokreta koji je stvarao krajem dvadesetih godina, kolebaju\u0107i se u odre\u0111enim momentima radi odr\u017eavanja celovitosti stranke kojoj je pripadao, dok nije nastupilo vreme i momenat neminovnog raskida sa strana\u010dkim saradnicima. Do\u017eivljavao je razo\u010darenje u ljude, ali je znao i da opra\u0161ta slabosti drugima, ne gaje\u0107i mr\u017enje i osvetoljubivost prema onima koji su ga izneveravali, mada sa tugom ocenjuju\u0107i stvarno stanje odnosa me\u0111u ljudima i politi\u010dkim uslovima.\u00a0<\/p>\n

Prema idejnim i politi\u010dkim protivnicima je nastupio beskompromisno, hrabro brane\u0107i svoje ideje i drugove pred dr\u017eavnicima, policijom, sudovima, svestan da \u0107e njegovo pona\u0161anje uticati ne samo na njegovu sudbinu nego i na sudbinu porodice i prijatelja. Ni\u0161ta ga nije moglo zaustaviti u odbrani svojih ideja i politi\u010dkog anga\u017emana, niti ga primorati na poniznost, strah i izneveravanje svojih idejnih i politi\u010dkih stavova, u \u010demu je bila njegova, mo\u017eda, najve\u0107a vrlina kao politi\u010dara i moralno ispravnog \u010doveka.\u00a0<\/p>\n

U li\u010dnom \u017eivotu je zbog politi\u010dkog anga\u017emana \u010desto bio odvojen od porodice, koja ga je u svemu zdu\u0161no podr\u017eavala i kojoj je uzvra\u0107ao toplinom i ljubavlju, nikad je ne izneveriv\u0161i u najdubljem ose\u0107anjima odanosti i privr\u017eenosti.\u00a0<\/p>\n

U\u017eivao je po\u0161tovanje, privla\u010dio je ljude ne samo \u0161irokim obrazovanjem i raznovrsnim znanjima, nego i otvoreno\u0161\u0107u u izlaganju svojih ideja i mu\u0161ljenja, iskreno\u0161\u0107u u verovanjima. Zato je uspevao da\u00a0<\/p>\n

nalazi istomi\u0161ljenike ne samo me\u0111u intelektualcima, nego pre svega me\u0111u univerzitetskom i seoskom omladinom. Protivnici su mu pripisivali razli\u010dite epitete (firerske ambicije, demagog, prevrtljivac, nepouzdan saveznik i drugi), \u0161ire\u0107i i neistine o njemu i njegovom moralu.\u00a0<\/p>\n

Ni vo\u0111e Udru\u017eene opozicije, ni komunisti nisu prihvatali Dragoljuba Jovanovi\u0107a i njegovu grupu, a kasnije i Narodnu selja\u010dku stranku, za ravnopravnog \u010dlana Narodnog fronta ili opozicije. Prvi su odbijali njega kao saradnika, drugi su podrivali njegov autoritet, kritikovali njegovu ideologiju, odvajali pojedine \u010dlanove, negiraju\u0107i pozitivnu ulogu u borbi protiv re\u017eima, ali i koriste\u0107i leve zemljoradnike i \u010dlanove njegove stranke u svojim ciljevima.\u00a0<\/p>\n

Uporno je iznosio svoje ideje u neravnopravnoj borbi protiv autokratije u posleratnoj Jugoslaviji, istupaju\u0107i hrabro sa skup\u0161tinske tribine i drugim prilikama protiv metoda vladanja KPJ i njenog vo\u0111stva, za demokratizaciju dru\u0161tveno-politi\u010dkog \u017eivota, stvaranja uslova za formiranje selja\u010dkog pokreta i bloka radi aktivnog u\u010de\u0161\u0107a selja\u0161tva u toj demokratizaciji. Ostao je usamljen, ali ne i bez nade na pobedu svojih ideja, posebno u pogledu osvajanja demokratskih osnova dru\u0161tva bez diktata jedne, mada i pobedni\u010dke, partije, uz saradnju i ravnopravnost svih politi\u010dkih subjekata u izgradnji socijalisti\u010dkog dru\u0161tva. Njegova upornost u propagiranju ideja dovela je do otvorenog suprotstavljanja re\u017eimu, koji ga je posle kratkog perioda \u201etrpljenja\u201c, osudio na robiju i izbacio iz politi\u010dkog \u017eivota zemlje oterav\u0161i ga na dugogodi\u0161nje robijanje. U nastojanjima da se odr\u017ei neograni\u010dena vlast u rukama jedne partije i njenog vo\u0111e, prema njemu, kao i prema mnogim drugim opozicionarima, postupljeno je po onoj poznatoj Makijavelijevoj tezi da za odr\u017eanje neograni\u010dene vlasti u jednim rukama moraju biti satrti svi suparnici i protivnici.\u00a0<\/p>\n

Zbog suprotstavljanja diktatorskim re\u017eimima bio je njihova \u017ertva i u me\u0111uratnoj i posleratnoj Jugoslaviji, ali ni policijska pra\u0107enja i sudske progone, ni izbacivanja sa Univerziteta, fizi\u010dki napadi i osuda na zatvorske kazne i robiju nisu slomili ovog vrsnog intelektualca i moralno jakog \u010doveka koji je ostao veran svojim \u017eivotnim i politi\u010dkim idealima, dosledno je branio svoja na\u010dela i verovanja, hrabro dizao glas gra\u0111anske savesti, pozivaju\u0107i na otpor svim nasilni\u010dkim metodama vladanja, za slobodu re\u010di i delovanja bez straha i sa uverenjem u pobedu slobodarskog demokratskog duha.\u00a0<\/p>\n

Bogat \u017eivotni put, \u017ertve koje je podnosio zbog politi\u010dkih i idejnih stavova, doprinos nauci \u2013 nesumnjivo svrstavaju Dragoljuba Jovanovi\u0107a me\u0111u najistaknutije srpske i jugoslovenske intelektualce XX veka.\u00a0<\/p> <\/div>\n <\/div>\n \n\n <\/div>\n \t\t<\/div>\n\t\t <\/div>\n \n <\/div>\n \n\t\t<\/div><\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ko je bio Dragoljub Jovanovi\u0107 \u00a0 Opisati \u017eivot nau\u010dnog i politi\u010dkog delatnika, profesora Beogradskog univerziteta dr Dragoljuba Jovanovi\u0107a, istaknutog u\u010desnika svih najva\u017enijih dru\u0161tveno-politi\u010dkih zbivanja na jugoslovenskom tlu od po\u010detka dvadesetih godina 20. veka do sredine \u010detrdesetih, oceniti bar delimi\u010dno njegov doprinos razvoju nau\u010dne misli, unapre\u0111enju nastavnog procesa na Univerzitetu, borbi za demokratizaciju dru\u0161tva i protiv […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"builder_content":"

Ko je bio Dragoljub Jovanovi\u0107<\/h3>

\u00a0<\/p>

Opisati \u017eivot nau\u010dnog i politi\u010dkog delatnika, profesora Beogradskog univerziteta dr Dragoljuba Jovanovi\u0107a, istaknutog u\u010desnika svih najva\u017enijih dru\u0161tveno-politi\u010dkih zbivanja na jugoslovenskom tlu od po\u010detka dvadesetih godina 20. veka do sredine \u010detrdesetih, oceniti bar delimi\u010dno njegov doprinos razvoju nau\u010dne misli, unapre\u0111enju nastavnog procesa na Univerzitetu, borbi za demokratizaciju dru\u0161tva i protiv autokratskih re\u017eima, nije bio ni lak ni jednostavan zadatak. Ime Dragoljuba Jovanovi\u0107a se \u010desto pojavljivalo na stranicama \u0161tampe i \u010dasopisa razli\u010dite politi\u010dke i ideolo\u0161ke usmerenosti, u se\u0107anjima u\u010desnika raznih zbivanja, u policijskoj i sudskoj dokumentaciji, u dokumentima Komunisti\u010dke partije Jugoslavije, u izjavama politi\u010dara i u\u010desnika dru\u0161tveno-politi\u010dkih doga\u0111aja u me\u0111uratnom i posleratnom razdoblju. U mnogim napisima i istra\u017eiva\u010dkim radovima profesor Jovanovi\u0107 je prikazan kao kontraverzna politi\u010dka li\u010dnost, \u010dovek koji je svoj talenat i nau\u010dne interese podredio politi\u010dkim ambicijama, kao li\u010dnost koja je u politi\u010dkoj aktivnosti uglavnom razbijala antire\u017eimske snage, savez radnika i seljaka, slu\u017eila je interesima diktatorskog re\u017eima, a kasnije tokom rata, okupatorskom podrivala socijalisti\u010dku izgadnju posle oslobo\u0111enja zemlje, slu\u017ee\u0107i interesima stranih sila i inostranoj agenturi. Ocenjivan je kao demagog, sluga Hrvata i Kominerne, saradnik \u010detni\u010dkog pokreta itd. Istori\u010dari su te ocene u \u0161tampi, literaturi, izve\u0161tajima iz novina, policijskih organa i rukovidilaca KPJ prihvatili optere\u0107eni raznim ideolo\u0161kim pristupima bez ozbiljnih analiza, \u010desto povr\u0161no i nedovoljno upu\u0107eni u sadr\u017einu i su\u0161tinu ideologije i akcije Dragoljuba Jovanovi\u0107a.\u00a0<\/p>

Ko je bio Dragoljub Jovanovi\u0107? Za\u0161to je privla\u010dio toliku pa\u017enju javnosti, \u010desto bio kritikovan? Koje su bile njegove politi\u010dke te\u017eenje tokom vi\u0161e od \u010detrdeset godina rada? \u0160ta je postigao u dru\u0161tveno- politi\u010dkim akcijama u me\u0111uratnoj i posleratnoj Jugoslaviji? Te\u0161ko odgovoriti na postavljena pitanja, a jo\u0161 te\u017ee dati ta\u010dne ocene i sudove o dometima njegovog slo\u017eenog politi\u010dkog i dru\u0161tvenog anga\u017emana, kome je posvetio svoj \u017eivot.\u00a0<\/p>

Li\u010dnost dr Dragoljub Jovanovi\u0107 je jo\u0161 od po\u010detka sedamdesetih godina privla\u010dila moju pa\u017enju prilikom prou\u010davanja politi\u010dke krize u Jugoslaviji u drugoj polovini XX veka, selja\u010dkog pokreta u Srbiji u to vreme, re\u017eima diktature i borbe protiv nje.\u00a0<\/p>

Dugo godina prou\u010davaju\u0107i \u017eivot i delovanje te li\u010dnosti do\u0161la sam do saznanja da je potrebno, radi istine i objektivnog vrednovanja njegove celokupne nau\u010dne i politi\u010dke delatnosti, preispitati davane ocene, nametane od strane raznih vlastodr\u017eaca i njihovih poslanika i slugu, kao i idejnih protivnika Dragoljuba Jovanovi\u0107a, u poku\u0161aju da se do\u0111e do objektivne slike njegovog \u017eivota i aktivnosti kao nau\u010dnika, pedagoga, pisca, politi\u010dara, koji je pro\u0161ao mnoge scile i haribde, su\u0111enja i robije zbog svojih politi\u010dkih stavova i anga\u017eovanja u borbi protiv re\u017eima autokratije i diktatura.\u00a0<\/p>

Rad je poku\u0161aj da se opi\u0161e \u017eivotni put, nau\u010dna i politi\u010dka aktivnost Dragoljuba Jovanovi\u0107a, preispituju ocene i sudove o njemu, istakne doprinos razvoju nau\u010dne misli i demokratizaciji dru\u0161tveno- politi\u010dkog i dr\u017eavnog ure\u0111enja kako u me\u0111uratnom razdoblju, tako i posle oslobo\u0111enja zemlje od okupacije.\u00a0<\/p>

Francuski \u0111ak, koga je sudbina odvela iz zaba\u010denog pirotskog kraja, preko Beograda i Makedonije na \u0161kolovanje na Sorbonski univerzitet u Francuskoj, gde je odbranio dve doktorske disertacije, bio je jedan od najboljih studenata istaknutog francuskog sociologa Selestena Buglea. Me\u0111u jugoslovenskim studentima je brzo postao jedan od pristalica jugoslovenske ideje, ali i ideologije socijalne pravde i jednakosti, jedan od vode\u0107ih li\u010dnosti u studentskom udru\u017eenju jugoslovenskih studenata u Parizu. U tom gradu je na\u0161ao svoju \u017eivotnu saputnicu Danu, tako\u0111e studentkinju, u Parizu mu se rodila prva k\u0107erka Bojka. Ovde je stekao ne samo \u0161iroka znanja iz sociologije, istorije i geografije, nego i mnogo dobrih prijatelja me\u0111u Francuzima i Jugoslovenima. Posle odbrane doktorata, u jesen 1923. godine vratio se u Beograd. Na poziv i po preporuci profesora Slobodana Jovanovi\u0107a Dragoljub Jovanovi\u0107 postaje docent Pravnog fakulteta Beogradskog univerziteta, na koji prelazi posle rada u Ministarstvu finansija, 1924. godine. Po\u010dinje njegov nau\u010dni i pedago\u0161ki rad, a brzo i napreduje, jer uskoro postaje vanredni profesor, predaje agrarnu politiku, dotad malo poznatu i malo znanu nauku u Srbiji uz punu podr\u0161ku profesora Slobodana Jovanovi\u0107a.\u00a0<\/p>

Mlad i aktivan nau\u010dnik ne zadovoljava se radom na Univerzitetu, ve\u0107 se anga\u017euje na prou\u010davanju socijalnih problema, uvi\u0111aju\u0107i te\u0161ko ekonomsko i socijalno stanje narodnih masa posle rata. Postaje jedan od osniva\u010da Grupe za socijalnu i kulturnu akciju u Beogradu sa grupom mladih intelektualaca, uglavnom poznanika iz Francuske i sa Univerziteta u cilju prou\u010davanja socijalnih problema. Sa saradnicima dr\u017ei predavanja u mnogim mestima Srbije i Vojvodine, upoznavaju\u0107i slu\u0161aoce sa u\u010denjem i \u017eivotom francuskih socijalista utopista, istaknutih sociologa Evrope. Pojedine delove svoje glavne doktorske teze povremeno iznosi u predavanjima na sastancima Grupe za socijalnu i kulturnu akciju i u drugim predavanjima. Svojim delovanjem podsti\u010de mlade ljude da rade na polju socijalne delatnosti. Posebno se zala\u017ee za \u0161irenje ideja demokratije, ljudske solidarnosti i ravnopravnosti raznih nacionalnosti, \u017eena, radnih ljudi. Ve\u0107 je 1924. godine obra\u0107ao pa\u017enju na potrebu upoznavanja \u0161irih slojeva sa osnovnim idejama organizovanja demokratskog dru\u0161tva, imaju\u0107i uzore u francuskoj demokratiji. U almanahu Grupe za socijalnu i kulturnu akciju pi\u0161e uvodni tekst o organizaciji demokratije u kojem, izme\u0111u ostalog, navodi da se zemlja nalazi \u201eu potpunoj dezintegraciji\u201c, da jo\u0161 nisu \u201enikli novi ljudi\u201c, upotrebljavaju se \u201estare metode za re\u0161avanje novih problema\u201c, a \u201enove misije jo\u0161 uvek nose stari ljudi\u201c. Time je izra\u017eavao kriti\u010dki stav prema postoje\u0107em dru\u0161tvenom ure\u0111enju i vladaju\u0107em sistemu. Sem kod francuskih socijalista, nalazio je uzore u delima srpskih socijalista XIV veka, pre svega u delima Svetozara Markovi\u0107a.\u00a0<\/p>

Pribli\u017eavaju\u0107i slu\u0161aocima i \u010ditaocima ideje naprednih evropskih i srpskih mislilaca, u mnogim tekstovima je ocrtao portrete i izneo ideje Svetozara Markovi\u0107a, Mihaila Avramovi\u0107a, Petra Ko\u010di\u0107a, Isidore Sekuli\u0107, Slobodana Jovanovi\u0107a, Anatola Fransa, \u017dana \u017doresa, Selestena Buglea, Emila Dirkhajma, Karla Marksa, Elen Klej i drugih istaknutih predstavnika doma\u0107e i evropske progresivne misli, tra\u017ee\u0107i u njihovim delima podsticaj za svoje ideolo\u0161ke postavke i aktivnost. Me\u0111u glavne ciljeve Grupe za socijalnu i kulturnu akciju svrstavao je ostvarenje ideala socijalne i dru\u0161tvene pravde radi postizanja \u201eorganskog skupa slobodnih ljudi i grupa koji racionalno proizvode materijalna i duhovna bogatstva i pravi\u010dno ih me\u0111u sobom dele\u201c. U isticanju potrebe demokratizacije dru\u0161tva propagirao je versku tolerantnost, istupaju\u0107i protiv \u201everske uko\u010denosti\u201c, za osloba\u0111anje i od nacionalnog romantizma, a pre svega za\u00a0<\/p>

likvidaciju \u201epolicijskog i militaristi\u010dkog shvatanja dr\u017eave\u201c. Radi ostvarenja tih ciljeva se anga\u017euje na socijalnom, a kasnije i politi\u010dkom polju.\u00a0<\/p>

Bio je i agilan propagator modernizacije jugoslovenske ekonomije i dru\u0161tva u celini. U tom smislu su va\u017eni njegovi tekstovi posve\u0107eni organizaciji proizvodnje i unapre\u0111enju finansijske politike. Uzor moderne proizvodnje je video u sistemu ameri\u010dkog industrijalca i bankara Henrija Forda, smatraju\u0107i da njegovi metodi mogu i treba da budu kori\u0161\u0107eni i u Jugoslaviji. O tim metodima je napisao predgovor knjizi Henrija Forda \u201eMoj \u017eivot\u201c. U tekstovima ekonomske provenijencije pokazao je iscrpno poznavanje problematike privrede i njene modernizacije kao osnova za dalji razvoj privrede zemlje.\u00a0<\/p>

Pored nau\u010dnog rada Dragoljub Jovanovi\u0107 je nalazio vremena i snage da pokre\u0107e pojedina izdanja, publikacije, zbornike radova, da bude urednik ili \u010dlan redakcija niza \u010dasopisa, zbornika i novina. Sa svojim saradnicima pokrenuo je zbornike tekstova \u201eNova kultura\u201c, \u201eBilten Grupe za socijalnu i kulturnu akciju\u201c, almanah te Grupe pod naslovom \u201eGeneracija pred stvaranjem\u201c, zbornike \u201eIstok\u201c i \u201eNovi pravci\u201c. Maja 1926. godine postao je urednik lista \u201eRad\u201c, koji je izlazio do februara 1929. godine kao organ Grupe za socijalnu i kulturnu akciju. Podr\u017eao je izla\u017eenje zagreba\u010dkog lista \u201eZemljoradni\u010dke novine\u201c. Pisao je o raznim temama u desetak srpskih, hrvatskih i drugih novina i \u010dasopisa, me\u0111u kojima su bili tako zna\u010dajni listovi kao \u0161to su: \u201ePolitika\u201c, \u201eNovosti\u201c, \u201e\u017divot i rad\u201c, \u201e\u017denski pokret\u201c, \u201eVenac\u201c, \u010dasopisi: \u201eSrpski knji\u017eevni glasnik\u201c, \u201eArhiv za pravne i dru\u0161tvene nauke\u201c, \u201ePrivredni pregled\u201c, \u201eNova Evropa\u201c i mnogi drugi.\u00a0<\/p>

Dragoljub Jovanovi\u0107 je bio ogor\u010deni i strastveni borac protiv svih vidova nasilja i autokratskih re\u017eima, bilo da su to diktatura Kralja Aleksandra, fa\u0161isti\u010dki sistemi u Nema\u010dkoj i Italiji, autokratski metodi u organizovanju dru\u0161tva od strane komunista. Celokupan svoj \u017eivot posvetio je borbi za \u017eivot bez straha, odupiranju re\u017eimima koji unu\u0161tavaju ljudsko dostojanstvo, ograni\u010davaju slobodu \u010doveka. Zato naslov jednog njegovog \u010dlanka, koji je objavljen tek 1991. godine, \u201eSloboda od straha\u201c izra\u017eava njegovo najdublje \u017eivotno opredeljenje.\u00a0<\/p>

Za hrabrost i doslednost odao mu je priznanje slovena\u010dki istori\u010dar Jo\u017ee Pirjavec koji je ocenio Dragoljuba Jovanovi\u0107a kao \u010doveka koji nije pognuo glavu ni pred kraljem Aleksandrom, ni pred Josipom Brozom Titom (dr Jo\u017ee Pirjavec, Jugoslavija 1918-1992, Nastanak, razvoj te raspad Kara\u0111or\u0111evi\u0107eve ni Titove Jugoslavije, Koper, 1995). Jovanovi\u0107evoj hrabrosti odao je priznanje i dr Bo\u017eidar Jak\u0161i\u0107 u predgovoru knjige Dragoljub Jovanovi\u0107, \u201eSloboda od straha\u201c. Izabrane politi\u010dke rasprave (Beograd, 1991), pi\u0161u\u0107i o njegovoj ulozi u razvoju demokratske misli. Podvukao je da je \u201emalo li\u010dnosti tako sna\u017enog i doslednog demokratskog uverenja koje su se i u prvoj (gra\u0111anskoj) i u drugoj (socijalisti\u010dkoj) Jugoslaviji tako dosledno suprotstavljale autoritarnim politi\u010dkim sistemima i bile u opoziciji svemu \u0161to je u javnom \u017eivotu antidemokratsko, kao \u0161to je to \u010dinio Dragoljub Jovanovi\u0107\u201c. U ovoj oceni, \u010dini mi se le\u017ei sr\u017e umnog i politi\u010dkog kreda istaknutog intelektualca i neumornog borca za \u017eivot bez straha.\u00a0<\/p>

U svojim demokratskim ube\u0111enjima, od kojih nije odstupao u dugogodi\u0161njoj politi\u010dkoj borbi, zalagao se za ja\u010danje uloge narodnih masa, pre svega selja\u0161tva, ne zaboravljaju\u0107i ni ulogu radni\u010dke klase u dru\u0161tvenim preobra\u017eajima. Ostao je veran svojim mladala\u010dkim socijalisti\u010dkim idejama, ali ih je prilago\u0111avao uslovima i politi\u010dkim zahtevima vremena. Sa ponosom je li\u010dno meni istakao da je vaspitavan na idejama francuske demokratije, da je mogao da skrene ulevo ili \u010dak i udesno, ali se odupro i ostao veran ube\u0111enjima iz mladosti i idejama najve\u0107ih francuskih demokratskih mislioca, posebno\u00a0<\/p>

istakav\u0161i \u017dan \u017doresa i Romena Rolana. U \u201ePoliti\u010dkim uspomenama\u201c obja\u0161njavao je svoj put u politiku re\u010dima: \u201eSve se desilo kako se moralo desiti. Od \u0111aka-socijaliste morao sam postati Jugosloven po ideologiji u jednom Svetskom ratu koji je revolucionisao Evropu i svet i stvarao Jugoslaviju. Nisam se mogao zadovoljiti praznim patriotizmom, jo\u0161 manje ofanzivnim nacionalizmom, koji je zna\u010dio kod Srba veliko-srpstvo. Morao sam po\u010deti jednim naizgled konstruktivnim i bezazlenim radom, koji se ubrzo pretvorio u ru\u0161enje bez koga nije moglo biti nove izgradnje. Tako se nametnula politi\u010dka borba, tim pre \u0161to je ona najvi\u0161e odgovarala mom temperamentu i ranoj \u0111a\u010dkoj praksi\u201c. Shodno tome od propagiranja ideja demokratije i socijalne pravde krenuo je u konkretnu politi\u010dku akciju, ne zadovoljavaju\u0107i se ni radom u dru\u0161tvu socijalnih radnika, ni u Grupi za socijalnu i kulturnu akciju.\u00a0<\/p>

Svoj politi\u010dki anga\u017eman usredsredio je na rad u Savezu zemljoradnika Srbije, u koji je marta 1927. godine stupio sa grupom istomi\u0161ljenika i formirao unutar Saveza grupu levih zemljoranika. Za\u0161to je pristupio Savezu? Bio je to korak u\u010dinjen iz ljubavi prema seljacima, \u010diji je \u017eivot i te\u0161ko\u0107e upoznao prou\u010davaju\u0107i agrarnu problematiku, pose\u0107uju\u0107i sela i varo\u0161ice, susre\u0107u\u0107i se sa seljacima na va\u0161arima i prilikom raznih praznika. Odlu\u010dio je da seljacima posveti svoj \u017eivot i da ih organizuje za borbu za pobolj\u0161anje njihovog polo\u017eaja. Zasnovao je ideologiju tzv. agrarnog socijalizma, osloba\u0111anja selja\u0161tva od eksploatacije grada, podrazumevaju\u0107i pod tom eksploatacijom kapitalisti\u010dki sistem i potcenjivanje selja\u0161tva kao ve\u0107inskog dela stanovni\u0161tva, njegovo kulturno i socijalno, kao i ekonomsko, uzdizanje i osamostaljenje i ja\u010danje uloge u dr\u017eavi. Svu svoju energiju je usmerio na re\u0161avanje problema selja\u0161tva u Srbiji, Vojvodini i ostalim oblastima zemlje sa stra\u0161\u0107u bore\u0107i se za osloba\u0111anje selja\u0161tva iz kand\u017ei kapitala i zelena\u0161a, trgovaca, policije i \u010dinovni\u0161tva. Potpuno se predao radu me\u0111u seljacima privla\u010de\u0107i na taj rad mlade intelektualce, studente i napredne seljake. I u okvirima Saveza zemljoradnika i posle odvajanja od njega te\u017eio je stvaranju op\u0161tejugoslovenskog selja\u010dkog pokreta u savezu sa Hrvatskom selja\u010dkom strankom i drugim selja\u010dkim strankama i pokretima na jugoslovenskom tlu, pa i \u0161ire, u savezu sa bugarskim zemljoradnicima, radi ja\u010danja borbe seljaka za ekonomski napredak i politi\u010dko organizovanje. Toj ideji je ostao veran i posle rata, u socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji.\u00a0<\/p>

U redovima Saveza zemljoradnika Srbije od 1927. do 1940. godine delovao je na njegovoj aktivizaciji, ru\u0161enju konzervativnog vo\u0111stva pomo\u0107u grupe levih zemljoradnika, poku\u0161avaju\u0107i da se dosledno, uz korektive, primenjuju Program i Statut tog Saveza. Kada je shvatio da njegovi napori u tom smislu nisu imali efekta, posebno posle smrti predsednika Saveza Jovana Jovanovi\u0107a-Pi\u017eona, osnovao je Narodnu selja\u010dku stranku, odvojiv\u0161i se od matice uo\u010di napada fa\u0161isti\u010dke Nema\u010dke na Jugoslaviju.\u00a0<\/p>

Njegovo zalaganje za razumevanje zahteva hrvatskog selja\u010dkog pokreta nije nailazilo na razumevanje i smatralo se \u010dak da je u slu\u017ebi Hrvata i protiv interesa Srba.\u00a0<\/p>

Shvativ\u0161i da o\u0161tri srpsko-hrvatski sukobi podrivaju osnove mlade jugoslovenske dr\u017eave i razbuktavaju nacionalisti\u010dke strasti, Dragoljub Jovanovi\u0107 je video u njima opasnost za razvoj demokratije i ostvarenje stvarnog savaza izme\u0111u dva najve\u0107a naroda u dr\u017eavi.\u00a0<\/p>

Oko svojih ideja, od kojih su mnoge prevazilazile vreme u kome je \u017eiveo i dru\u0161tvenu svest vode\u0107ih politi\u010dkih struktura, nije mogao okupiti ve\u0107i broj pristalica me\u0111u inteligencijom i politi\u010darima ni u Srbiji, ni u drugim krajevima dr\u017eave. \u010cesto smele i za mnoge opasne ideje su izazivale i vlast i predstavnike konzervativnih politi\u010dkih krugova, a u komuniste. Svojim nastupima i zalaganjem za re\u0161avanje selja\u010dkih\u00a0<\/p>

problema, o\u0161trom kritikom re\u017eima i vode\u0107ih politi\u010dara iz redova opozicije davali su hranu za kritiku i odbacivanje saradnje sa njim. Ispoljavao je i politi\u010dku naivnost i idealizaciju sposobnosti i snage selja\u0161tva za obra\u010dune sa re\u017eimom, \u0161to je na njega navla\u010dilo mr\u017enju vlasti. Jovanovi\u0107eva te\u017enja za stvaranjem op\u0161tejugoslovenskog selja\u010dkog pokreta izazivala je otpor pre svega hrvatskog vo\u0111stva HSS u me\u0111uratnom periodu, a u posleratnom rukovodstva KPJ. Bio je uglavnom usamljen u svojoj politi\u010dkoj aktivnosti i potisnut na margine politi\u010dkog \u017eivota u obe Jugoslavije, ali nije se mirio sa tim i ostao je dosledan i veran svojim ideolo\u0161kim stavovima i uporan u nastojanjima da ih ostvari, uprkos progonima, hap\u0161enjima, osudama i kritikama. U tome je ispoljavao borbenost i visoku moralnu snagu. Suprotstavljaju\u0107i se velikosrpskoj ideji i separatizmu nesrpskih politi\u010dara, odbacio je zvani\u010dnu doktrinu integralnog jugoslovenstva, smatraju\u0107i da je samo federalno ure\u0111enje dr\u017eave mogu\u0107nost u otklanjanju prevlasti srpskog politi\u010dkog establi\u0161menta u politi\u010dkim i dru\u0161tvenim odnosima i suzbijanju nacionalisti\u010dkih te\u017enji hrvatskih i slovena\u010dkih politi\u010dara. To \u0107e se posti\u0107i izgradnjom zajedni\u010dke dr\u017eave na osnovu dobrovoljnosti u zajedni\u010dkom delovanju i ravnopravnosti.\u00a0<\/p>

Bio je ogor\u010deni protivnik centralisti\u010dkog ure\u0111enja dr\u017eave zasnovanog na Vidovdanskom ustavu. Na su\u0111enju 1938. godine u zaklju\u010dnoj re\u010di je izjavio:\u201cNe be\u017eim od odgovornosti, ne branim se, ne otimam se, ve\u0107 samo odre\u0111ujem svoj stav i obele\u017eavam svoje verovanje. Ni ja, ni drugi nismo fatalisti, ni zanesenjaci. Nismo zavedeni, ni pla\u0107enici. Ne\u0107emo da se raspadne dr\u017eava. Zato predla\u017eemo reforme. Ne\u0107emo gra\u0111anski rat, zato tra\u017eimo ekonomske i socijalne reforme. Ne\u0107emo separatizam, zato tra\u017eimo samoupravu i federaciju\u201c.\u00a0<\/p>

Saznanje o potrebi dr\u017eavnog preure\u0111enja na federalisti\u010dkoj osnovi kod Dragoljuba Jovanovi\u0107a se u\u010dvrstilo posle dolaska Hitlera na vlast u Nema\u010dkoj. Uvi\u0111aju\u0107i da srpsko-hrvatski sukobi slabe odbrambenu mo\u0107 zemlje, zalagao se za re\u0161avanje hrvatskog pitanja, a kasnije i srpskog, za sklapanje iskrenog srpsko-hrvatskog sporazuma na demokratskim osnovama, za slobodno razvijanje zajedni\u010dkog \u017eivota pod jednim dr\u017eavnim krovom uz u\u017eivanje razlika i interesa svakog od ova dva najve\u0107a naroda u Kraljevini Jugoslaviji bez pritisaka i prevlasti jednog od njih. Zato je podr\u017eavao sporazum sklopljen 1937. i kasniji ulazak predsednika Hrvatske selja\u010dke stranke dr Ma\u010deka u vladu. Zbog njegovog otvorenog zalaganja za re\u0161avanje srpsko-hrvatskih sukoba bio je meta napada u \u0161tampi, posebno desni\u010darskoj i provladinoj, pa \u010dak i u strana\u010dkim glasilima nekih demokratski orijentisanih politi\u010dkih krugova.\u00a0<\/p>

Zbog antiautokratskih demokratskih ube\u0111enja i borbe protiv re\u017eima bio je osu\u0111en na godinu dana robije 1932. godine i izba\u010den sa Univerziteta. Posle dolaska sa robije bio je aktivan za vreme priprema i sprovo\u0111enja petomajskih parlamentarnih izbora 1935. godine, na kojima je bio izabran za narodnog poslanika. Ponovo je bio uhap\u0161en i osu\u0111en na zatvorsku kaznu 1939. godine. U kratkim periodima van zatvorskih zidina izdr\u017eavao je porodicu advokaturom, brane\u0107i pred Dr\u017eavnim sudom za za\u0161titu dr\u017eave seljake, komuniste, Makedonce.\u00a0<\/p>

U politici se Dragoljub Jovanovi\u0107 nije pridr\u017eavao ustaljenih metoda i razmi\u0161ljanja. U zavisnosti od uslova prilago\u0111avao je svoje ideje i prakti\u010dne poteze, povremeno je u\u010destvovao u zajedni\u010dkim akcijama sa drugim opozicionim grupama i strankama, podr\u017eavaju\u0107i stvaranje jakog opozicionog bloka radi ru\u0161enja vlade i nedemokratskog re\u017eima. Isticao je: \u201eMi smo svim svojim spisima i akcijama tra\u017eili izlaz, tra\u017eili smo izlaz iz \u0107orsokaka u koji je ovu zemlju doveo re\u017eim diktature... Tra\u017eili smo i jedan nov ideal za novo vreme\u00a0<\/p>

i za nove generacije. Za\u0161to tra\u017eimo takav ideal kad ve\u0107 postoji komunizam? On kao kakvo veliko sunce greje ljude i \u010disti ih od uro\u0111enog egoizma... Mi se ne damo zatvoriti u dilemu: mrtvilo dana\u0161njeg re\u017eima ili komunisti\u010dka groznica; apsolutizam ili krvava revolucija. Na\u017ealost, danas se stvorio jedan jaz, jedna opasna praznina izme\u0111u vladinog rada gore i komunisti\u010dkog rada dole. U na\u0161oj zemlji se jo\u0161 nacionalno pitanje prepli\u0107e sa socijalnim gnevom, i obrnuto. Komunisti idu u frankovce i makedonstvuju\u0161\u010de, separatisti idu u komuniste. Mi u teoriji nemamo ni\u0161ta protiv komunizma i protiv revolucije. Ali mi, politi\u010dki ljudi, stvari posmatramo s obzirom na na\u0161u sredinu, na na\u0161e vreme i ne generaciju kojoj pripadamo\u201c. Naglasio je da se on i njegove pristalice bore \u201eprotiv privredne eksploatacije, dru\u0161tvene nejednakosti i kulturne zapu\u0161tenosti ljudi, ljudi koji rade, naro\u010dito seljaka\u201c. Podvukao je stanovi\u0161te da \u017eele da Jugoslavija bude zemlja ure\u0111ena na federalisti\u010dkim principima, u kojoj bi bile zadovoljene istorijske te\u017enje i tradicije i Hrvata i Slovenaca, a ne samo Srba, da u zajedni\u010dkoj ku\u0107i svi \u010dlanovi \u201eporodice\u201c budu zadovoljeni\u201c. Podvla\u010dio je da narod ima da bira \u201eili korenite politi\u010dke reforme u pogledu dr\u017eavnog ure\u0111enja, ili stalne srzavice i raspad dr\u017eave prilikom prvog potresa\u201c, tra\u017ee\u0107i sprovo\u0111enje \u201ekorenite ekonomske reforme\u201c sadr\u017eane u programu Saveza zemljoradnika, koji je prihvatila i njegova zemljoradni\u010dka levica. U protivnom \u0107e nastati haos, socijalni nemiri i gra\u0111anski rat. Nagla\u0161avao je:\u201cAko ne prihvatite federaciju, ima\u0107ete separaciju, to zna\u010di propast i za Srbe i za Hrvate i za Slovence. Ako ne\u0107ete ubrzanu evoluciju, ima\u0107ete nasilnu revoluciju\u201c.\u00a0<\/p>

Brane\u0107i se od napada re\u017eimske \u0161tampe i kriti\u010dara sa desna, Dragoljub Jovanovi\u0107 je obja\u0161njavao svoje stavove u vezi sa saradnjom sa komunistima, odbijaju\u0107i sve prigovore da slu\u017ei njima, Moskvi, Kominterni. Nije dozvoljavao da ga bilo ko svojata, sa mu name\u0107e svoje stavove, taktiku i parole. U tome je ispoljavao doslednost u odnosima kako sa drugim opozicionim snagama, tako i sa komunistima. U odnosu sa njima, protive\u0107i se ilegalnim metodima rada KPJ, podr\u017eavao je napore na stvaranju Narodnog fronta kao u borbu protiv fa\u0161izma i njegove ideologije, zala\u017eu\u0107i se za uklju\u010divanje predstavnika radni\u010dke klase, tj. KPJ, u Udru\u017eenu opoziciju radi ja\u010danja antire\u017eimske borbe i demokratski preobra\u017eaj zemlje.\u00a0<\/p>

Zbog tog zalaganja je bio izlo\u017een kritici \u0161efova Udru\u017eene opozicije, koji ga nisu ni priznavali za njenog \u010dlana. Komunisti su mu zamerali na laviranju izme\u0111u njih i gra\u0111anskih politi\u010dara, na odvla\u010denju selja\u0161tva od saveza sa radnicima, odvla\u010de\u0107i iz redova zemljoradni\u010dke levice najagilnije mlade \u010dlanove u svoje redove, slabe\u0107i pozicije te levice i njenog vo\u0111e, mada bez vidnijeg uspeha.\u00a0<\/p>

Uz ozbiljne primedbe i rezerve o saradnji i u saradnji sa komunistima, smatrao je ipak da oni treba da u\u010destvuju u legalnoj antire\u017eimskoj borbi kao predstavnici radni\u010dke klase. Saradnja sa njima na stvaranju Narodnog fronta pokazala je njegov jasan antifa\u0161izam, bezkompromisnu osudu fa\u0161isti\u010dke ideologije i prakse, koje je izrazio i u objavljenim tektovima. Taj stav je pokazao i odlaskom u republikansku \u0160paniju, o \u010demu je napisao tekst objavljen u zagreba\u010dkom \u010dasopisu \u201eKnji\u017eevnik\u201c, izdav\u0161i ga kasnije kao posebnu bro\u0161uru \u201eBio sam u \u0160paniji\u201c. Svoj antifa\u0161izam i privr\u017eenost demokratiji Dragoljub Jovanovi\u0107 je dokazao i kritikom spoljne politike Stojadinovi\u0107eve vlade zbog ustupka i pribli\u017eavanja fa\u0161isti\u010dkoj Nema\u010dkoj. Podr\u017eavao je sve antifa\u0161isti\u010dke akcije i pokrete u Evropi koji su se suprotstavljali agresiji Hitlerovske Nema\u010dke i Musolinijeve Italije u Evropi i Africi. U uvi\u0111anju opasnosti koja preti Jugoslaviji od strane fa\u0161isti\u010dkih dr\u017eava i njihovih satelita zalagao se za neizostavno uspostavljanje diplomatskih i prijateljskih odnosa sa Sovjetskim Savezom, smatraju\u0107i Rusiju osloncem slovenskih naroda u suprotstavljanju nema\u010dkim zavojeva\u010dkim planovima i te\u017enjama. Bio je, sem toga, pristalica\u00a0<\/p>

uspostavljanja prijateljskih odnosa sa bugarskim narodom, kao i sa demokratskim zapadnoevropskim dr\u017eavama i narodima.\u00a0<\/p>

Doslednost i privr\u017eenost svojim politi\u010dkim ube\u0111enjima izrazio je u pozdravnoj re\u010di na beogradskoj \u017eelezni\u010dkoj stanici posle izlaska iz zatvora 1939. godine. Okupljenom narodu i prijateljima je rekao: \u201eVra\u0107am se iz zatvora onakav kakav sam tamo i oti\u0161ao. Nisam izgubio ni volju ni svoje uzdaje da \u0107e narod uvek imati poslednju re\u010d\u201c. Istakao je da \u0107e se i dalje truditi \u201eda svu energiju\u201c naroda sa svojim istomi\u0161ljenicima propusti \u201ekroz jednu jedinstvenu turbinu\u201c, stvaraju\u0107i \u201epogonsku snagu\u201c za ostvarenje politi\u010dkih i socijalnih ideja zemljoradni\u010dke levice.\u00a0<\/p>

Nevolje sa komunistima su se nastavile za vreme rata i posle oslobo\u0111enja zemlje. Posle kra\u0107eg perioda uzajamne saradnje u Narodnom frontu i rukovodstvu savezne i srpske skup\u0161tine i povratka na Univerzitet, bio je ponovo napadan zbog opozicionih nastupa u Narodnoj skup\u0161tini i kritike pojedinih zakonskih predloga (Zakona o zadrugama, o \u0161tampi i dr.). Ponovo je bio isklju\u010den sa Univerziteta, izba\u010den iz rada Skup\u0161tine Jugoslavije i Srbije, zatim uhap\u0161en i osu\u0111en na devet godina robije sa fizi\u010dkim radom.\u00a0<\/p>

Bio je prinu\u0111en da se brani kako od napada re\u017eima u me\u0111uratno doba, tako i od komunisti\u010dkih napada za izneveravanje ideja socijalne pravde i odvajanje selja\u0161tva od radni\u010dke klase, \u0161to se tuma\u010dilo kao izdaja.\u00a0<\/p>

Pored vernosti idealima i ube\u0111enjima Dragoljuba Jovanovi\u0107a je odlikovala hrabrost, koju nisu mogli uni\u0161titi ni napadi ideolo\u0161kih protivnika, pa i biv\u0161ih prijatelja i sledbenika, ni pritisci, represija i progoni organa vlasti. Uvek se zalagao za slobodno izra\u017eavanje stavova, borio se za svet bez nasilja i uni\u017eavanja \u010dovekovog dostojanstva. Hrabrost i nemirenje sa onima koji su sprovodili naredbe vlasti pokazao je i u obra\u0107anju univerzitetskim vlastima, \u010dlanovima Saveta Pravnog fakulteta, kolegama koji su ga izbacili sa Univerziteta, re\u010dima: \u201eZnam da je ovaj postupak do\u0161ao kao posledica mojih govora u Skup\u0161tini. Bi\u0107e ono \u0161to je re\u017eim odlu\u010dio da bude. Ja bih jedino voleo da se vi ne sramotite vr\u0161e\u0107i jedan posao koji vam ne prili\u010di. Neka me osudi policija, sud, ko ho\u0107e, samo neka to ne \u010dine ljudi sa kojima sam sara\u0111ivao u jednom uzvi\u0161enom poslu\u201c. Tim re\u010dima, izgovorenim 1946. godine, stavio je na proveru moral svojih kolega u nauci i pedago\u0161kom radu, koji zbog jednog profesora i politi\u010dara nisu \u017eeleli da se li\u0161e posla i privilegija i pokoeno i bez roptanja obavili posao koji im je dodelila vlast.\u00a0<\/p>

Na su\u0111enju 1947. godine svoj politi\u010dki kredo otvoreno je izneo pred onim koji \u0107e ga osuditi na devet godina robije, zavr\u0161avaju\u0107i odbranu re\u010dima: \u201e Ako me osudite na zatvor, ja \u0107u rado tamo oti\u0107i i nastavi\u0107u da propovedam ono za \u0161ta sam se stalno borio, \u010demu sam slu\u017eio i \u010demu ostajem veran. Bori\u0107u se za Jugoslaviju, za federaciju, za republiku, za socijalizam, za narodnu vlast\u201c.\u00a0<\/p>

Mada nije bila dokazana nijedna krivica za koju je bio optu\u017een (antinarodni rad, veza sa stranim agentima, saradnja sa dr Ma\u010dekom i emigracijom) dr Dragoljub Jovanovi\u0107 je bio osu\u0111en na devet godina robije sa prinudnim fizi\u010dkim radom. Ni na robiji nije prestao da radi, pi\u0161e zabele\u0161ke o ljudima i proteklom vremenu. Osu\u0111en nevin i bez dokaza, nije izgubio veru u budu\u0107nost i moral ljudi, u \u010demu su ga sve vreme robijanja podr\u017eavali \u017eena Dana, deca i pojedini verni prijatelji.\u00a0<\/p>

Po izlasku sa robije tru godine je \u017eiveo od pomo\u0107i prijatelja, vernih mu seljaka i paketa iz Francuske koje je slala odana prijateljica Mari-An Karoa. Po\u010deo je hod po mukama za dobijanje zaslu\u017eene penzije. Od vlasti je dobijao pomo\u0107 koja nije bila dovoljna za izdr\u017eavanje porodice, koja se svela na \u017eenu Danu i k\u0107erku Dafinu. Re\u017eim je starog profesora i politi\u010dara osudio i posle robijanja na polugladno bivstvovanje, ne dodeliv\u0161i mu penziju zbog \u201enedostatka radnog sta\u017ea\u201c. Umro je u svojoj osamdeset tre\u0107oj godini, skromno sahranjen u krugu porodice i naju\u017eih prijatelja.\u00a0<\/p>

*****<\/p>

Uobi\u010dajeno je da svako nau\u010dno istorijsko istra\u017eivanje bude snabdeveno aparatom (napomenama) sa dodatnim obja\u0161njenjima, navo\u0111enjem izvora koji su kori\u0161\u0107eni. U ovom delu je odstupljeno od tog na\u010dina prezentovanja gra\u0111e u klasi\u010dnom smislu zato \u0161to bi tekst bio suvi\u0161e optere\u0107en napomenama, ispresecan velikim brojem podataka i izvora, \u0161to bi naru\u0161ilo tok izlaganja i nepotrebno upu\u0107ivalo \u010ditaoca da za svaki podatak ili citat mora proveravati ta\u010dnost navedenog. Taj \u201enedostatak\u201c nadokna\u0111ujem bibliografijom objavljenih i rukopisnih tekstova dr Dragoljuba Jovanovi\u0107a i literaturom o njemu.\u00a0<\/p>

Glavni izvor za pisanje ovog dela su bili rukopisi dvanaest knjiga \u201ePoliti\u010dkih uspomena\u201c Dragoljuba Jovanovi\u0107a, pisanih u prvoj polovini \u0161ezdesetih godina, posle izlaska sa robije. Rukopis iznosi tri i po hiljade strana gusto pisanog teksta, snabdeven je registrom imena sa kratkim biografskim podacima za ve\u0107inu li\u010dnosti o kojima je re\u010d u tekstu. Prirodno je da su iz tog obimnog teksta za ovo delo uzeti najva\u017eniji podaci. Tokom 1997. godine izdato je prvih sedam knjiga tog rukopisa, koje su bile u posedu Arhiva Jugoslavije i skoro trideset godina bili dostupni samo pojedinim istra\u017eiva\u010dima. Jovanovi\u0107eve uspomene nezaobilazan izvor ne samo za prou\u010davanje \u017eivotnog puta samog autora, nego i za prou\u010davanje politi\u010dke, nau\u010dne i kulturne istorije doba u kome je on \u017eiveo. U rukopisu se nalaze i mnogi dokumenti, pisma, ise\u010dci iz raznih novina, govori Dragoljuba Jovanovi\u0107a na raznim skupovima i zborovima, zapisnici sa raznih sastanaka zemljoradni\u010dke levice i Narodne selja\u010dke stranke. Kao i u drugim tekstovima Dragoljub Jovanovi\u0107 izra\u017eava li\u010dno vi\u0111enje ljudi i doga\u0111aja, iznosi li\u010dne stavove, mada poku\u0161ava, i dosta uspe\u0161no, da opi\u0161e atmosferu vremena i pona\u0161anje razli\u010ditih subjekata dru\u0161tveno- politi\u010dkih zbivanja i doga\u0111aja. Prirodno je da istra\u017eiva\u010d mora da proverava navode i po drugim izvorima, kada je to bilo mogu\u0107e, uglavnom imaju\u0107i poverenje u istinitost navoda i podataka koje su navedene u uspomenama.\u00a0<\/p>

Iz obimnog rukopisa od tri knjige na 1390. stranica i sa vi\u0161e stotina imena ljudi sa kojima se Dragoljub Jovanovi\u0107 susretao, sara\u0111ivao ili se sukobljavao u toku svoje politi\u010dke i nau\u010dne karijere, objavljene su dve knjige pod naslovom \u201eLjudi, ljudi... Medaljoni 56 umrlih savremenika\u201c (Beograd 1973, I) i \u201eLjudi, ljudi... Medaljoni 46 umrlih savremenika\u201c (Beograd 1975, II), koje predstavljaju samo manji deo rukopisa. Kao i \u201ePoliti\u010dke uspomene\u201c, ove dve knjige su va\u017ean izvor za razumevanje odnosa izme\u0111u Dragoljuba Jovanovi\u0107a i njegovih savremenika, od kojih su mnogi bili istaknuti nau\u010dnici, knji\u017eevnici i politi\u010dari u me\u0111uratnoj Jugoslaviji, za saznanja o mnogim ve\u0107 zaboravljenim ili malo poznatim li\u010dnostima.\u00a0<\/p>

Mnogi likovi su upe\u010datljivo, sa zanimljivim podacima iz njihovog \u017eivota i stvarala\u0161tva dati, tako da su u nedostatku drugih izvora ove dve knjige od velike vrednosti za istra\u017eivanje istorije XX veka na jugoslovenskom tlu.\u00a0<\/p>

U rukopisu je ostalo op\u0161irno delo \u201eRazmi\u0161ljanje o moralu\u201c, koje je Dragoljub Jovanovi\u0107 po\u010deo da pi\u0161e u zatvoru, tokom 1947-1955. godine. Dosada se niko nije prihvatio da objavi ovaj zna\u010dajan rukopis. Sam Dragoljub Jovanovi\u0107 ga je objavio i dve knjige pod op\u0161tim naslovom \u201eVedrina\u201c. Prva knjiga je \u0161tampana 1970. godine i nosila podnaslov \u201eSavremeni \u010dovek, priroda i civilizacija\u201c. U tekstu je zabele\u017eio da je podatke za to delo prikupljao nekoliko godina, da se \u201ese\u0107ao do\u017eivljenog i pro\u010ditanog, ispisivao nova saznanja, bogatio se razgovorima i tu\u0111im iskustvima, danju \u010ditao ili bele\u017eio olovkom, no\u0107u se vra\u0107ao na iste misli\u201c u zatvorskoj \u0107eliji u sremskomitrova\u010dkom zatvoru. U objavljenoj knjizi (prva knjiga) razmi\u0161lja o plodovima ratova i revolucije, likovima boraca i tvoraca, raspravlja o zna\u010daju prirode za \u010doveka i njegov \u017eivot, o zna\u010daju zemlje u selja\u010dkom \u017eivotu prilikom formiranja seljakovog lika, o uticaju civilizacije na razvoj ljudskog dru\u0161tva, prirodnim uslovima za \u017eivljenje i stvaranje. Druga knjiga rukopisa objavljena je 1971. godine i naslovljena \u201eVedrina\u201c. U njenom prvom delu pi\u0161e o radu kao obliku osloba\u0111anja \u010doveka, o dostojanstvu telesnog rada i prola\u017eenju puta kroz rad do slobode.\u00a0<\/p>

Bio je iskren i dosledan borac za po\u0161tovanje rada kao merila ljudske vrednosti i \u017eivljenja. Rad je za njega bio osnova razvoja li\u010dnosti i njenog aktivnog u\u010de\u0161\u0107a u stvaranju svih vrednosti, pre svega nauke i tehnike. Povezuje potrebu rada i moralnog faktora, tj. uticaj rada kao psihi\u010dkog i moralnog faktora na \u010doveka, nadovezuju\u0107i na ta razmi\u0161ljanja i stavove o plodovima rada i zna\u010daju delotvornih ljudi. Drugi deo knjige posve\u0107uje razmi\u0161ljanjima o veri i njenom zna\u010daju, tj. vere u boga i verskih ose\u0107anja za ljude. Razmatra razli\u010dite religije i verske organizacije, puteve ka bezverju i ulogu nauke u ja\u010danju bezverja ikoje menjaju ljude i njihovu svest.\u00a0<\/p>

\u010citav niz rukopisa je bio uni\u0161ten za vreme rata, jer ih je Dragoljub Jovanovi\u0107 zakopao da ne bi pali u ruke neprijatelja. Vremenom su oni istruleli i samo manji deo je mogao biti kori\u0161\u0107en. Me\u0111u tim rukopisima su nestali plan knjige \u201eRadna demokratija\u201c, plan bro\u0161ure \u201eNa\u0161im seljacima\u201c, veliki broj govora, istupanja na sudovima, na skup\u0161tini Glavnog saveza srpskih zemljoradni\u010dkih zadruga 1930. godine, govor odr\u017ean na francuskom jeziku u pariskom Pale de la Mutije 10. februara 1938. godine, govor na sahrani Jakova Jela\u0161i\u0107a u Zagrebu 8. septembra 1939, stenografisani govor na zboru u Novim Karlovcima krajem 1939, govor na sastanku zemljoradni\u010dke levice krajem te godine pod naslovom \u201eNaslon na Rusiju\u201c, odbrana na procesu komunistima Vasi Prlji i drugovima pred Dr\u017eavnim sudom za za\u0161titu dr\u017eave i drugi.\u00a0<\/p>

Sem rukopisnih tekstova u ovoj knjizi su kori\u0161\u0107eni objavljeni radovi i tekstovi Dragoljuba Jovanovi\u0107a u posebnim izdanjima, mnogobrojnim \u010dasopisima i novinama, navedeni u bibliografiji negovih objavljenih dela.\u00a0<\/p>

U monografiji je kori\u0161\u0107ena arhivska gra\u0111a iz raznih arhivskih ustanova u Beogradu, Sarajevu, Zagrebu i nekim drugim gradovima. U Arhivu Jugoslavije o delovanju Dragoljuba Jovanovi\u0107a nalaze se dokumenta u zbirci Jovana Jovanovi\u0107a-Pi\u017eona, u dokumentima Pres biroa, fondu Ministarstva unutra\u0161njih poslova Kraljevine Jugoslavije, fondu Milana Stojadinovi\u0107a, fondu SKJ i Kominterne i fondu Socijalisti\u010dkog saveza radnog naroda. Ti fondovi i zbirke dokumenata se uglavnom odnose na policijsko pra\u0107enje\u00a0<\/p>

aktivnosti Dragoljuba Jovanovi\u0107a na terenu i u Savezu zemljoradnika, njegovu aktivnost kao \u0161efa levih zemljoradnika i narodnog poslanika, hap\u0161enja u su\u0111enja 1932. godine i dr. Dokumenta iz fonda SKJ- Kominterne sadr\u017ee izve\u0161taje generalnog sekretara KPJ Josipa Broza Tita i drugih komunisti\u010dkih rukovodilaca sa ocenama delovanja i li\u010dnosti Dragoljuba Jovanovi\u0107a u periodu stvaranja Narodnog fronta, o susretima sa njima uo\u010di napada Nema\u010dke na Jugoslaviju i razgovorima oko zajedni\u010dkog suprotstavljanja okupatoru, kao i o odnosima komunista i vo\u0111e levih zemljoradnika i Narodne selja\u010dke stranke. U fondu Socijalisti\u010dkog saveza radnog naroda sa\u010duvani su fragmenti iz sudskog procesa Dragoljubu Petrovi\u0107u 1947. godine, kao i neki dopisi sa osudom njegovog rada. U arhivu biv\u0161e republike Bosne i Hercegovine postoje dokumenti iz fonda Drinske banovine, koje se uglavnom odnose na policijske izve\u0161taje o putovanjima Dragoljuba Jovanovi\u0107a, sastancima sa istomi\u0161ljenicima, govorima na zborovima, odnosima zemljoradni\u010dke levice sa strankama udru\u017eene opozicije.\u00a0<\/p>

U Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu \u010duva se obimna gra\u0111a iz porodi\u010dne dokumentacije Dragoljuba Jovanovi\u0107a, dokumenta iz perioda \u0161kolovanja u Francuskoj, dnevnik o \u017eivotu, susretima i doga\u0111ajima 1916-1918. godine, prepiska sa mnogobrojnim li\u010dnostima, ise\u010dci iz novina, rukopisni tekstovi, fotografije, original Zapisnika sastanaka srednjo\u0161kolske socijalisti\u010dke omladine u Pirotu 1910-1912. godine i drugi. Porodica Dragoljuba Jovanovi\u0107a mi je omogu\u0107ila kori\u0161\u0107enje dokumenta pre njihovog poklanjanja Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti, a i pru\u017eila mi mogu\u0107nost da pregledam dokumenta iz perioda posle izlaska na slobodu 1955. godine, koja pokazuju napore za dobijanje penzije (potvrde o radnom sta\u017eu, svedo\u010denja biv\u0161ih saradnika iz raznih mesta, prepiska sa raznim ustanovama i vladom Srbije i dr.).\u00a0<\/p>

Od objavljene gra\u0111e kori\u0161\u0107ene su Stenografske bele\u0161ke zasedanja savezne skup\u0161tine i Ve\u0107a naroda 1946-1947. godine, dokumenta objavljivana u raznim izdanjima i delima pojedinih istra\u017eiva\u010da.\u00a0<\/p>

*****\u00a0<\/p>

U radu su kori\u0161\u0107eni napisi u raznim novinama, \u010dasopisima i zbornicima sa ocenama nau\u010dnih i drugih tekstova Dragoljuba Jovanovi\u0107a i njegove politi\u010dke aktivnosti. \u0160tampa je pomno pratila njegovu aktivnost. Posebnu pa\u017enju su privla\u010dila su\u0111enja njemu i njegovim istomi\u0161ljenicima i pristalicama pred Dr\u017eavnim sudom za za\u0161titu dr\u017eave 1929, 1932. i 1938. godine, njegov odnos prema drugim politi\u010dkim grupacijama, \u0161efovima Udru\u017eene opozicije, vo\u0111ama hrvatskog selja\u010dkog pokreta (posebno Ma\u010deku i Radi\u0107u), odnosi unutar Saveza zemljoradnika Srbije. Izve\u0161ta\u010di su objavljivali izve\u0161taje o zborovima Udru\u017ene opozicije, na kojima je istupio i Dragoljub Jovanovi\u0107, posebno Kragujeva\u010dkom zboru 1935. godine, kao i zborovima van te opozicije, ocenjivali su osnivanje Narodne selja\u010dke stranke i druge politi\u010dke akcije Dragoljuba Jovanovi\u0107a.\u00a0<\/p>

Njegovi govori \u010desto nisu navo\u0111eni korektno ili uop\u0161te nisu ni spominjani. Sve je zavisilo od ideolo\u0161ke usmerenosti ili politi\u010dke pripadnosti pojedinih listova u kojima su se autori bavili pozicijom i\u00a0<\/p>

nastupima Dragoljuba Jovanovi\u0107a, uglavnom sa negativnom konotacijom. To se odnosi pre svega na organe desnih snaga, re\u017eima i \u0161tampe KPJ. U posleratnoj Jugoslaviji od perioda saradnje u Narodnom frontu do sredine 1946. godine \u0161tampa je dosta korektno ocenjivala aktivnost Dragoljuba Jovanovi\u0107a da bi od 1947. godine, posebno u vezi sa njegovim sudskim procesom i osudom na devet godina robije potpuno negirala njegovu bilo kakvu pozitivnu ulogu u izgradnji dru\u0161tva i saradnji sa vlastima i KPJ. U tome su prednja\u010dili \u201eBorba\u201c, \u201ePolitika\u201c i \u201eSloboda\u201c u Pirotu.\u00a0<\/p>

Nau\u010dno delo Dragoljuba Jovanovi\u0107a uglavnom je ocenjivano u ozbiljnim \u010dasopisima, kao \u0161to su bili \u201eSrpski knji\u017eevni glasnik\u201c, \u201eArhiv za pravne i dru\u0161tvene nauke\u201c, \u201eSociologija\u201c, \u201eNova Evropa\u201c, \u201ePrivredni pregled\u201c i drugi u me\u0111uratnom razdoblju.\u00a0<\/p>

*****\u00a0<\/p>

U posleratnoj istoriografskoj literaturi u periodu od 1947. do po\u010detka sedamdesetih godina davane su uglavnom negativne ocene ideolo\u0161kih stavova i politi\u010dke delatnosti Dragoljuba Jovanovi\u0107a, uz veoma retko spominjanje njegovih nau\u010dnih zasluga. Najve\u0107i deo tih ocena odnosio se na njegovo pona\u0161anje za vreme okupacije, izuzev poneke u me\u0111uratnom periodu. Zasnovane su bile na politi\u010dkim osudama koji su protiv Jovanovi\u0107a izrekli pojedini partijski rukovodioci KPJ (Josip Broz, Edvard Kardelj, Milovan \u0110ilas, Milo\u0161 Mini\u0107 i dr.) i njegovi nekada\u0161nji istomi\u0161ljenici iz predratnog i posleratnog vremena. U svim dr\u017eavnim listovima on je grubo napadan zbog dr\u017eanja za vreme rata, istupanja u skup\u0161tinskim debatama i kritike posleratnog re\u017eima. Neke ocene su se zasnivale na sudskim materijalima iz 1947. godine, bez provere i tra\u017eenja istine. Politi\u010dke osude su preno\u0161ene u istoriografska dela, u kojima su kao izvor slu\u017eili Titove ocene iz predratnog perioda, \u201eDnevnik\u201c Vladimira Dedijera, neke neidentifikovane izjave pojedinih u\u010desnika NOB-a, izjava Dra\u017ee Mihailovi\u0107a za vreme njegovog su\u0111enja, izmi\u0161ljene poruke Dragoljuba Jovanovi\u0107a \u010dlanovima Narodne selja\u010dke stranke za vreme okupacije, izjave podmetanih svedoka njegove \u201eantidr\u017eavne\u201c i \u201eantinarodne\u201c delatnosti za i posle rata.\u00a0<\/p>

Pojedini istori\u010dari su ipak jo\u0161 po\u010detkom 60-tih godina iznosili objektivne ocene o politi\u010dkom delovanju Dragoljuba Jovanovi\u0107a u me\u0111uratnom razdoblju. Me\u0111u njima je prvi bio dr Todor Stojkov, pone\u0161to su pisali dr Slavoljub Cvetkovi\u0107 i Milica Damjanovi\u0107 u radovima o naprednom omladinskom i studentskom pokretu u Srbiji i u Beogradu. Od kraja \u0161ezdesetih godina \u010dinjeni su napori da se Dragoljub Jovanovi\u0107 stavi u kontekst kompleksa najva\u017enijih politi\u010dkih zbivanja vremena u kome je delovao i kao nau\u010dnik i kao politi\u010dar. Glavna pa\u017enja je usmeravana na njegove poglede na ulogu selja\u0161tva, mesto u dru\u0161tveno-politi\u010dkim zbivanjima tridesetih godina, sociolo\u0161ke i ekonomske stavove (dr Obren Blagojevi\u0107, Milovan Mitrovi\u0107, Aleksandar A. Miljkovi\u0107 i dr.). O politi\u010dkoj aktivnosti Dragoljuba Jovanovi\u0107a davane su ocene u radovima dr Du\u0161ana \u017divkovi\u0107a, dr Branka Petranovi\u0107a, Kri\u017ei\u0161nik-Bukvi\u0107, Nade\u017ede Jovanovi\u0107, mr Mire Radojevi\u0107, dr Mom\u010dila Isi\u0107a i dr. U radovima navedenih autora popunjene su neke praznine u prou\u010davanju doprinosa dr Dragoljuba Jovanovi\u0107a razvoju demokratije, koncepciji preure\u0111enja dr\u017eave na federalisti\u010dkim principima, borbi za socijalno i ekonomsko oslobo\u0111enje selja\u0161tva, u\u010de\u0161\u0107u u stvaranju Narodnog fronta i drugih oblika dru\u0161tvenog, politi\u010dkog i nau\u010dnog delovanja.\u00a0<\/p>

U ocenama istoriografije koja se bavila periodom NOR-a i Drugog svetskog rata uglavnom preovla\u0111uju negativne ocene (pasivnost, izneveravanje sporazuma sa KPJ o uzajamnoj borbi sa okupatorom, izmi\u0161ljena saradnja sa \u010detni\u010dkim pokretom, nedolazak na zasedanja AVNOJ-a, odvra\u0107anje saradnika od u\u010de\u0161\u0107a u narodnooslobodila\u010dkoj borbi i dr.). Sve negativne ocene obojene odre\u0111enim politi\u010dkim i ideolo\u0161kim stavovima, neutemeljene na proverenim podacima, rezultati su verovanja u ve\u0107 poznate partijske ocene i iskaze neimenovanih li\u010dnosti.\u00a0<\/p>

Distanciranje od partijskih ocena i osuda, kao i sudskih materijala 1947. godine omogu\u0107ili su istra\u017eiva\u010dima da objektivno sagledavaju ulogu dr Dragoljuba Jovanovi\u0107a u istoriji politi\u010dkih borbi u me\u0111uratnoj i posleratnoj Jugoslaviji. U tom pomeranju svesti i odnosa prema njegovoj li\u010dnosti va\u017enu ulogu odigrali su tekstovi dr Vojislava Ko\u0161tunice i dr Koste \u010cavo\u0161kog (\u201eOpozicione politi\u010dke stranke u Narodnom frontu (1944-1949) Jugoslavije\u201c. Istorija 20 veka. Beograd 1983, 93-116; Strana\u010dki pluralizam ili monizam. Dru\u0161tveni pokreti i politi\u010dki sistem u Jugoslaviji 1944-1949, Beograd, 1983. (Drugo izdanje, dopunjeno, iza\u0161lo je iz \u0161tampe 1990. godine). Neki poznati istra\u017eiva\u010dki, me\u0111u njima i prof. dr Branko Petranovi\u0107, vremenom su se osloba\u0111ali ranijih zabluda i ocena datih na osnovu partijskih stavova o Dragoljubu Jovanovi\u0107u, pomeraju\u0107i svoje ocene od negativnih ja pozitivnim, posebno kada su pisali o odnosima izme\u0111u njega kao vode\u0107e li\u010dnosti Narodne selja\u010dke stranke i KPJ posle rata.\u00a0<\/p>

Istoriografija se posebno osloba\u0111ala neta\u010dnih ili povr\u0161nih ocena i sudova, \u010dime se stvarala atmosfera za dublje i realnije sagledavanje ne samo ideologije Dragoljuba Jovanovi\u0107a, nego i njegovog politi\u010dkog anga\u017emana kako u me\u0111uratnom razdoblju, tako i posle oslobo\u0111enja zemlje.\u00a0<\/p>

Od 1991. godine po\u010delo je objavljivanje posebnih izdanja tekstova Dragoljuba Jovanovi\u0107a (Sloboda od straha. Izabrane politi\u010dke rasprave (1991), prire\u0111iva\u010di dr Bo\u017eidar Jak\u0161i\u0107 i dr Nade\u017eda Jovanovi\u0107; Seljak svoj \u010dovek (1997); zbirka tektova o selu i selja\u0161tvu koju su priredili dr Mom\u010dilo Isi\u0107 i dr Nade\u017eda Jovanovi\u0107. Zapo\u010deta su i opse\u017enija istra\u017eivanja \u010diji je jedan od rezultata bio okrugli sto u organizaciji Instituta za noviju istoriju Srbije u Beogradu i objavljivanje tekstova u zborniku \u010covek iznutra slobodan. Dragoljub Jovanovi\u0107-nau\u010dnik, politi\u010dar, stradalnik. Ni\u0161 1993. U zborniku su objavljeni radovi istra\u017eiva\u010da u oblasti istorije, sociologije, ekonomike, koji su se neposredno bavili li\u010dno\u0161\u0107u Dragoljuba Jovanovi\u0107a i zna\u010dajem njegovih radova, bez oslanjanja na ranije stavove i zablude.\u00a0<\/p>

S obzirom na bibliografiju onoga \u0161to je dosad pisano u me\u0111uratnoj i posleratnoj Jugoslaviji o Dragoljubu Jovanovi\u0107u, to je tek po\u010detak ozbiljnih istra\u017eivanja bogatog nasle\u0111a jednog od zna\u010dajnih nau\u010dnika i politi\u010dara u istoriji Srbije i Jugoslavije XX veka. Potrebno je objaviti njegovu \u201eAgrarnu politiku\u201c, rukopis \u201eRazmi\u0161ljanje o moralu\u201c u celini, trotomni rukopis \u201eLjudi, ljudi\u201c i druge dosad nepoznate radove ovog plodnog autora. Predstoji i ozbiljan rad na prou\u010davanju Jovanovi\u0107evih sociolo\u0161kih, ekonomskih i drugih stavova, odre\u0111ivanje njegovog mesta i uloge u dru\u0161tveno-politi\u010dkom \u017eivotu u me\u0111uratnoj i posleratnoj Jugoslaviji.\u00a0<\/p>

Dopunu teksta o \u017eivotnom putu i delovanju dr Dragoljuba Jovanovi\u0107a predstavlja bibliografija njegovih rukopisnih i objavljenih radova i pregled predavanja, kao i bibliografija radova u kojima postoje podaci o Dragoljubu Jovanovi\u0107u ili u kojima se opisuje politi\u010dka situacija u zemlji i rad politi\u010dkih partija i vlade. Podatke za bibliografiju sam crpela u Jovanovi\u0107evom rukopisu \u201ePoliti\u010dke uspomene\u201c i iz objavljenih bibliografija (\u201eLeksikon pisaca Jugoslavije\u201c, Novi Sad 1979, II, 601-603, koji su priredili dr\u00a0<\/p>

Todor Stojkov i S.A. Jovanovi\u0107; \u201eDragoljub Jovanovi\u0107, Sloboda os straha. Izabrane politi\u010dke rasprave\u201c. Beograd 1991, 488-502, koju je sastavila dr Nade\u017eda Jovanovi\u0107 u knjizi koju su priredili Nade\u017eda Jovanovi\u0107 i Bo\u017eidar Jak\u0161i\u0107; \u201eBibliografija radova dr Dragoljuba Jovanovi\u0107a i radova o njemu\u201c u zborniku \u201e\u010covek iznutra slobodan. Dragoljub Jovanovi\u0107-nau\u010dnik, politi\u010dar, stradalnik\u201c, \u010diji je autor Dobrivoje Aranitovi\u0107. Beograd 1993, 157-174).\u00a0<\/p>

Bibliografija obuhvata: dela Dragoljuba Jovanovi\u0107a od 1912. do 1975. godine u literaturu o njemu od 1919. do 1998. godine. Primenjen je hronolo\u0161ki princip rasporeda bibliografskih jedinica. U tom rasporedu se nalaze i posebne bro\u0161ure, kao i novinski \u010dlanci i prilozi u \u010dasopisima.\u00a0<\/p>

Bibliografija je podeljena u nekoliko delova. U prvi su uklju\u010deni Jovanovi\u0107evi tekstovi objavljeni kao posebna izdanja i objavljeni u raznim izdanjima: \u010dlanci u \u010dasopisima i novinama, nau\u010dne, umetni\u010dke, politi\u010dke i dru\u0161tvene provenijencije. Drugi deo je posve\u0107en njegovim rukopisima tekstovima ( \u010dlancima, bele\u0161ke, zapisi o pojedinim doga\u0111ajima i ljudima, intervjuji i dr.), kao i obimnim rukopisima kao \u0161to su \u201ePoliti\u010dke uspomene\u201c, \u201eRazmi\u0161ljanja o moralu\u201c, \u201eRuralna i zadru\u017ena kultura\u201c, \u201eSelja\u010dki socijalizam\u201c, njegovim tekstovima koji su posve\u0107eni odnosima zemljoradni\u010dke levice sa komunistima, elaborat o Makedoniji, izve\u0161taji na sednicama Glavnog odbora Narodne selja\u010dke stranke 1945. i 1946. godine; ideolo\u0161ka na\u010dela, program i organizacija Narodnog fronta iz 1946. godine i mnogi drugi.\u00a0<\/p>

Jedan deo bibliografije sadr\u017ei pregled predavanja dr Dragoljuba Jovanovi\u0107a dr\u017eanih od 1918. do 1947. godine na raznim tribinama, pred slu\u0161aocima narodnih univerziteta, u Grupi za socijalnu i kulturnu akciju, pred zemljoradni\u010dkom omladinom, na sastancima zemljoradni\u010dke levice. Pregled je sastavljen na osnovu podataka koje je naveo u svojim \u201ePoliti\u010dkim uspomenama\u201c sam Dragoljub Jovanovi\u0107, kao i podataka iz \u0161tampe.\u00a0<\/p>

Literatura je svrstana u posebni deo bibliografije i obuhvata period od 1919. do 1998. godine.\u00a0<\/p>

U traganjima za tekstovima Dragoljuba Jovanovi\u0107a i literaturom, kao i izvorima, o njemu i u vezi s njim, nailazila sam na mnoge te\u0161ko\u0107e, me\u0111u kojima bih navela neke: identifikacija datuma ili broja lista ili \u010dasopisa u me\u0111uratnom periodu, koji su izlazili \u0161irom Srbije ili van njenih granica (u odcepljenim biv\u0161im republikama, u inostranstvu), provera nekih Jovanovi\u0107evih tekstova koje je objavljivao u novinama i \u010dasopisima a zatim neke uklju\u010divao u zbirke (\u201eKult rada\u201c, \u201eNovi Antej\u201c, \u201eNovi pravci\u201c, \u201eIstok\u201c) ili u listu Rad. Kod nekih izdanja nisu se mogli ta\u010dno ustanoviti mesto ili mesec objavljivanja, \u0161to predstavlja odre\u0111en nedostatak.\u00a0<\/p>

U svakoj od bibliografskih jedinica, ako je tekst bio objavljen kasnije (u nekom zborniku \u010dlanaka), navodi se prvo objavljivanje teksta i kasnije objavljivanje u drugim izdanjima. Kad se navodi drugo ili tre\u0107e izdanje, skra\u0107uje se navo\u0111enje celog izdanja ili naslova. Na primer, pri pozivanju na tekstove objavljene u zbirci Sloboda od straha, navodi se: Dragoljub Jovanovi\u0107, Sloboda od straha i stranice na kojima je tekst u zbirci objavljen. Isti metod je primenjen kod zbirke Seljak-svoj \u010dovek.\u00a0<\/p>

Provera tekstova koji su objavljivani nekoliko puta izvr\u0161ena je na osnovu analize na\u010dina izlaganja materije i karakteristika Jovanovi\u0107eve obrade pojedinih tema. Neke tekstove objavljene u listu Rad nije Dragoljub Jovanovi\u0107 potpisivao, \u0161to se pre svega odnosi na uvodnike bez potpisa. Me\u0111utim, oni su mu\u00a0<\/p>

pripadali kao odgovornom uredniku tog lista, jer su svi tekstovi drugih autora uvek nosili njihova prezimena, inicijale i pseudonime. Niz tekstova sam Dragoljub Jovanovi\u0107 je potpisivao pseudonimima, koje je koristio u raznim prilikama. \u010ce\u0161\u0107e je koristio pseudonim D. Milutinovi\u0107, A. Golub, J. Stavri\u0107, inicijale J.S., D.J. Trebalo je upotrebiti dodatne napore da se pa\u017eljivo prou\u010de tekstovi, do kojih se do\u0161lo, a koje smatram da pripadaju Dragoljubu Jovanovi\u0107u.\u00a0<\/p>

Te\u0161ko\u0107u u istra\u017eivanju predstavljalo je i de\u0161ifrovanje pojedinih inicijala ize kojih su se krili razni autori, a \u010dija prava imena i prezimena nisam uspela da otkrijem. To se odnosi, na primer, na inicijale A.A, M., Spektator, St. D. i drugi. Zbog vremenske distance nemogu\u0107e je bilo da iz bilo kog izvora do\u0111em do imena ljudi koji su svoje tekstove potpisivali raznim inicijalima. U Bibliografiji ti tekstovi su navedeni kao tekstovi \u010diji su autori nepoznati (Nepoznati autor).\u00a0<\/p>

Uz navedene te\u0161ko\u0107e, pomanjkanja izvorne gra\u0111e, mogu\u0107nosti da se daju ta\u010dni podaci za neka izdanja, bibliografija ipak predstavlja najpotpuniju bibliografiju dosad objavljenih radova. U njoj se ispravljaju neke gre\u0161ke u ranije objavljenim bibliografskim podacima. Dalja istra\u017eivanja \u0107e, bez sumnje, ispraviti mogu\u0107e nedostatke i propuste i u ovoj bibliografiji.\u00a0<\/p>

Ovom prilikom izra\u017eavam veliku zahvalnost porodici Dragoljuba Jovanovi\u0107a koja mi je pru\u017eila veliku pomo\u0107 u prikupljanju napisa o svom ocu i omogu\u0107ila kori\u0161\u0107enje dokumentacije iz porodi\u010dnog poseda pre njene predaje u Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti, kao i drugih dokumenata, svojim se\u0107anjima na oca, ukazivanjem na neke neta\u010dnosti, kao i pru\u017eanjem finansijske pomo\u0107i za objavljivanje ove knjige. Dugujem zahvalnost svima koji su bili na ovaj ili onaj na\u010din od pomo\u0107i pri izradi teksta monografije, pre svega Miri Radojevi\u0107, dr Kosti \u010cavo\u0161kom, dr Smiljani \u0110urovi\u0107, dr Latinki Perovi\u0107, dr Mom\u010dilu Isi\u0107u, dr Branki Prpi, Ljilji Kova\u010di\u0107, koji su me podr\u017eavali u naporima da istrajem u istra\u017eivanjima i oblikovanju monografije.\u00a0<\/p>

\u00a0Kakav je bio dr Dragoljub Jovanovi\u0107? Nau\u010dnik, pisac, publicista, izdava\u010d, politi\u010dar? Kakvo je njegovo mesto u istoriji Srbije i Jugoslavije prve polovine dvadesetog veka? \u0160ta je ostavio mladim nara\u0161tajima i narodu uop\u0161te? Ova monografija, nadam se, pru\u017ea odgovore na postavljena pitanja, jer predstavlja poku\u0161aj da se u celini prika\u017ee mnogostrana delatnost i \u017eivotni put ovog zanimljivog i po mnogo \u010demu zna\u010dajnog nau\u010dnika i publiciste, opozicionog delatnika u dva re\u017eima (staroj i novoj Jugoslaviji). Mnogo godina je pre\u0107utkivan i zaobila\u017een u radovima istori\u010dara, ekonomista i sociologa; u nekim, kada nije moglo da se izbegne ime dr Dragoljuba Jovanovi\u0107a spominjano je uglavnom u negativnom svetlu, osporavana je njegova nau\u010dna i politi\u010dka delatnost i doprinos razvoju nau\u010dne misli i borbi za demokratski preobra\u017eaj zemlje, izno\u0161eni, neta\u010dni i zlonamerni podaci, inspirisani politi\u010dkim razlozima i ciljevima.\u00a0<\/p>

U svojih osamdeset dve godine Dragoljub Jovanovi\u0107 je pro\u017eiveo bogat i pun razli\u010ditih doga\u0111aja, milih i nemilih, \u017eivot u raznim istorijskim razdobljima: do Prvog svetskog rata, me\u0111uratni period, rat i posleratni period u oslobo\u0111enoj zemlji. U svim periodima je bio politi\u010dki anga\u017eovan i kao mladi\u0107 u Pirotu i zatim u Francuskoj, i kao mladi profesor Beogradskog univerziteta, i politi\u010dki aktivni opozicioni prvak u Savezu zemljoradnika Srbije, i kao najiskreniji pobornik novog re\u017eima, a vrlo brzo i kao njegov najdosledniji opozicionar i kriti\u010dar do hap\u0161enja i osude na dugogodi\u0161nju robiju u novoj Jugoslaviji. U toku svih tih godina borbe i kada je bio osu\u0111ivan na zatvorske kazne, proganjan od strane policije i re\u017eima i u staroj i u novoj jugoslovenskoj dr\u017eavi, ostao je veran svojim ube\u0111enjima i idealima iz mladosti. U ovom niskom, krhkom \u010doveku ogromne energije i upornosti, iz o\u010diju su izbijali prodornost i radoznalost u otkrivanju onog \u0161ta je hteo da \u010duje i sazna od sabesednika.\u00a0<\/p>

Vrhunski intelektualac, bio je dobar stilista i izvanredan govornik. Kao profesor je plenio studente raznovrsno\u0161\u0107u i \u0161irinom svojih znanja, poznavanjem predmeta, jednostavno\u0161\u0107u i slikovito\u0161\u0107u u izlaganju materije. To ga je odlikovalo i u politi\u010dkim govorima i nastupima na mnogobrojnim zborovima \u0161irom zemlje.\u00a0<\/p>

Znanja ste\u010dena na vi\u0161im \u0161kolama Francuske, u slu\u0161aonicama Sorbonskog univerziteta, gde je slu\u0161ao predavanje najistaknutijih francuskih nau\u010dnika i srpskih predstavnika nauke i politike, u uporednom radu na prou\u010davanju istorije, sociolo\u0161ke misli, geografije i ekonomije, po povratku u zemlju prenosio je na slu\u0161aoce na narodnim univerzitetima i univerzitetskim slu\u0161aonicama. Od po\u010detka rada u Beogradu bio je inicijator predavanja iz istorije evropske i svetske sociolo\u0161ke misli, jedan od inicijatora pokreta za prou\u010davanje socijalnog polo\u017eaja naroda, formiranja socijalno-kulturnog pokreta i dr.\u00a0<\/p>

Ambiciozan i aktivan, Dragoljub Jovanovi\u0107 nije mogao da se zadovoljava kabinetskim radom, \u017eivotom izolovanog nau\u010dnika ili predava\u010da na Univerzitetu. Svoju misiju je video u borbi za menjanjem sistema nepravde, ograni\u010davanja slobode, uspostavljanjem nacionalne ravnopravnosti, protiv velike vlasti kralja i velikih srpskih politi\u010dkih stranaka u dru\u0161tvenom \u017eivotu, beskrupuloznosti policije, korumpiranja politi\u010dara, ekonomske eksploatacije naj\u0161irih narodnih masa. Ne zadovoljiv\u0161i se ni radom na socijalnom i kulturnom polju zbog ograni\u010denosti uticaja u dru\u0161tvu, te\u017eio je aktivnoj borbi za demokratski preobra\u017eaj zemlje i slobodan razvoj svih organizacija i udru\u017eenja. Svoju ulogu u slu\u017ebi narodu na\u0161ao je u politi\u010dkom anga\u017emanu, pre svega u radu me\u0111u selja\u010dkim masama u selja\u010dkoj zemlji, kakva je bila Jugoslavija, ugledav\u0161i se na delovanje hrvatskog selja\u010dkog pokreta i bugarskog zemljodelskog saveza na \u010delu sa Aleksandrom Stambolijskim. Bio je ube\u0111en da bez kulturnog uzdizanja i organizovanja ve\u0107inskog\u00a0<\/p>

selja\u010dkog stale\u017ea nema ekonomskog prosperiteta, niti borbe protiv re\u017eima i krupnih dru\u0161tveno- ekonomskih promena. Zato se odlu\u010dio da sa grupom svojih istomi\u0161ljenika u\u0111e u Savez zemljoradnika Srbije, vide\u0107i u njemu politi\u010dku organizaciju sposobnu da uz pomo\u0107 mladih intelektualaca aktivno delije na srpskom selu i stvara op\u0161tejugoslovenski selja\u010dki pokret uz pomo\u0107 ili pandan hrvatskom. Tom politi\u010dkom anga\u017emanu je podredio sve svoje snage, ambicije i sposobnosti, zapostaviv\u0161i nau\u010dne ambicije i podrediv\u0161i politi\u010dkoj aktivnosti nau\u010dnu karijeru.\u00a0<\/p>

Zadojen od mladih godina socijalisti\u010dkim idejama, ostao im je veran celog \u017eivota, koriguju\u0107i mnoge postulate socijalisti\u010dkog u\u010denja, ali ne odstupaju\u0107i od osnova mog u\u010denja. U temelje svog politi\u010dkog anga\u017eovanja uneo je borbu za demokratiju, oslobo\u0111enje selja\u0161tva od kapitalisti\u010dke eksploatacije, organizovanje seljaka za borbu protiv eksploatacije, pretvaranje sela u moderni ekonomski i socijalno-kulturni deo dru\u0161tva, stvaranje osnova za ravnopravnost svih naroda u zemlji i njeno preure\u0111enje na osnovama federalizma. Postao je jedan od najo\u0161trijih protivnika i kriti\u010dara re\u017eima, borac protiv diktatorskog re\u017eima i njegovih politi\u010dkih stranaka. U toj borbi je bio stalno na meti re\u017eima u staroj Jugoslaviji, koji ga je izvodio pred sudove, osu\u0111ivao na zatvorske kazne i progonstvo u \u201esrpski Sibir\u201c \u2013 Sand\u017eak. Oblikovala ga je ne samo upornost u agimaciji i odbrani svojih ideja, nego i spremnost da pru\u017ei ruku saradnje svima koji su bili protiv re\u017eima, da saslu\u0161a razli\u010dita mi\u0161ljenja, tra\u017ei savete od onih koje je po\u0161tovao i do \u010dijeg mu je mi\u0161ljenja stalo, kako je bilo sa profesorom Slobodanom Jovanovi\u0107em ili urednikom zagreba\u010dkog \u010dasopisa \u201eNova Evropa\u201c Milanom \u0110ur\u010dinom. Cene\u0107i mi\u0161ljenja drugog, uvek je zauzimao sopstveni stav i donosio odluke koje se nisu kosile sa njegovim pogledima. Politi\u010dke odluke \u010desto su bile i bolne i rezultat drugih razmi\u0161ljanja i neprospavanih no\u0107i. Odluke je donosio u skladu sa svojim opredeljenjima, uveren da one slu\u017ee ostvarenju odre\u0111enog cilja.\u00a0<\/p>

Ambiciozan i strastven politi\u010dar, podre\u0111ivao je li\u010dne ambicije interesima pokreta koji je stvarao krajem dvadesetih godina, kolebaju\u0107i se u odre\u0111enim momentima radi odr\u017eavanja celovitosti stranke kojoj je pripadao, dok nije nastupilo vreme i momenat neminovnog raskida sa strana\u010dkim saradnicima. Do\u017eivljavao je razo\u010darenje u ljude, ali je znao i da opra\u0161ta slabosti drugima, ne gaje\u0107i mr\u017enje i osvetoljubivost prema onima koji su ga izneveravali, mada sa tugom ocenjuju\u0107i stvarno stanje odnosa me\u0111u ljudima i politi\u010dkim uslovima.\u00a0<\/p>

Prema idejnim i politi\u010dkim protivnicima je nastupio beskompromisno, hrabro brane\u0107i svoje ideje i drugove pred dr\u017eavnicima, policijom, sudovima, svestan da \u0107e njegovo pona\u0161anje uticati ne samo na njegovu sudbinu nego i na sudbinu porodice i prijatelja. Ni\u0161ta ga nije moglo zaustaviti u odbrani svojih ideja i politi\u010dkog anga\u017emana, niti ga primorati na poniznost, strah i izneveravanje svojih idejnih i politi\u010dkih stavova, u \u010demu je bila njegova, mo\u017eda, najve\u0107a vrlina kao politi\u010dara i moralno ispravnog \u010doveka.\u00a0<\/p>

U li\u010dnom \u017eivotu je zbog politi\u010dkog anga\u017emana \u010desto bio odvojen od porodice, koja ga je u svemu zdu\u0161no podr\u017eavala i kojoj je uzvra\u0107ao toplinom i ljubavlju, nikad je ne izneveriv\u0161i u najdubljem ose\u0107anjima odanosti i privr\u017eenosti.\u00a0<\/p>

U\u017eivao je po\u0161tovanje, privla\u010dio je ljude ne samo \u0161irokim obrazovanjem i raznovrsnim znanjima, nego i otvoreno\u0161\u0107u u izlaganju svojih ideja i mu\u0161ljenja, iskreno\u0161\u0107u u verovanjima. Zato je uspevao da\u00a0<\/p>

nalazi istomi\u0161ljenike ne samo me\u0111u intelektualcima, nego pre svega me\u0111u univerzitetskom i seoskom omladinom. Protivnici su mu pripisivali razli\u010dite epitete (firerske ambicije, demagog, prevrtljivac, nepouzdan saveznik i drugi), \u0161ire\u0107i i neistine o njemu i njegovom moralu.\u00a0<\/p>

Ni vo\u0111e Udru\u017eene opozicije, ni komunisti nisu prihvatali Dragoljuba Jovanovi\u0107a i njegovu grupu, a kasnije i Narodnu selja\u010dku stranku, za ravnopravnog \u010dlana Narodnog fronta ili opozicije. Prvi su odbijali njega kao saradnika, drugi su podrivali njegov autoritet, kritikovali njegovu ideologiju, odvajali pojedine \u010dlanove, negiraju\u0107i pozitivnu ulogu u borbi protiv re\u017eima, ali i koriste\u0107i leve zemljoradnike i \u010dlanove njegove stranke u svojim ciljevima.\u00a0<\/p>

Uporno je iznosio svoje ideje u neravnopravnoj borbi protiv autokratije u posleratnoj Jugoslaviji, istupaju\u0107i hrabro sa skup\u0161tinske tribine i drugim prilikama protiv metoda vladanja KPJ i njenog vo\u0111stva, za demokratizaciju dru\u0161tveno-politi\u010dkog \u017eivota, stvaranja uslova za formiranje selja\u010dkog pokreta i bloka radi aktivnog u\u010de\u0161\u0107a selja\u0161tva u toj demokratizaciji. Ostao je usamljen, ali ne i bez nade na pobedu svojih ideja, posebno u pogledu osvajanja demokratskih osnova dru\u0161tva bez diktata jedne, mada i pobedni\u010dke, partije, uz saradnju i ravnopravnost svih politi\u010dkih subjekata u izgradnji socijalisti\u010dkog dru\u0161tva. Njegova upornost u propagiranju ideja dovela je do otvorenog suprotstavljanja re\u017eimu, koji ga je posle kratkog perioda \u201etrpljenja\u201c, osudio na robiju i izbacio iz politi\u010dkog \u017eivota zemlje oterav\u0161i ga na dugogodi\u0161nje robijanje. U nastojanjima da se odr\u017ei neograni\u010dena vlast u rukama jedne partije i njenog vo\u0111e, prema njemu, kao i prema mnogim drugim opozicionarima, postupljeno je po onoj poznatoj Makijavelijevoj tezi da za odr\u017eanje neograni\u010dene vlasti u jednim rukama moraju biti satrti svi suparnici i protivnici.\u00a0<\/p>

Zbog suprotstavljanja diktatorskim re\u017eimima bio je njihova \u017ertva i u me\u0111uratnoj i posleratnoj Jugoslaviji, ali ni policijska pra\u0107enja i sudske progone, ni izbacivanja sa Univerziteta, fizi\u010dki napadi i osuda na zatvorske kazne i robiju nisu slomili ovog vrsnog intelektualca i moralno jakog \u010doveka koji je ostao veran svojim \u017eivotnim i politi\u010dkim idealima, dosledno je branio svoja na\u010dela i verovanja, hrabro dizao glas gra\u0111anske savesti, pozivaju\u0107i na otpor svim nasilni\u010dkim metodama vladanja, za slobodu re\u010di i delovanja bez straha i sa uverenjem u pobedu slobodarskog demokratskog duha.\u00a0<\/p>

Bogat \u017eivotni put, \u017ertve koje je podnosio zbog politi\u010dkih i idejnih stavova, doprinos nauci \u2013 nesumnjivo svrstavaju Dragoljuba Jovanovi\u0107a me\u0111u najistaknutije srpske i jugoslovenske intelektualce XX veka.\u00a0<\/p>","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.drdragoljubjovanovic.com\/naslovna\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/205"}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.drdragoljubjovanovic.com\/naslovna\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.drdragoljubjovanovic.com\/naslovna\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.drdragoljubjovanovic.com\/naslovna\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.drdragoljubjovanovic.com\/naslovna\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=205"}],"version-history":[{"count":34,"href":"https:\/\/www.drdragoljubjovanovic.com\/naslovna\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/205\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2566,"href":"https:\/\/www.drdragoljubjovanovic.com\/naslovna\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/205\/revisions\/2566"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.drdragoljubjovanovic.com\/naslovna\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=205"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}